Super radari i veće kazne na putevima: Hoće li nove mere smanjiti broj saobraćajnih nesreća u Srbiji?

Super radari, nulta tolerancija na alkohol, veće kazne i nove tehnologije na putevima – sve su to novine koje donose izmene Zakona o bezbednosti saobraćaja u Srbiji. Ipak, prema rečima Damira Okanovića iz Komiteta za bezbednost saobraćaja, ove mere same po sebi neće rešiti problem velikog broja saobraćajnih nesreća ukoliko se ne promeni ponašanje učesnika u saobraćaju i ne unapredi obrazovanje o bezbednosti na putevima.

Prema dostupnim podacima, trenutno je aktivno oko 30 takozvanih „super radara“, dok je plan da ih bude postavljeno na 99 lokacija širom zemlje. Iako nova tehnologija može doprineti kontroli brzine, Okanović upozorava da radari nisu "epohalno rešenje"“.

"Saobraćajne nezgode se dešavaju jer ljudi greše, ali i zbog nebezbednih puteva, tehnički neispravnih vozila i sporog reagovanja hitnih službi nakon nesreće. Da bi se bezbednost zaista unapredila, potrebno je delovati u sva četiri pravca – na ponašanje učesnika u saobraćaju, bezbednost puteva, ispravnost vozila i efikasnost hitnih službi", rekao je Okanović u emisiji "Hajde da razgovaramo".

Prema njegovim rečima, najveći problem na putevima u Srbiji je brzina.

"Bilo da pešak pretrčava na crveno ili vozač pretiče gde ne treba, gotovo uvek bi posledice bile manje da je brzina bila manja. Zato je brzina problem broj jedan", ističe on.

Euronews

Radari mogu doprineti takozvanom "smirivanju brzine", ali Okanović naglašava da je dugoročno mnogo važnije promeniti svest vozača. Ključnu ulogu u tome, kako kaže, ima obrazovanje.

"Najvažnija sistemska mera je saobraćajno obrazovanje i vaspitanje u vrtićima, osnovnim i srednjim školama. To nije samo moje mišljenje – to stoji i u Strategiji bezbednosti saobraćaja koju je usvojila Vlada Srbije", navodi on.

Ipak, problem je što se ta ideja godinama ne sprovodi u praksi.

"Već 17 godina postoji obaveza da se određeni sadržaji o bezbednosti saobraćaja uvedu u obrazovni program, ali od toga za sada nema ništa", kaže Okanović.

Zašto su neke zemlje bezbednije

On navodi primer skandinavskih zemalja, gde je rizik od stradanja u saobraćaju znatno manji.

"Kada neko iz Srbije ode da živi u Švedsku, tamo ima mnogo manji rizik da pogine u saobraćaju. Kada se vrati i pređe granicu kod Batrovaca ili Horgoša, taj rizik je i do pet puta veći. Razlog nije što su Šveđani pametniji, već zato što su bolje obrazovani i od malih nogu uče koliko su opasni brzina i alkohol", objašnjava Okanović.

Prema njegovim rečima, alarmantan je i podatak da broj poginule dece naglo raste posle 15. godine.

To je period kada deca završavaju osnovnu školu, a iz nje izlaze bez znanja koja mogu da im spasu život, kaže on.

"Danas mladi često dolaze u autoškolu bez ikakvog znanja o realnim posledicama alkohola, brzine ili nevezivanja pojasa. Dobijaju vozačku dozvolu, a da nisu svesni rizika. A automobil je istovremeno i prevozno sredstvo i potencijalno oruđe koje može nekome da oduzme život", ističe Okanović.

Polemike oko nulte tolerancije na alkohol

Jedna od najviše komentarisana mera je uvođenje nulte tolerancije na alkohol za vozače. Okanović smatra da ta odluka nije nužno opravdana.

"Ne postoje medicinski dokazi da količina od 0,1 promila značajno utiče na vozačke sposobnosti. Neko ko ima 0,1 promil nema značajno veći rizik od nezgode", kaže on.

Euronews

Problem, prema njegovim rečima, može nastati u slučaju saobraćajne nezgode.

"Ako vozač sa 0,1 promil skrivi nezgodu, osiguranje može da traži da nadoknadi celokupnu štetu, čak i ako alkohol nije imao nikakve veze sa uzrokom nesreće. Ta šteta može da iznosi i desetine hiljada evra", upozorava Okanović.

On dodaje i da većina evropskih zemalja nema potpunu nultu toleranciju, dok neke države sa dozvoljenom granicom od 0,5 promila imaju znatno bolju bezbednost u saobraćaju.

Kazne i kontrola

Sa druge strane, podržava visoke kazne za nekorišćenje pojasa i upotrebu mobilnog telefona tokom vožnje.

"Ako je kazna 50.000 dinara nekome visoka, onda je rešenje jednostavno – vezujte pojas i ne koristite telefon u vožnji“, kaže on.

Ipak, ističe da visina kazne nije presudna.

"Nije najvažnije kolika je kazna, već kolika je verovatnoća da ćete zaista biti kažnjeni“, naglašava.

Tanjug/MUP Srbije

Okanović upozorava i na potencijalni problem ako veliki broj novih kamera i radara počne masovno da beleži prekršaje.

"Možemo da nabavimo ogroman broj super radara i kamera, ali nemamo dovoljan broj 'supersudija'. Ako se naglo poveća broj prekršaja koji se procesuiraju, postoji rizik da se prekršajni sudovi zaguše“, kaže on.

Saobraćaj – vodeći uzrok smrti mladih

Posebno zabrinjava podatak da je saobraćaj vodeći uzrok smrti mladih u Srbiji.

"U proseku svake godine pogine oko 105 mladih ljudi između 15 i 30 godina. Kada saberete sve uzroke smrti – od bolesti do nasilja – saobraćaj je na prvom mestu“, upozorava Okanović.

Zbog toga ponavlja da je dugoročno rešenje upravo obrazovanje.

"Vi imate čoveka od 17-18 godina koji nije ispravno vaspitan, ako ima tatu koji s vremena na vreme dođe, odnosno sedne alkoholisan za volan, ima mamu koja neće da veže pojas, ima starijeg brata koji se slika telefonom i vozi i sl. Dakle, nije imao vaspitanja iz porodice. U školi ništa nije naučio takođe i onda on dođe u autoškolu. U autoškoli je najvažniji da on zna pravila saobraćaja, da zna šta znači koji saobraćajni znak i onda dobije vozačku dozvolu. I dobije vozačku dozvolu potpuno nespreman.

Dali ste jednoj mladoj osobi dozvolu da sedne za volan automobila koje s jedne strane je prevozno sredstvo, s druge strane je i oruđe i dali ste mu bukvalno, što se kaže, licencu da jednom nogom uđe u grob, drugom nogom uđe u zatvor. Zašto? Zato što mu niste dali odgovarajuće znanje", upozorava Okanović.

Više o ovoj temi pogledajte u video prilogu na početku teksta.