Jubilarni 60. popis ptica u Srbiji: Čapljica po prvi put zimi kod nas, primećen pad brojnosti liske

Komentari

Euronews Srbija

Autor: Euronews Srbija/Mina Nemčević

13/03/2026

13:47

veličina teksta

Aa Aa

Jubilarni 60. međunarodni zimski popis ptica vodenih staništa u Srbiji, koji je obuhvatio više od hiljadu lokaliteta širom zemlje, pokazao je opštu degradaciju vodenih staništa i opadanje brojnosti najčešćih zimovalih vrsta - patke, gluvara, običnih galeba i liske, koja se posle nekoliko godina ponovo beleži u manjem broju. Ipak, dobra vest za ljubitelje prirode je da je ove zime po prvi put potvrđeno zimovanje nove vrste u Srbiji - čapljice.

O ovim rezultatima, kao i o problemu komunalnog otpada koji narušava život ptica i načinima kako poboljšati stanje vodenih staništa, za Euronews Srbija govorio je Uroš Stojković iz Društva za proučavanje i zaštitu ptica, naglašavajući važnost očuvanja ekosistema i praćenja populacija ptica na nacionalnom nivou.

"Imamo novu vrstu koja je zimovala kod nas - čapljicu. To je najmanja čaplja kod nas, teška svega oko 150 grama, dok ljudi obično zamišljaju čaplje kao veće ptice. Čapljica je izrazita selica i obično zimu provodi u Africi, pa nismo potpuno sigurni koliko je ovo dobra vest. Ipak, drago nam je što je vidimo, jer to pokazuje da se priroda menja. Poslednjih godina sve češće primećujemo vrste koje su nekada bile izrazite selice da prezimljavaju kod nas - kao što su čaplja govedarka, crvena čaplja ili bele rode. Dakle, iako je lepo videti čapljicu zimi, ovo više ukazuje na promene u prirodnim obrascima, a ne nužno na pozitivan znak", kaže Stojković.

Tokom popisa ptica vodenih staništa, stručnjaci su uočili zabrinjavajući trend - brojnost nekih od najčešćih vrsta ptica u Srbiji počela je da opada. Među njima je i liska, ptica koja je ranije bila jedna od najbrojnijih i koja se može često videti uz reke, poput Save i Dunava. Opadanje brojnosti, Stojković, povezano je sa različitim faktorima.

"Liska, kao i patke i gluvarice, beleži pad brojnosti zbog uslova u staništima", kaže Stojković i dodaje: "Na velikom broju vodenih površina, osim komunalnog otpada, prisutno je i hemijsko zagađenje - nemamo filtere za prečišćavanje otpadnih voda. Zabeležili smo i slučajeve ugrožavanja ptica lovom iz motornih čamaca i krivolovom uz vabilice, što ih dodatno plaši i remeti njihov prirodni ritam. Ptice se zbog toga ne osećaju bezbedno, čak i kada posmatrači dolaze da ih popišu".

Na pitanje kako bi se situacija mogla sistemski poboljšati, Stojković ističe: "Ključna reč je sistemski. Potreban je plan i poštovanje zakona koji već postoje. Ukoliko bi se sankcionisale nezakonite aktivnosti poput ilegalnog odlaganja otpada, nelegalne gradnje ili iskopavanja šljunka na rekama - što trenutno ozbiljno uništava reke, poput Zapadne i Južne Morave - situacija bi se značajno popravila. Tek kada počnemo da poštujemo zakone i upravljamo biodiverzitetom na način koji poštuje prirodu, možemo očekivati stabilizaciju brojnosti ovih ptica i očuvanje vodenih staništa".

*Ceo prilog o jubilarnom 60. međunarodni zimski popis ptica vodenih staništa u Srbiji pogledajte u gore priloženom videu