Prvi broj časopisa "Savremena istorija": Šta su istorijske činjenice i kako ih tumačiti?

U vremenu momentalne dostupnosti informacija, svakodnevne analize događaja i apsolutne slobode tumačenja, istorija se piše pred našim očima, ali i objektivne činjenice često izostaju. Brojna pitanja s kraja 20. i početka 21. veka još nisu zatvorena, zbog čega je između ostalog Institut za savremenu istoriju pokrenuo novi časopis preciznog naziva "Savremena istorija". O temama kojima će se baviti, kakve će metodologije biti korišćene i koliko poznajemo ne tako davne događaje za Euronews Srbija je govorio dr Dragomir Bondžić, glavni i odgovorni urednik časopisa "Savremena istorija".

On je rekao da Institut za savremenu istoriju već više od 40 godina objavljuje časopis koji se zove "Istorija 20. veka", a da se poslednjih godina pojavila potreba za pokrivanjem i perioda 21. veka.

"Počeli su da dolaze radovi koji se na naučnoj metodologiji, dakle, na naučnoj osnovi bave događajima, pojavama i procesima iz 21. veka. Pošto bi bilo nelogično i ne bi bilo dobro da se sve više i više u tom časopisu koji se zove 'Istorija 20. veka' objavljuju radovi o događajima koji ne pripadaju tom veku, mi smo odlučili da pokrenemo časopis koji se zove 'Savremena istorija' i koji će u prvo vreme pokrivati dakle period, čitav period savremene istorije 20. veka, ali će u perspektivi sve više i više prelaziti na pitanja i probleme 21. veka. Smatramo da će to biti vremenom sve veća i veća potreba, jer već se nalazimo na početku druge četvrtine 21. veka. Uskoro će isteći i zakonska ograničenja za izvore prvog reda. Interesovanje već postoji, a ja mislim da će interesovanje biti sve veće i veće", rekao je on.

Prema njegovim rečima, izučavanje savremene istorije, odnosno izučavanje sadašnjosti i izučavanje pojava i procesa u kojima sam istoričar učestvuje nije nova pojava.

On je tako pomenuo da je Tukidid je pisao o događajima u kojima je učestvovao, da je Ranke u 19. veku pisao srpsku istoriju i da je Vuk Karadžić pisao događajima o kojima je učestvovao.

"To je naučna istoriografija dugo smatrala velikim problemom, pre svega zbog mogućnosti da se bude subjektivan, zbog prepreka koje sprečavaju autora da objektivno sagledava pojave i procese i događaje o kojima piše. Međutim, to pokazalo se ne zavisi samo od toga, ne zavisi samo od toga da li je autor učesnik ili ne. Često se može pisati o događajima koji su se dosta davno odigrali i u kojima autor ne učestvuje, a da se ne bude objektivan. Na kraju, u nekim drugim čak pokazalo se naukama da objektivnost može da bude slaba strana autora. Dakle, ključno je da se o onome o čemu se piše, piše na osnovu naučne metodologije, heuristički dobro potkrepljeno i bez nenaučnih zlih i vannaučnih namera. To je ključno", naglasio je on.

Euronews Srbija

Kako je naveo sagovornik Euronews Srbija, zadatak istoričara je da sagleda činjenice, da ih analizira kritičkim metodama koje pripadaju metodologiji istorijske nauke i koje su ne iste, ali slične za bilo koji period koji posmatra istoričar.

Naravno, ti načini, metode i pristupi ne mogu i nisu isti za, recimo, istoričara koji proučava papirus, kao za istoričara koji u savremenom dobu već ima digitalne izvore.

"Ali upravo u tome jeste bio izazov i u tome jeste bio jedan od motiva zašto smo ušli u ovo, upravo ta, pored ovih motiva koje sam već naveo, naučna revolucija, digitalizacija, a kojoj smo svedoci", rekao je on.

Bondžić kaže da se naučni rad mnogo promenio, da se istorija zgušnjava, da je broj podataka sve veći, kao i način na koji se percepiraju ti podaci i način na koji su dostupni. 

"Većinu tih podataka možete naći onlajn. Istoričar više nije neko ko je samo sakupljač podataka, ali ono što je ostalo ključno i što je isto za posmatranje podataka pre više vekova i posmatranje podataka danas sa aspekta istoričara kao naučnika, jeste kritično prosuđivanje, kritički pristup tim podacima, njihova analiza i njihovo prezentovanje", rekao je sagovornik Euronews Srbija.

Namera je, kaže on, da u početku časopis objavljuju jednog godišnje jer je, naglašava on, glavni kvalitet i dodaje da će časopis biti multidisciplinarni, jedna platforma u kojoj će svoje istraživanje, osim istoričara, moći da prezentuju i sociolozi, antropolozi i politikolozi.

     Kompletan razgovor o ovoj temi možete pogledati u video prilogu iznad teksta.