Ko je najveći dobitnik rata u Iranu: Erdogan iskoristio globalni haos, Turska postaje energetski trgovinski čvor

Turska se sve više nameće kao dugoročni dobitnik američko-izraelskog rata protiv Irana, koji je Redžepu Tajipu Erdoganu, predsedniku Turske, pružio prostor da ubrza urušavanje demokratskih institucija bez ozbiljnijih međunarodnih posledica. Ne samo da je iskoristio trenutak da pojača obračun sa političkom opozicijom dok je pažnja svetske javnosti bila usmerena na druga dešavanja, već je uspeo i da ojača položaj Turske na međunarodnoj sceni.

"To je savršeno međunarodno okruženje za Erdogana da radi sve ove stvari u zemlji. Svi ti geopolitički potresi omogućavaju i dodatno ohrabruju Erdogana da radi šta god želi sa onim što je preostalo od demokratskog prostora u zemlji“, rekla je Gjunul Tol, osnivačica i direktorka programa za Tursku pri Middle East Institute u Vašingtonu.

Istovremeno, Erodgan koristi fragmentisan globalni poredak, prvo kroz tekući rat Rusije u Ukrajini od 2022. godine, a sada i kroz nastajuću bezbednosnu i diplomatsku prazninu kako slabi poverenje u Sjedinjene Države pod Donaldom Trampom.

"Ovo pruža Erdoganu povoljne okolnosti u kojima svet, evropske zemlje, NATO saveznici, regionalni susedi, pa čak i afričke zemljem oseća da nema izbora osim da sarađuje sa Erdoganom“, rekla je Tol.

Tanjug AP/Hussein Malla

Erdogan vodi Tursku skoro četvrt veka, tokom kojeg je učvrstio vlast u zemlji, naročito u periodima neposredno nakon političkih izazova - masovnih protesta 2013. godine i vojnog puča 2016. godine, koje su vlasti oba puta ugušile uz upotrebu sile.

U skorije vreme, veliki protesti izbili su u martu 2025. godine nakon što je uhapšen njegov glavni politički rival, gradonačelnik Istanbula Ekrem İmamoglu.

Uprkos povremenim talasima javnog nezadovoljstva koji se preliva na ulice, Erdogan u velikoj meri i dalje uživa široku popularnost, oslanjajući se na kult ličnosti koji je izgradio, a koji se često poredi sa Kemalom Ataturkom, poštovanim osnivačem moderne Turske.

On takođe nastoji da pojača pritisak na opoziciju pre sledećih predsedničkih izbora, koji se očekuju 2028. godine, iako postoji mogućnost da raspiše i prevremeno glasanje, ali malo ko veruje da bi ti izbori imali stvarnu težinu.

AA/ABACA / Abaca Press / Profimedia

Policija takođe naknadno hapsi ljude zbog navodnih krivičnih dela iz perioda od pre deset ili više godina.

Pod vođstvom Erdogana, Turska, koja ima drugu najveću vojsku u NATO-u, odmah posle Sjedinjenih Država, postala je 11. najveći izvoznik oružja u svetu, naročito bespilotnih letelica, koje su isporučene brojnim zemljama, od Ukrajine do Libije.

Erdogan takođe želi da pretvori Tursku u veliki energetski trgovinski čvor, globalnog posrednika koji eksploatiše kritične minerale, gradi nove naftovode i gasovode i povezuje morske luke, sve kroz tursku teritoriju.

Stručnjaci ocenjuju da to podrazumeva ne samo neutralisanje političke opozicije, već i svakoga ko bi mogao da se suprotstavi njegovim politikama.

Tol je upozorila da će NATO sve manje obraćati pažnju na demokratsko nazadovanje, a više na tehničke kapacitete poput proizvodnje dronova i industrijske baze, što, prema njoj, predstavlja opasnu promenu prioriteta.

Turska se, prema njenim rečima, sve više nameće kao dugoročni dobitnik američko-izraelskog rata protiv Irana, koji je Erdoganu, pružio prostor da ubrza urušavanje demokratskih institucija bez ozbiljnijih međunarodnih posledica.

Ne samo da je iskoristio trenutak da pojača obračun sa političkom opozicijom dok je pažnja svetske javnosti bila usmerena na druga dešavanja, već je uspeo i da ojača položaj Turske na međunarodnoj sceni.