Vantelesna oplodnja o trošku države dostupna u više klinika: Ko ima pravo i šta sve obuhvata procedura?
Komentari29/04/2026
-13:20
Povećan broj privatnih klinika u kojima je moguće obaviti vantelesnu oplodnju o trošku države, ali i sve veći broj žena koje se odlučuju na ovaj proces, ponovo otvara pitanja dostupnosti, starosnih granica i šansi za uspeh. U Srbiji je proširen broj zdravstvenih ustanova u kojima je moguće obaviti postupak vantelesne oplodnje o trošku države, pa se ovaj tretman sada može uraditi u 18 privatnih i sedam državnih klinika. Istovremeno, sve više žena i parova ulazi u proces, a deo njih su i žene koje se odlučuju na vantelesnu oplodnju bez partnera, uz donirane reproduktivne ćelije.
Govoreći o kriterijumima za ulazak u proces vantelesne oplodnje o trošku države, Sandra Jovanović iz IVF centra za Euronews Srbija objašnjava da je ključni uslov starosna granica.
"Kriterijum je osnovni da je starosna granica za žene do 45 godina. Znači, u trenutku kad žena napuni 45 godina, od tog trenutka se gubi pravo da se aplicira za proceduru vantelesne oplodnje, ali do njenog rođendana one imaju prava. Neograničen je broj procedura vantelesne oplodnje za prvo dete, koliko god puta treba da se proba, uz starosnu granicu do 45 godina. Za drugo dete su omogućena dva postupka, tri krio embriotransfera. Omogućeni su i postupci za muškarce koji imaju azospermiju, kao i za one koji imaju zamrznut materijal u klinikama. Takođe, veoma je važno da su omogućene procedure sa doniranim reproduktivnim materijalom, što je, rekla bih, možda i najbolje u Evropi što se tiče uslova", navodi Jovanović.
Ona dodaje da pravo na postupak imaju i žene bez partnera.
Euronews Srbija
"I singl žene imaju pravo da o trošku fonda, uz pomoć doniranih spermatozoida, uđu u postupak. Njima je omogućen uvoz spermatozoida koji podrazumeva tri slamice, odnosno tri pokušaja vantelesne oplodnje. Danas je otprilike 50 odsto naših poziva od žena bez partnera, a 50 odsto od parova", kaže ona.
Ipak, kako ističe, najveći problem nije dostupnost procedure, već vreme u kojem se žene javljaju.
"Jedini problem jeste što se žene vrlo često jave prekasno. Najčešće čekaju idealnog partnera, a ako se on ne desi, tek tada ulaze u proces donacije. Neke dolaze nakon prethodnih veza ili brakova koji nisu rezultirali detetom. To su najhrabrije žene koje ja poznajem, jer sve prolaze same“, ističe Jovanović.
Povezane vesti
Govoreći o uspešnosti postupaka, ona upozorava da očekivanja često nisu realna.
"Ljudi očekuju da onog trenutka kada uđu u kliniku za vantelesnu oplodnju, sledeći korak bude izlazak sa bebom. Ali to nije tako, jer je uspešnost oko 30 odsto po postupku. Oko 70 odsto parova u prvom pokušaju, nažalost, ne dobije dete. Nekada je potrebno više postupaka da bi se došlo do trudnoće. Ako se u postupak ulazi sa 45 godina, šanse su oko dva odsto sa sopstvenim ćelijama", objašnjava ona.
Jovanović naglašava da je starost jedan od ključnih faktora.
Euronews Srbija
"Naše jajne ćelije ne mogu da se podmlade. One su starije od nas šest meseci, još dok smo bile u stomaku naših majki. Kvalitet opada sa godinama, i zato je mnogo veća šansa što ste mlađi i prirodno i kroz vantelesnu oplodnju", kaže ona.
Prema njenim rečima, donacija reproduktivnog materijala često je emotivno i etički složen izbor.
"Donacija nije za svakog i ne treba da bude za svakog. To je procedura koja nije samo medicinska, već i etička i sociološka. Najčešće pitanje je da li će dete biti moje. Mnogi nisu spremni na taj korak, i zato je važno da se ranije krene u proces, jer se time smanjuje verovatnoća da će donacija uopšte biti potrebna", navodi Jovanović.
Ona dodaje da je psihološki aspekt često najteži deo celog procesa.
Povezane vesti
"Nije problem u hormonima, bockanjima ili procedurama, već u tome što iz neuspeha u neuspeh morate da se vraćate i ponovo pokušavate. To je psihološki veoma teško. Zato je važno da se o ovome više govori i da postoji veća podrška", zaključuje Jovanović.
Detaljnije pogledajte u videu iznad teksta.
Komentari (0)