Svetski dan prevencije suicida: Kako na vreme prepoznati rizik i pružiti nekome novu nadu u život

Samoubistvo je i dalje globalni javnozdravstveni problem, koji pogađa pojedince i zajednice širom sveta. U nastojanju da se ovi događaji u što većoj meri spreče i podstaknu pozitivne promene, Međunarodno udruženje za prevenciju samoubistava i Svetska zdravstvena organizacija ustanovili su 10. septembar kao Svetski dan prevencije samoubistva.

Institut za javno zdravlje Vojvodine podseća da je ovaj datum od 2024. do 2026. posvećen temi "Promena narativa o samoubistvu" s ciljem transformacije načina na koji društvo doživljava ovo složeno pitanje. 

"Promena narativa zahteva sistemske promene. Reč je o prelasku sa kulture tišine i stigme na kulturu otvorenosti, razumevanja i podrške. To znači zalaganje za strategije, politike i zakone koji daju prioritet mentalnom zdravlju, povećavaju pristup zdravstvenoj zaštiti u vezi sa mentalnim zdravljem i pružaju podršku onima kojima je potrebna. To znači i ulaganja u istraživanja kako bi se bolje razumela složenost samoubistva i razvile intervencije zasnovane na dokazima", poručuju iz Instituta za javno zdravlje Vojvodine.

Kao deo kampanje za period od 2024. do 2026. godine, podstiču se pojedinci, zajednice, organizacije i države da se uključe u otvorene i iskrene diskusije o mentalnom zdravlju i samoubistvu.

"Započinjanjem razgovora možemo srušiti barijere i podići svest, razgovarati sa prijateljem ili voljenom osobom, deliti lične priče i zalagati se za resurse i usluge podrške za mentalno zdravlje. Svaki razgovor, bez obzira koliko mali, doprinosi društvu koje više razume i pruža podršku. Bavljenje ovim oblastima i saradnjom u različitim sektorima, možemo stvoriti podržavajuće i saosećajnije društvo u kome je samoubistvo moguće sprečiti i gde se svi osećaju cenjenim i shvaćenim", kažu iz Instituta.

Unsplash/Lina Trochez

U skladu sa ovogodišnjom temom, dato je nekoliko primera preporuka za pojedince o tome na koji način možemo promeniti način na koji govorimo o samoubistvu u svakodnevnom životu:

• Proverite kako su vaši bližnji. Odvojite vreme da se javite nekome iz svoje zajednice, članu porodice, prijatelju, kolegi ili čak strancu – jer to može promeniti tok nečijeg života. Obratite pažnju na ljude za koje mislite da se možda suočavaju sa teškoćama i ne plašite se da pitate osobu da li razmišlja o samoubistvu; pružanje podrške, pokazivanje empatije i uvažavanje njihovih osećanja verovatnije će ublažiti nego pogoršati njihovu patnju. Podstaknite ih da potraže pomoć i dodatnu podršku.
• Informišite se. Razmotrite mogućnosti za informisanje ili čak obuku o prevenciji samoubistava i podizanju svesti o toj temi, kako biste mogli da prepoznate osobe sa suicidnim mislima i ponašanjem i pružite im podršku. Takve mogućnosti mogu biti dostupne lokalno, putem radionica, na Festivalu mentalnog zdravlja, onlajn ili na vašem radnom mestu.
• Podelite svoju priču. Osobe koje su preživele pokušaj samoubistva ili izgubile blisku osobu na taj način često imaju dragocena iskustva i mogu nam pomoći da shvatimo koliko su važne reči i postupci drugih ljudi. Deljenje sopstvene priče na bezbedan način, uz odgovarajuću podršku, može imati snažan uticaj na vas i na ljude u vašem okruženju. Vaša priča može inspirisati druge da potraže pomoć i pružiti im saznanje da nisu sami.
• Zalažite se za podizanje svesti o mentalnom zdravlju. Promovišite svest o mentalnom zdravlju u svojoj zajednici; koristite društvene mreže, lokalne događaje ili čak neformalne razgovore kako biste pomogli u širenju te poruke.

Šta možete uraditi?

Prenosimo vam dodatne preporuke Instituta za javno zdravlje Vojvodine:

institut za javno zdravlje

Ukoliko ste primetili da osoba koju poznajete pati, ako posumnjate da gubi volju za životom, ponudite joj razgovor. Potrebno je da joj pokažete da nije sama. Postavite se u poziciju te osobe i to će vam pomoći da bolje razumete kroz šta prolazi, a i pomoći će vama da reagujete na prirodan način.

Budite pažljiv i nepristrasan slušalac. Ne kritikujte je, ne morališite, ne sažaljevajte i nemojte da joj govorite šta je najbolje za nju da uradi. To može da je zatvori i udalji od dalje komunikacije.

Pokažite da saosećate sa njom, budite topli i strpljivi. Nemojte se ustručavati da postavite pitanje o samoubistvu. Ne možete joj "usaditi" tu ideju u glavu, a ukoliko zaista razmišlja o samoubistvu, osetiće olakšanje što sa nekim može da podeli teško breme.

Ako vam osoba kaže da razmišlja o samoubistvu, shvatite je ozbiljno. Nemojte pokušavati da je "razveselite", ni utešite tako što ćete omalovažiti problem ("ma proći će ti to", "nije to tako strašno"). Nemojte se usredsrediti na rešavanje problema (saveti, primeri drugih u sličnim situacijama i dr.) ili držati slovo o vrednosti života i pravu na samoubistvo.

Budite strpljivi; tolerišite tišinu. Osobi koja se bori sa suicidalnim osećanjima ponekad je vrlo teško da o njima priča, pa joj treba dati vremena da objasni kako se oseća.

Ako sumnjate (i ako utvrdite) da je osoba suicidalna, vrlo je važno da utvrdite da li ima plan samoubistva i da li ima sredstva da taj plan ostvari, jer to govori o visini suicidalnog rizika. Ne ostavljajte je samu. Sklonite sve predmete kojima bi mogla sebe da povredi.

Pomozite joj da shvati da su problemi REŠIVI i da postoje druge alternative osim samoubistva. Pomozite joj da shvati da nepodnošljivi unutrašnji doživljaj koji ima neće trajati večno i da samoubistvo ne mora biti rešenje.

Nažalost, većini ljudi je vrlo neprijatno da razgovaraju o samoubistvu. U našoj kulturi je to tabu-tema i društvo uglavnom ignoriše postojanje problema. Ali činjenica je da u svetu gotovo milion ljudi godišnje izvrši samoubistvo. Zato se ne treba ustručavati da ponudite pomoć onome kome je potrebna.

Rečenice koje mogu pomoći u razgovoru sa osobom za koju brinete da razmišlja o samoubistvu:

• "Čini mi se da si u poslednje vreme tužan/-na i nesrećan/-na."
• "Kako se osećaš?"
• "Da li ti se nekada čini da ti je toliko teško da ti nikad neće biti bolje?"
• "Da li razmišljaš o smrti?"
• "Da li razmišljaš o samoubistvu?"

Ako osoba odgovori potvrdno:

• "Kako bi to uradio/-la?"
• "Kada si planirao/-la da to uradiš?"
• "Da li bi želeo/-la da ti neko pomogne da nađeš drugi način da izađeš iz te teške situacije?"

U momentima krize, osobi je teško da sagleda sve mogućnosti za rešavanje aktuelnih problema i alternativna rešenja. Međutim, taj težak unutrašnji osećaj da drugi izlaz, osim samoubistva, ne postoji, nije uvek podjednako intenzivan.

Naročito je važno da osoba ima sa kim da razgovara u trenucima kada taj osećaj beznađa postane nepodnošljiv. To sigurno mogu biti bliske osobe iz okruženja, ali i volonterske i profesionalne službe koje se time bave.

SOS telefon za pomoć osobama koje razmišljaju o samoubistvu

Broj 011/7777-000 je SOS telefon koji radi 24 sata, a na koji se javljaju stručnjaci za sprečavanje samoubistva - lekari Klinike za psihijatrijske bolesti "Dr Laza Lazarević". Služba urgentne psihijatrije prima pacijente 24 sata bez zakazivanja, bez knjižice i bez plaćanja, a Centar za mentalno zdravlje od 9 do 18 prima bez zakazivanja.

Ukoliko vam je potrebna pomoć, svakog dana možete pozvati i volontere Centra "Srce" od 17 do 23 časa na broj telefona 0800-300-303 ili im se obratiti mejlom na vanja@centarsrce.org.