Kiša ne prestaje, vodostaji rastu širom Srbije: Preti li nam opasnost od poplava?
Komentari30/03/2026
-16:01
Kiša koja je zahvatila Srbiju ne jenjava, a padavine su najavljene i u narednim danima, dok vodostaji reka beleže porast širom zemlje. Spasioci su već intervenisali na području Valjeva i Čačka, gde je voda ispumpavana iz poplavljenih objekata, što dodatno pojačava zabrinutost građana. O aktuelnoj hidrometeorološkoj situaciji i riziku od eventualnih poplava za Euronews Srbija govori Dejan Lekić iz Nacionalne ekološke asocijacije, koji objašnjava da li trenutni porast vodostaja predstavlja razlog za alarm i koliko je situacija pod kontrolom.
"Situacija se smiruje, najveće padavine su već prošle. Kiša će se nastaviti i u narednim danima, ali u znatno manjem intenzitetu. Ono što je predstavljalo najveću opasnost u prethodnom periodu jesu takozvane bujične poplave, kada se manji vodotoci u kratkom vremenskom periodu i velikom brzinom izlivaju. Sada se situacija postepeno prebacuje na veće reke, pre svega na Savu, gde se očekuje redovan porast vodostaja koji je u okviru granica redovne odbrane od poplava. U narednih 24 sata vodostaj će u Sremskoj Mitrovici i Šapcu porasti za više od jednog metra, ali je važno naglasiti da je sve to u granicama koje ne zahtevaju posebne aktivnosti nadležnih službi", kaže Lekić.
Iako kiša u Srbiji i dalje pada, a nove padavine najavljene su i u narednim danima, savremeni sistemi prognoze omogućavaju prilično precizne procene daljeg razvoja situacije. Kako objašnjava Dejan Lekić iz Nacionalne ekološke asocijacije, meteorološki i hidrološki modeli danas mogu sa velikom tačnošću da predvide i količinu padavina i buduće vodostaje reka.
Tanjug/Javno vodoprivredno preduzeće "Srbijavode"
"Savremene metodologije i modeli, meteorološki pre svega, a zatim i hidrološki, mogu veoma precizno da odrede količine padavina i buduće protoke na rekama u koje se te padavine slivaju. U ovoj situaciji imamo i dodatni faktor - sneg na planinama koji se sada ubrzano topi, jer je u prethodnim danima na mnogim planinama padala kiša umesto snega, što je ubrzalo topljenje", objašnjava Lekić.
On dodaje da podaci evropskih servisa ne ukazuju na ozbiljnije rizike u Srbiji: "Evropski servisi, uključujući program Kopernikus i sistem za prognozu poplava na nivou Evropske unije i Zapadnog Balkana, pokazuju da u ovom trenutku nema najavljenih većih incidenata, osim onih koji su se već dogodili u zapadno-severozapadnoj Bosni i Hercegovini i centralnom delu Hrvatske. Tamo su zabeležene poplave, ali pre svega kao posledica bujičnih tokova".
Govoreći o značaju prevencije, Lekić naglašava da je ona ključna kada je reč o svim ekstremnim vremenskim pojavama.
"Prevencija je suštinska u svim situacijama koje se tiču prirodnih nepogoda - bilo da su u pitanju poplave, velike padavine, visoke temperature ili drugi ekstremni meteorološki i hidrološki događaji. Sličan princip važi i za zaštitu životne sredine, poput kvaliteta vazduha ili voda", ističe on.
Tanjug/Javno vodoprivredno preduzeće "Srbijavode"
Povezane vesti
Prema njegovim rečima, sistem u Srbiji je na zavidnom nivou. U Srbiji je taj sistem dosta razvijen. Kolege iz Hidrometeorološkog zavoda rade, kako kaže, veoma dobar posao i mogu sa velikom preciznošću da predvide pojave koje mogu ugroziti stanovništvo. Upravo zahvaljujući toj prevenciji danas imamo pravovremena upozorenja u medijima, bilo da je reč o padavinama, toplotnim talasima ili drugim ekstremima.
On posebno naglašava da informisanost građana igra ključnu ulogu: "Najvažnije je da ljudi imaju informacije na vreme, kako bi mogli da se zaštite i da potraže savet stručnjaka koji mogu da ukažu na potencijalne rizike i načine zaštite".
Lekić ističe i da su sve učestalije ekstremne vremenske pojave direktno povezane sa klimatskim promenama.
"Apsolutno je evidentno da postoji veza. U ovo doba godine na planinama je ranije dominirao sneg, dok sada imamo kišu zbog viših temperatura. To dovodi do bržeg topljenja snega i menja prirodni ciklus vode", objašnjava on.
Kako dodaje, posledice takvih promena mogu se osetiti i kasnije tokom godine.
"Zbog ranijeg topljenja snega, velika je verovatnoća da će u letnjim mesecima, poput juna i jula, protoci na rekama biti manji. To je deo šireg i kompleksnijeg sistema klimatskih promena, koje ne znače samo više temperature, već utiču na čitav ciklus vode i pomeraju sezonske obrasce koje smo ranije smatrali uobičajenim", zaključuje Lekić.
Vanredna odbrana od poplava zbog intenzivnih padavina, Srbijavode o stanju na rekama
Na teritoriji Srbije je u prethodna tri dana usled intenzivnih padavina registrovan porast vodostaja na pojedinim vodotocima usled čega su, u skladu sa važećim propisima i planskim dokumentima, uvedene mere redovne i vanredne odbrane od poplava, saopšteno je iz Srbijavoda.
Povezane vesti
Vanredna odbrana od poplava uvedena je na vodnoj jedinici "Sava-Šabac", na regulisanom koritu Cerskog obodnog kanala, u ukupnoj dužini od 27,5 kilometara.
Vanredna odbrana uvedena je i na vodnoj jedinici "Sava-Šabac", na Podrinjsko-kolubarskom melioracionom području, u slivu Srednjemačvanskog kanala kao i na vodnoj jedinici "Drina-Loznica", na Podrinjsko-kolubarskom području, u okviru hidromelioracionog sistema Krivaja, na teritoriji grada Loznice.
Tanjug/Javno vodoprivredno preduzeće "Srbijavode"
Redovna odbrana od poplava uvedena je na vodnoj jedinici "Kolubara-Obrenovac, Ub", dodaje se u saopštenju.
Prema aktuelnim hidrološkim podacima vodostaj reke Dunav je u manjem porastu i stagnaciji, sa tendencijom zadržavanja tog trenda u naredna četiri dana.
Vodostaj reke Save je u porastu, sa tendencijom umerenog i većeg porasta u naredna tri dana, dok je vodostaj Velike Morave u porastu, sa tendencijom porasta u naredna dva dana.
Vodostaji na posmatranim vodotocima kreću se u okvirima karakterističnim za ovaj period godine, više o tome pročitajte u odvojenoj vesti.
Komentari (0)