Škola po meri privrede: Dualno obrazovanje menja tržište rada u Srbiji, ovo su najtraženiji poslovi

Kako se danas biraju zanimanja za budućnost i koliko obrazovni sistem zaista priprema mlade za tržište rada – pitanje je koje sve češće otvara dilemu o tome da li škola prati tempo savremene privrede ili za njom zaostaje. Upravo u tom kontekstu, od školske 2026/27. godine uvode se novi obrazovni profili koji bi trebalo dodatno da povežu teoriju i praksu i učenicima omoguće da već tokom školovanja steknu konkretna znanja i veštine. Od energetike i građevinarstva do vinogradarstva i ugostiteljstva, cilj je jasan – obrazovanje koje vodi direktno ka zaposlenju.

O tome kako izgleda ovaj proces, koji su novi profili i da li će oni zaista odgovoriti na potrebe tržišta rada, za Euronews Srbija govorili su dr Gabrijela Grujić iz Kancelarije za dualno obrazovanje i Miloš Turinski iz Infotstuda.

Grujić je u emisiji "Hajde da razgovaramo" objasnila da se novi obrazovni programi ne uvode stihijski, već na osnovu sistemskog praćenja potreba privrede.

„Postoje standardni postupci za ispitivanje potreba savremene privrede, ali je važno i kako to približiti mladima – šta im zapravo nudimo kroz obrazovni sistem. Ove godine uvodimo čak deset novih obrazovnih programa, pre svega u oblasti građevinarstva, poput građevinskog i arhitektonskog tehničara. To su programi u okviru dualnog obrazovanja, gde učenici uče na dva mesta – u školi i u kompaniji“, navodi ona.

Posebno ističe značaj novih smerova poput tehničara za obnovljive izvore energije, naglašavajući da su zelena agenda i održivi razvoj ključni pravci budućnosti. Ukupno će, kako kaže, od naredne školske godine biti čak 102 programa u dualnom modelu obrazovanja.

„Mapirali smo potrebe privrede – i trenutne i razvojne. To radimo zajedno sa partnerima, od Nacionalne službe za zapošljavanje do Privredne komore Srbije i Ministarstva prosvete. Programi su usklađeni sa evropskim okvirom kvalifikacija, kako bi znanje naših mladih bilo vrednovano i van Srbije“, dodaje Grujić.

Sa druge strane, Infostud, kao platforma koja godinama prati tržište rada, potvrđuje da poslodavci sve više traže konkretna, primenjiva znanja.

„Kada govorimo o veštinama, često mislimo na tehničke veštine, ali one same po sebi nisu dovoljne. Ključna razlika je između znanja i primenjivog znanja – onoga što kandidat može odmah da donese poslodavcu. Upravo tu dualno obrazovanje ima veliku prednost“, objašnjava Turinski.

Euronews Srbija

Ipak, on upozorava da postoji još jedan ozbiljan problem – nedostatak tzv. mekih veština.

„Poslodavci sve češće primećuju da mladima nedostaju komunikacija, timski rad i kritičko mišljenje. To su veštine koje se ne stiču samo u školi, već kroz život i iskustvo. Nekada smo ih podrazumevali, danas ih moramo dodatno razvijati“, kaže Turinski, dodajući da obrazovni sistem teško može da prati brzinu promena koje donose nove tehnologije i veštačka inteligencija.

Grujić, međutim, smatra da dualno obrazovanje upravo odgovara na te izazove jer, kako kaže, ne razvija samo znanja već i ukupne kompetencije.

„To je kultura obrazovanja – učenici razvijaju radnu etiku, komunikaciju, timski rad. Oni ne uče za ocenu, već za realizaciju konkretnog zadatka u realnom radnom okruženju. Upravo to je ono što im je potrebno u 21. veku“, objašnjava ona.

Važan deo tog sistema su i novi trening centri, koji menjaju tradicionalni način učenja.

„To nisu klasične učionice. To su open space prostori sa savremenim mašinama, gde učenici stiču teorijska znanja direktno kroz rad na opremi koju će koristiti u praksi. Svaka savremena mašina je digitalizovana, što znači da učenici moraju biti i digitalno pismeni“, ističe Grujić.

Euronews Srbija

Cilj je, dodaje, da mladi tokom školovanja steknu i dodatne sertifikate, čime postaju konkurentniji na tržištu rada i spremni za više različitih poslova.

Ipak, i pored ovakvih pomaka, Turinski upozorava da interesovanje mladih i dalje nije u potpunosti usklađeno sa potrebama tržišta.

„Imamo digitalnu generaciju koja teži savremenim zanimanjima, dok zanati ostaju u drugom planu. A upravo tu imamo najveći deficit – u građevini, ugostiteljstvu, autoindustriji. Automehaničari, limari, kuvari – to su poslovi koji su i traženi i dobro plaćeni“, kaže on.

Tanjug/Miloš Milivojević

Dodaje i da je problem duboko ukorenjen u društvenim stavovima.

„I dalje postoji percepcija da su zanati manje vredni poslovi i da je fakultetska diploma jedini put do uspeha. Međutim, tržište rada pokazuje suprotno – mnogi zanatski poslovi danas mogu doneti sigurnost i visoku zaradu, čak i u rangu IT sektora“, naglašava Turinski.

Jedan od ključnih elemenata dualnog obrazovanja jeste i povezanost sa lokalnim razvojem. Grujić objašnjava da se obrazovni profili planiraju u skladu sa potrebama konkretnih regiona.

„Na primer, u Pančevu smo završili trening centar jer je tu razvijena autoindustrija. U skladu sa tim, fokus je na mašinstvu i elektrotehnici. Cilj je da mladi ostanu u svojim sredinama i da se zapošljavaju tamo gde postoji realna potreba“, kaže ona.

Euronews Srbija

Posebno ističe i nove programe u autoindustriji, poput mehatronike na vozilima, razvijene u saradnji sa kompanijama i servisima.

„Mladi danas uče dijagnostiku vozila i rade na savremenim sistemima. Oni već tokom školovanja stiču samopouzdanje i konkretna znanja koja mogu odmah da primene – bilo da se zaposle ili pokrenu sopstveni posao“, navodi Grujić.

Podaci pokazuju da oko 60 odsto učenika iz dualnog obrazovanja pronađe posao u prvih šest meseci nakon završetka školovanja, što dodatno potvrđuje značaj ovog modela.

Ipak, sagovornici su saglasni da prostora za unapređenje ima. Turinski naglašava da je potrebno još veće uključivanje privrede, dok Grujić ističe važnost kontinuiranog razvoja sistema i celoživotnog učenja.

Pitanje izbora zanimanja više nije samo lična odluka pojedinca, već rezultat složenog odnosa između obrazovanja, tržišta rada i društvenih očekivanja. Novi obrazovni profili i dualni model predstavljaju pokušaj da se taj jaz smanji – ali njihov uspeh zavisiće podjednako od sistema, privrede, ali i spremnosti mladih da u njima prepoznaju svoju šansu.

Više o ovoj temi pogledajte u video prologu na početku teksta.