Vaskrs između tradicije i komercijalizacije: Od čuvarkuće do modernih običaja

Vaskršnji običaji u Srbiji danas su svedeni, ali i dalje snažno prisutni u svakodnevnom životu, kaže za Euronews Srbija etnolog Bogdan Dražeta, ističući da su farbanje jaja i priprema praznične trpeze ostali centralni deo obeležavanja najvećeg hrišćanskog praznika.

Govoreći o poreklu običaja, Dražeta podseća da simbolika jajeta prethodi hrišćanstvu i da se vezuje za drevne, indoevropske tradicije koje su postojale od Severne Indije do Balkana.

"Jaje je imalo veliki simbolički značaj. U prošlosti su se jaja čak zakopavala. Čuvarkuća, koja se čuva tokom cele godine, simbolizuje zdravlje, plodnost i zaštitu doma", objašnjava on.

Prema njegovim rečima, i tokom perioda komunizma vaskršnji običaji su opstali, iako u svedenijem obliku, dok je kasnije došlo do njihovog snažnijeg javnog obeležavanja i povratka verskim praksama.

"Danas se običaji i dalje praktikuju, ali se uočava i takmičenje u tome ko će biti veći domaćin, što često vodi ka komercijalizaciji praznika", navodi Dražeta.

Govoreći o sve prisutnijem simbolu zeca u zapadnoj tradiciji, on objašnjava da je reč o uticaju popularne kulture i marketinga.

"Zec je preuzet iz germansko-keltske tradicije kao simbol plodnosti, a u naše prostore dolazi kroz filmove, serije i medije. To je deo šire komercijalizacije praznika“, kaže sagovornik.

Ipak, smatra da porodično obeležavanje Vaskrsa ima poseban značaj u savremenom, nestabilnom vremenu.

"Živimo u vremenu nesigurnosti, a vaskršnji običaji nose poruku opstanka i zajedništva. Zato oni i dalje imaju ključnu ulogu u porodici“, ističe Dražeta.

Detaljnije pogledajte u videu iznad teksta.