Sezona alergija je počela: Šta nam donosi prolećni polen i kako se zaštititi?

Sa dolaskom marta, priroda se budi, ali za mnoge to znači i početak sezone alergija. Prvi simptomi, poput curenja nosa, svraba očiju i kijanja, već su se javili kod osetljivih osoba. Monitoring alergenog polena, koji Agencija za zaštitu životne sredine sprovodi od 1. februara na 26 mernih mesta širom zemlje, pokazuje da su u ovom periodu najveći izazov poleni drveća. O rezultatima monitoringa i savetima za alergične razgovarali smo sa Mirjanom Mitrović iz Agencije za zaštitu životne sredine.

Mirjana Mitrović je objasnila da, kao i svake godine, emitovanje polena drveća u ovom periodu kreće sa leskom, sa jovom, sa tisama, čempresom, brestom, topolama. Naglašava da polen topole kreće upravo sada, a ne kasnije, kada se pojave mace. Predstoji i cvetanje jasena i javora, ali najveći alergeni potencijal nosi polen breze, koji se očekuje u martu.

"Sada je vreme da sa lekarima, alergolozima krenu da budu na svojim terapijama pre nego što ovaj polen uđe u prekogranične vrednosti", navodi Mitrović.

Iako tokom februara nisu zabeležene značajne prekogranične vrednosti, pojedine vrste, poput tisa i čempresa, povremeno su bile u "crvenoj zoni", što se može pratiti putem android aplikacije "Polen Srbija" i sajta Agencije.

Očekuje se da će visoke temperature sredinom marta dovesti do pojačanog cvetanja i rasta koncentracije polena. Građanima se savetuje oprez, posebno u prepodnevnim časovima kada je koncentracija polena veća.

"Alergične, naročito hipersenzibilne osobe u prepodnevnim časovima, ako znaju da su alergični na polene drveća, ne bi trebalo da budu direktno u prirodi", istakla je Mitrović.

Dodatni saveti uključuju izbegavanje sušenja veša na otvorenom, tuširanje i promenu odeće po povratku iz prirode, kao i korišćenje klima uređaja i prečišćivača vazduha. Ključno je, naravno, konsultovati lekara i ne lečiti se samoinicijativno.

Iako ambrozija još uvek nije počela da niče, razgovor o njoj u martu nije preran. Naprotiv, ovo je "pravi moment" za delovanje. Mitrović naglašava da "ne možemo problem ovog invazivnog korova rešiti za jednu ili dve godine", već da nam je za to potrebno pet, pa i više godina, da bismo počeli da držimo pod kontrolom. Apel se upućuje pojedincima i lokalnim samoupravama da se izradi strategija suzbijanja.

Prošla godina je ostavila veliku banku semena ambrozije u zemljištu, pa je ključno inicirati nicanje biljke pre nego što procveta. Potrebno je, kaže Mitrović, da se "tri do četiri puta identična površina tretira" tokom godine, a ne samo jednom. Područja poput Obrenovca, Mladenovca i Surčina su posebno ugrožena zbog velikih poljoprivrednih površina.

Za razliku od polena drveća, gde se preporučuje prilagođavanje kretanja, kod ambrozije je moguće aktivno delovati i suzbijati je.