Godišnjica bombardovanja Beograda: Nemačka bez objave rata razorila glavni grad Kraljevine Jugoslavije
Komentari06/04/2026
-17:39
Na današnji dan, 1941. godine, Treći rajh je bez objave rata napao Kraljevinu Jugoslaviju. Posle prevrata 27. marta, Adolf Hitler je u besu naredio uništenje Jugoslavije. U vazdušnim napadima nacističke Nemačke poginulo je više hiljada ljudi, uključujući 11 pilota koji su se hrabro suprotstavili neprijateljskim avionima. Razoreno je više od 2.200 objekata, među kojima i Narodna biblioteka u Beogradu. O ovoj temi je za Euronews Srbija govorio istoričar Nebojša Damjanović.
Objasnio je koje su sve okolnosti dovele do toga da nacistička Nemačka 6. aprila bombarduje Beograd i izruči 440 tona bombi.
"To su okolnosti Drugog svetskog rata. Režim koji je tada bio u Nemačkoj je težio tome da nadoknadi ono što je ta zemlja izgubila u Prvom svetskom ratu, odnosno da se osveti protivnicima iz tog vremena. Adolf Hitler, vođa Trećeg rajha, je bio dobrovoljac, vojnik u Prvom svetskom ratu. To je osnovni taj neki okvir", kazao je.
U proleće 1941. godine Nemačka se spremala da napadne Sovjetski Savez.
"Međutim, Hitlerov saveznik Musolini je stvorio jednu komplikovanu situaciju na Balkanu, želeći da i on nešto postigne na međunarodnom planu, i nevešto je to uradio u Grčkoj", rekao je.
Nakon toga je, prema rečima istoričara, Nemačka izvršila pritisak da Jugoslavija prizna to stanje koje je stvoreno porazom Francuske prethodne 1940. godine.
"Na kraju, naše vlasti nisu imale alternativu. Naš narod, specijalno srpski narod, najbrojniji i državotvorni narod u toj Kraljevini Jugoslaviji, nije video ni na koji način mogućnost da se usaglasi sa Evropom kojom dominira Nemačka koja je bila protivnik u Prvom svetskom ratu", istakao je.
Povezane vesti
Ukazao je da je napad u tom trenutku mogao da bude izbegnut.
History and Art Collection / Alamy / Profimedia
"Sigurno znamo da te 1941. ne bismo bili napadnuti da nije bilo puča. A onda se Nemačka uplela na beskrajnim poljima istočne Evrope u jedan veliki rat gde će na kraju i potpuno posustati. I isto sa velikom, sa potpunom sigurnošću možemo da kažemo da ne bismo bili napadnuti ni naredne, gledano iz perspektive tog vremena, 1942. godine", ocenio je.
Dodao je da bi verovatno bili napadnuti nakon Staljingrada, pada Italije i propasti fronta Osovine u Severnoj Africi, odnosno u leto 1943. godine.
"Sasvim bi druga perspektiva bila tada. I ja lično verujem, naš oficirski, naročito generalski kor, bi bio mnogo odlučniji i hrabriji da se suprotstavi tada jer se videlo da Nemačka nije svemoguća", kazao je.
Objasnio je da je Beograd tog 6. aprila podneo veliku žrtvu koja može da se poredi sa onim što se desilo u Prvom svetskom ratu.
"Ovoga puta to nije samo jedan dan. To je posle otvorilo period okupacije, surove, najljući neprijatelj je kontrolisao našu zemlju", kazao je za Euronews Srbija Nebojša Damjanović.
Napomenuo je da nas taj događaj uči mudrosti i da treba biti oprezan i razuman.
Povezane vesti
Komentari (0)