"Jedan donor može da spase 8 života": Kako je izvedena prva transplantacija pluća u Srbiji i šta ona znači za pacijente

U medicini postoje trenuci koji ne znače samo jedan uspešan zahvat, već otvaraju vrata potpuno novim mogućnostima za mnoge pacijente. Upravo takav korak napravljen je u Srbiji - prvi put je uspešno urađena transplantacija pluća. I dok ovaj podvig govori o znanju i spremnosti lekara, otvara se mnogo šira priča - koliko zapravo razumemo značaj donorstva i da li smo dovoljno edukovani u vezi sa ovom temom.

Nacionalna koordinatorka za transplantaciju doktorka Aleksandra Plećaš Đurić rekla je za Euronews Srbija da je reč o zahvatu koji spada među najkompleksnije u savremenoj medicini, pre svega zbog činjenice da je donacija pluća značajno ređa u odnosu na druge organe.

"Transplantacija pluća predstavlja jedan od najvećih izazova u transplantacionoj medicini, jer se u svega oko 20 odsto slučajeva od ukupnog broja donora mogu donirati i pluća. Razlog je u tome što se najčešće radi o kritično obolelim pacijentima kod kojih dolazi do oštećenja organa tokom lečenja", navela je ona.

Euronews

Prema njenim rečima, upravo zato je ključno da se proces identifikacije i procene potencijalnih donora sprovodi pažljivo i u skladu sa strogim medicinskim protokolima, kako bi se obezbedila bezbednost i funkcionalnost organa koji se transplantiraju.

Govoreći o tome šta je prethodilo ovom zahvatu, Plećaš Đurić naglašava da je reč o višegodišnjem procesu koji uključuje edukaciju zdravstvenih radnika, razvoj timova i međunarodnu saradnju.

"Možemo sve podeliti u dva segmenta – stručnost i edukaciju medicinskog osoblja, ali i spremnost sistema i porodica da u najtežim trenucima pristanu na donaciju organa. To je uvek timski rad koji uključuje veliki broj stručnjaka različitih specijalnosti", objašnjava ona.

"Jedan donor može da spase do osam života"

Poseban deo procesa, kako ističe, odnosi se na dijagnostikovanje moždane smrti i razgovor sa porodicama, koji predstavlja ključni trenutak u donacionom procesu.

"Jedan donor može da spase do osam života. To je jedan od najhumanijih činova koji medicina poznaje, ali i trenutak koji zahteva mnogo razumevanja, poverenja i edukacije", navela je doktorka.

Ona objašnjava da se procena podobnosti donora sprovodi kroz niz opštih i specifičnih medicinskih testova, koji treba da isključe rizike i potvrde da organ može bezbedno biti presađen.

Kada je reč o samom transplantacionom procesu, sagovornica ističe da on ne uključuje samo operativni zahvat, već čitav sistem koji počinje na odeljenjima intenzivne nege i završava dugotrajnim postoperativnim praćenjem pacijenata.

"Ovo nije jedna operacija, već program. On podrazumeva selekciju pacijenata, pripremu, operaciju i dugoročno praćenje. Uspeh zavisi od celog sistema, a ne od jednog trenutka", naglasila je ona.

Euronews

Plećaš Đurić podseća i da je program transplantacije tokom pandemije kovida bio značajno usporen, ali da se sada beleži oporavak i rast broja donora.

"Ove godine imamo pozitivan trend i povećanje broja donora u odnosu na prethodnu godinu. To nam daje nadu da se sistem stabilizuje i da transplantaciona medicina u Srbiji ide u dobrom pravcu", rekla je ona.

Govoreći o najčešćim zabludama u javnosti, ističe da su one uglavnom vezane za strah od zloupotreba i nedovoljno razumevanje procesa.

"Najčešći strah je da se neće učiniti sve da se spasi život pacijenta ili da će donacija biti zloupotrebljena. Zato je edukacija javnosti izuzetno važna, kao i otvoren razgovor o donorstvu u porodici", poručila je ona.

Direktorka Klinike za grudnu hirurgiju: Pacijent se uspešno oporavlja nakon transplantaci

Direktorka Klinike za grudnu hirurgiju Maja Ercegovac ističe da se pacijent nakon operacije trenutno oporavlja u skladu sa očekivanim tokom, bez za sada prisutnih komplikacija.

"Ono što je najveće zadovoljstvo, zbog čega se sve to i radi, jeste da postignemo oporavak i da pacijent prodiše punim plućima. Za sada oporavak ide po očekivanim principima, svaki dan i svaka nedelja nose svoje zahteve i izazove u odnosu na moguće komplikacije. Za sada ih nema. Pacijenta čeka još niz pregleda u postoperativnom toku i izuzetno je važno da pokaže saradnju sa timom u odnosu na terapiju i fizikalnu terapiju, kako bismo ga vratili na noge i omogućili puni efekat operacije, odnosno novih pluća", navela je Ercegovac.

Govoreći o pripremama za ovu složenu proceduru, ona objašnjava da transplantacija pluća ne predstavlja izolovan zahvat, već deo šireg i pažljivo organizovanog programa koji uključuje više medicinskih disciplina i faza.

"Transplantacioni program je skup raznih procedura i protokola. Sama operacija je samo mali deo. Sve počinje na Klinici za pulmologiju, gde se vrši odabir pacijenata i njihova detaljna procena, kao i praćenje dok su na listi čekanja. Nakon toga slede hirurški protokoli, koordinacija celog tima – hirurga, anesteziologa i sestara u operacionoj sali, pa zatim intenzivna nega i kontinuirano praćenje pacijenta. To je sistem u kome svi moraju biti usklađeni", navodi Ercegovac.

Euronews

Ona dodaje da je deo tima prošao višemesečnu edukaciju u Beču, kao i da je ceo proces pripreme podrazumevao intenzivnu saradnju i razmenu iskustava sa iskusnim centrima.

"Hirurg je bio na edukaciji šest meseci u Beču, uz mnogo razgovora i zajedničkog rada sa kolegama. To nije samo operacija, već kompletan sistem koji mora da funkcioniše od prepoznavanja pacijenta do njegovog dugoročnog praćenja", ističe ona.

Govoreći o emotivnom aspektu ovakvih zahvata, Ercegovac naglašava da u samoj operacionoj sali nema prostora za emocije, već isključivo za koncentraciju i timski rad.

"U tom trenutku nema mnogo mesta emocijama. Potrebni su smirenost, fokus i organizovan rad da bi se dala maksimalna preciznost u tako složenoj proceduri. Emocije dođu kasnije, kada se sve završi i kada vidite pacijenta kako napreduje. Tada postoji samo jedno osećanje – zadovoljstvo zbog uspeha", kaže ona.

Kada je reč o budućnosti programa transplantacije pluća u Srbiji, Ercegovac ističe da je najvažnije da sistem sada funkcioniše stabilno i dugoročno, a ne da se ovaj uspeh posmatra kao pojedinačan događaj.

"Ovo nije priča o jednoj operaciji, niti o tome ko je prvi nešto uradio. Važno je da postoji uspostavljen sistem – kako se biraju pacijenti, kako se vodi donor, kako funkcioniše tim i kako se pacijenti prate nakon operacije. Dalji rad zavisi od dostupnosti organa i organizacije celog sistema", zaključuje Ercegovac.