MTV novinarstvo

MTV je dodeljivao nagrade Free your mind u okviru dodeljivanja muzičkih nagrada MTV Europe Music Awards, EMA. 

Lepše je pisati o MTV projektu iz ugla da je nametnuo trend, da muzika ne mora, po do tada ustaljenom kućnom pravilu slušanja muzike preko radija kao medija, ili gramofona, kasetofona, nego i da se gleda preko televizije. I to, neprekidno. Non stop. Suština kanala je bila emitovanje muzičkih spotova bendova, pevača, pevačica i njihovih hitova. Na globalnom nivou. Potpisnik ovih redova bi verovatno sada bio nešto drugo po zanimanju u životu, ali je podlegao MTV trendu i kulturološkom fenomenu kao takvom, pa se zainteresovao za režiju, kameru, i na kraju završio tu gde je, već skoro četrdeset godina. Samo zato što je verovao filozofskom interpretiranju rok muzike, apsolventu filozofije, Goranu Bregoviću, da se cure više lože na gitariste, nego na mehaničare, a pošto nije znao da svira gitaru, naučio je da pravi spotove. Između ostalog, kao prerogativ snimateljskog zanimanja. Jer su cure volele i snimatelje, ne samo gitariste. 

Kako sam već snimatelj sa velikom kilometražom, glupo je da napišem, više ili mnogo decenijskim radom, jer velika kilometraža deluje neodređenije u odnosu na više decenija ili skoro četrdeset godina rada kao snimatelj, neki će pomisliti da sam, možda, i zreo za penziju. Ali nisam. Fali mi još pet Nišvila i njihovog mazohizma do penzije, kako reče jedan moj kolega, Aleksandar Živković-Žilijen, ali do prvog uslova. Do pune, ehehej, decenija. Sve u svemu, bar sam bio kao snimatelj i medijski radnik, svedok nekoliko političko-medijskih epoha. Srednje faze analognog sistema telekomunikacija i televizije kao njen neodvojivi deo, pa zatim i završne faze analognosti u televizijskom izražavanju, pa onda tranzicioni period od analognog ka digitalnom, i na kraju totalno digitalnom. 

Svo to vreme mog televizijskog i ličnog tranzicionog perioda, koji je još uvek u toku, od početnog do penzionerskog, u kontaktu sam sa ljudima bez koga ovaj moj posao je u nekim segmentima nedorečen, a to su dramaturzi, pisci, reditelji, pesnici, filozofi, i novinari, sa kojima sam, ipak, najviše sarađivao. Ja vizuelno ekspliciram njihov zapis. Njihovu misao. Ideju. Nekad skrivenu, nekada banalno istaknutu. I prvo što me je učio pokojni profesor Ivan Sosa Zdravković, diplomirani filmski i televizijski snimatelj, rekao, zapravo insistirao na tome, je tema. Kako da slikom odgovorim na temu koja mi je data u vidu scenarija, tv priloga, reportaže, vesti. U jednom od dugih razgovora na temu "zadate teme", rekao mi je da svaki snimatelj mora da da svoj prepoznatljiv pečat u funkciji estetike poslodavca, i kao kruna, doktorska teza, u tom rangu, je da možeš i da odbiješ da radiš scenarije, tekstove koji nemaju jasnu formu teme u estetskom, etičkom i zanatskom smislu. 

Taj nivo još uvek nisam dostigao. Realno, mislim i da neću. Iz principijelnog i ličnog stava, ne može tema da bude toliko ne estetska, ne etična i ne zanatski loše urađena, koliko bi ja trebalo da je nadogradim i stavim u etičke, estetske i zanatske okvire. Ovim svojim stavom ne prkosim, ne izazivam senzaciju, samo sagledavam realno situacije u kojima sam se nalazio kao snimatelj. Da li sam uspevao? Pa godine rada valjda potvrđuju, donekle. 

Ali mi je, eto, ostala mladalačka fantazija, kao deo mentalne tranzicije, od gledaoca do tv stvaraoca slike i tona, da dobijem MTV nagradu. Kada gledam sa ove distance, bolje je što nisam. Zato što su te neke nagrade koji je MTV delio, dobijali oni koji, bi i Profesor Ivan Sosa Zdravković, diplomirani filmski i televizijski snimatelj, odbio prvo zbog etičkih standarda. U to sam u potpunosti siguran. Etika je njemu bila ispred estetike. Estetiku je doživljavao kao lični i neodvojivi deo skupa zanatskih pravila vizuelne umetnosti, ma kom rodu pripadale. I kao takva pruža mogućnost nadgradnje. Lične. Dok je za etički deo tvrdio da je to stvar opšteg i kulturnog obrazovanja i znanja, lične kulture, ne one uštogljene, već univerzalno upotrebljive, lako shvatljive, primetljive za sve, a ne za ciljnu grupu, za fokus. I sa njom nema kompromisa. Neko je rekao da bi konj pred Mona Lizom pocrveneo.

Da li bi konj pocrveneo pred radovima emtivijevih dobitnika, sumnjam. Po istaknuto ne etičkog izraženog stava. Iako je to osnovni uslov bio za dobijanje nagrada. Zato je MTV i ugašen. Ugasio je sam sebe. Svoja mantra ga je koštala svog postojanja. Ali ostaće upamćen i po deljenju nagrada i po nagrađenim. Za jednu analizu reseta. I polaska od nulte tačke. Ponovo. Da konj pocrveni. Poplavi ili pozeleni.

*autor je zaposlen na Euronews Srbija i tekst predstavlja njegov lični stav