Da li su ekskurzije postale luksuz: Roditelji sve češće odustaju zbog nejasnih troškova i netransparentnosti

Ekskurzije i rekreativne nastave, koje bi trebalo da budu najlepše uspomene iz školskih dana, za mnoge roditelje postaju ozbiljan finansijski izazov. Cene rastu, ponude su raznolike, a pitanja brojna: šta zapravo ulazi u cenu, ko je odgovoran za njen iznos i koliko su roditelji uključeni u te odluke? Da li su ovakva putovanja i dalje dostupna svima ili postaju privilegija?

I dok cene ekskurzija nastavljaju da rastu, a roditelji sve češće odustaju, ključno pitanje ostaje isto – da li su školska putovanja i dalje deo obrazovanja ili postaju luksuz dostupan samo nekima.

O ovim dilemama za Euronews Srbija govorila je Gordana Plemić iz Udruženja „Roditelj“.

Euronews Srbija

Kako upozorava Plemić, bez veće transparentnosti, odgovornosti i uključivanja roditelja u proces odlučivanja, teško je očekivati da će se poverenje vratiti – a sa njim i spremnost roditelja da decu pošalju na putovanja koja su nekada bila neizostavan deo odrastanja.

"Čini mi se da smo nekad davno pričali i pripremali se za ekskurzije i izlete kao nastavak obrazovnog procesa – kada dete uči u prirodi, socijalizuje se i provodi vreme sa vršnjacima. Ono što u poslednjih nekoliko godina imamo jeste stalni rast cena, i jednodnevnih izleta i rekreativnih nastava. Roditelji su se ranije trudili da na sve načine isprate taj trend, čak i da podignu kredit jer je to za dete važno. Ali poslednjih godinu ili dve sve više roditelja odustaje – ne zato što žele, nego zato što ne mogu da plate ono što se traži", rekla je Plemić u emisiji "Hajde da razgovaramo".

Prema njenim rečima, ovakav trend potvrđuju i primeri iz prakse – jednodnevni izleti dostižu i oko 7.000 dinara, dok višednevne ekskurzije koštaju desetine hiljada dinara.

Gubi se smisao ekskurzije

Plemić upozorava da se u celoj priči izgubio osnovni smisao školskih putovanja.

"Nekako nam je ispao iz fokusa razlog zbog kojeg se ekskurzije organizuju i šta one znače deci. Danas imamo situaciju da roditelji, čak i kada imaju novac, razmišljaju da li je to vredno. Da li da taj novac ulože u porodično putovanje koje sami organizuju, gde znaju šta plaćaju? To je potpuno legitimno pitanje, jer često nema jasnog odgovora šta zapravo stoji iza cene koju dobiju", navodi ona.

Dodaje i da roditelji često na papiru dobiju jedno, a u realizaciji nešto sasvim drugo:

"Mi imamo situacije da roditelji dobiju tri ponude i biraju između njih, ali nemaju stvarnu mogućnost da utiču. A onda, kada se ekskurzija realizuje, vidimo potpuno drugačiju sliku – od prevoza, smeštaja do ishrane. To stvara dodatno nepoverenje".

MUP

Poseban problem, kako ističe, jeste raskorak između onoga što je obećano i onoga što deca zaista dobiju.

"Kada se roditelji pitaju zašto su cene visoke, dobije se objašnjenje da pravilnici propisuju određene standarde – starost autobusa, broj pratilaca, kvalitet smeštaja. Ali u praksi imamo autobuse starije od 20 godina, vozila koja dolaze neispravna, vozače bez potrebnog iskustva ili čak u alkoholisanom stanju. Imamo podatke da je prošle godine pregledano više od 9.000 autobusa, a desetine su isključene zbog neispravnosti, kao i vozači koji nisu ispunjavali uslove", kaže Plemić.

Dodaje da problemi ne prestaju tu:

"Pitanje je i da li su hoteli adekvatni za decu, da li je ishrana ono što je plaćeno, da li su uslovi bezbedni. Sve to dovodi do toga da roditelji, čak i kada imaju novac, odustaju jer nemaju poverenja".

Ko je odgovoran – škola ili agencija?

Jedno od ključnih pitanja je i odgovornost.

"Roditeljima je najbliža škola i oni se prvo njoj obraćaju, jer smatraju da je odgovorna za decu. Međutim, često dolazi do prebacivanja odgovornosti između škole i agencije. Roditelji ostaju između, bez jasne adrese kome da se obrate", objašnjava Plemić.

Ističe i da se u javnosti često pogrešno fokus stavlja na dnevnice nastavnika. Naglašava da dnevnice nastavnika nisu problem roditelja. To je, kako kaže, jedina stavka o kojoj Savet roditelja odlučuje i roditelji su svesni odgovornosti nastavnika. Problem je što se te naknade isplaćuju preko agencija, pa je porez veći i to dodatno podiže cenu. 

Bez transparentnosti nema poverenja

Najveći problem, kako kaže, jeste nedostatak transparentnosti.

"Roditelji nikako da dobiju jasan odgovor šta tačno plaćaju. Dešava se da su grupne ulaznice skuplje nego pojedinačne, što dodatno budi sumnju. Cene rastu iz godine u godinu, ali ne prate realno poskupljenje drugih troškova. I to je ono što najviše smeta roditeljima", naglašava ona.

Podseća i da roditelji zapravo nemaju stvarni uticaj na izbor.

"Oni ne odlučuju gde će deca ići – dobiju tri ponude i biraju između njih. Ne mogu da predlože drugačiji koncept, drugačiju destinaciju ili model organizacije. To je ograničen izbor".

Ekskurzije kao faktor podele

Na pitanje da li ekskurzije postaju luksuz i faktor društvene podele, Plemić kaže da se situacija menja.

"Došli smo u fazu da imamo roditelje koji mogu i one koji ne mogu. Ali sada imamo i treću grupu – roditelje koji mogu, ali ne žele da pristanu na ovakve uslove. To više nije samo pitanje novca, već i promišljanja".

Euronews Srbija

Dodaje da bi rešenje moglo da bude veće uključivanje svih aktera.

"Možda bi trebalo da dođemo do toga da roditelji, nastavnici i deca zajedno razgovaraju o tome kako ekskurzije treba da izgledaju. Možda je model koji imamo zastareo – isti kao pre 20 godina, samo su cene porasle".

Viber grupe – pomoć ili dodatni problem

Plemić se osvrnula i na ulogu roditeljskih Viber grupa, koje su danas ključni kanal komunikacije.

"One mogu biti korisne, ali često postaju preopterećenje. Previše poruka, previše tema koje se rasplinjuju. Potrebna su jasna pravila komunikacije kako bi te grupe bile konstruktivne i u interesu dece".

Podseća da je ranije komunikacija među roditeljima bila prirodnija.

"Roditelji su se više družili, viđali se, razgovarali uživo. Danas imamo manje zajedništva i više individualnog tereta. Roditeljstvo je postalo usamljenije", istakla je Plemić.