"Ulaz na auto-put treba da onemogući grešku": "Srpski rulet" na asfaltu - kako tome stati na put?
Komentari30/04/2026
-14:36
U Šapcu je u sredu bio Dan žalosti zbog teške saobraćajne nesreće u kojoj su poginule četiri osobe. Nesreća se dogodila u ponedeljak na auto-putu Ruma-Šabac i to zbog nepropisnog uključenja na auto-put i vožnje u suprotnom smeru. Dan kasnije, u javnosti se pojavilo više snimaka na kojima se vidi opasno kršenje pravila, a stručnjaci apeluju na uvođenje sistemskih promena na putevima koje bi onemogućile da uopšte dođe do greške.
Jedan od glavnih glavnih problema na srpskim putevima je brza vožnja, pokazala je poslednja velika policijska akcija kontrole. Za sedam dana je otkriveno više od 55.500 slučajeva prekoračenja brzine. Iz Ministarstva unutrašnjih poslova su taj rezultat ocenili zabrinjavajućim, a posebno pali alarm to što su najkritičnije tačke bile urbane sredine i zone škola.
"Ministarstvo unutrašnjih poslova skreće pažnju da je neprilagođena brzina i dalje najveći problem bezbednosti saobraćaja u našoj zemlji, imajući u vidu da je gotovo polovina saobraćajnih nezgoda sa poginulim licima posledica neprilagođene brzine", istakli su u MUP.
Nadležni organi najavljuju prve akcije povodom vožnje u suprotnoj traci. One će biti usmerene ka otklanjanju dileme vozača i nenamerne greške. Iz Agencije za bezbednost saobraćaja navode da je neophodna sistemska reakcija i predlažu tehnička rešenja koja bi automatski detektovala slične slučajeve.
Govoreći za Euronews Srbija, Krsto Lipovac, profesor Saobraćajnog fakulteta, kaže da treba razlikovati slučajeve kada dolazi do nenamernog ulaska u suprotan smer koji se događa zbog umora, uticaja alkohola ili smanjenih psiholoških sposobnosti, a potpuno je druga stvar ukoliko se to uradi namerno iz nekih pobuda.
"Dobrim delom ovome mogu da doprinesu i tehnička rešenja, način kako je put projektovan, geometrija saobraćajnice, nagli prelazak iz jednog u drugi ambijent za vožnju, to jest iz dvosmernih ulica ulazite na auto-put, pa još ako na auto-putu, na tom ulazu nije fizički razdvojen ulaz od izlaza, onda vozači mogu da budu zbunjeni ukoliko je još signalizacija slabija, ukoliko nema ponovljene signalizacije i sa leve i sa desne strane, ponovljene više puta, ukoliko nema dodatne signalizacije, ukoliko nije osvetljen dobro taj prilaz. Sve to može da doprinese slučajnom ulasku u pogrešnom smeru. Potpuno druga situacija jeste ukoliko vozači, rekao bih obesni vozači iz drugih razloga pobuda svesno namerno ulaze u suprotan smer", rekao je on.
Euronews Srbija
Kako je dodao, kada se govori o upravljaču puta, on je dužan da omogući bezbedno odvijanje saobraćaja i bezbedno učešće, posebno na delovima auto-puta, jer u krajnjoj liniji vozač plaća korišćenje auto-puta.
Povezane vesti
"Između ostalog, on ne plaća samo mogućnost da vozi brže, nego prvenstveno plaća bezbednost na toj relaciji. Ako je to tako, onda bi upravljač puta morao da uradi sve što je u njegovoj moći da smanji rizike ovakvih saobraćajnih nezgoda i generalno ovakvih prekršaja", rekao je on.
Vladimir Simidžija, saobraćajni inženjer, ističe, kako kaže, jednu od najvažnijih stvari kada je saobraćaj u pitanju - da li je sve dovoljno jasno.
"Sve u saobraćaju treba da teži jednostavnosti. Ako je jednostavno, onda će biti i jasno. A kad su u pitanju auto-putevi kao površine koje su na najvišem nivou uređene bezbednosti, onda ima nešto što bi moralo da bude prioritet: onemogućiti. Znači, ulaz u autoput mora da bude tako organizovan da onemogući grešku, da onemogući eto to: zbunio se, bio je umoran, pa mu se dogodilo", rekao je on.
Daniel Scharinger / imago stock&people / Profimedia
I doktor Vladimir Jevtić, predsednik Asocijacije za bezbednost motociklista, inženjer saobraćaja i sudski veštak za moto nezgode kaže da je ključna stvar onemogućiti.
"Ne može da se desi slučajnost. Ukoliko se tako ponašamo, onda i zaslužujemo, nažalost, i mere da vas neko fizički spreči da uđete tako. I ovde je negde savet upravljaču puta: okej, ne ide nam, da kažem, stalno upozoravanje, stalno nekoga nešto molimo: prilagodite brzinu, nemojte ovo, nemojte ono. Okej, ukoliko vidimo da to ne ide, jednostavno morate i fizički da to rešite. Postoje sada serija nekih rešenja u inostranstvu koje se koriste, pa čak i do takozvanih češljeva za kontra smer", rekao je on.
Govoreći o raznim "izazovima" koji se mogu pronaći na društvenim mrežama, Jevtić kaže da je i tu veliki izvor problema.
"Govorim o vaspitavanju u saobraćaju. Ja ću vam reći sada što se tiče moto dela. Dakle, imate neke influensere, vrlo često smo to viđali, srećom ne toliko često sada, gde je vožnja motocikla preko 250 km/h recimo na prolasku kroz Beograd. Oni to okače na na YouTube. Oni žele senzaciju po svaku cenu. Međutim, naša deca to gledaju, mladi ljudi, ljudi koji ne znaju posledice takvih ponašanja, i onda imamo ovaj problem. Moje mišljenje je da tužilaštvo takve stvari mora da procesuira kao da je policija, da kažem, i detektovala takvog učesnika u saobraćaju, i tu moramo biti jako rigorozni jer su u pitanju mladi", rekao je on.
Euronews Srbija
Povezane vesti
Lipovac napominje da je jako važno da put bude "samoobjašnjavajući i opraštajući".
"Kad kažemo samoobjašnjavajući put, a posebno prilaz auto-putu, mora biti tako projektovan, tako planiran da on sam objašnjava. To podrazumeva neke, da kažem, jeftine, lake mere kao što je signalizacija, ali podrazumeva i jasne, tvrde mere, hard mere koje ne dozvoljavaju grešku. A to je, recimo, primer jednosmerne ulazne rampe gde se ne može pomešati ulaz od izlaza. Fizički su razdvojeni. Kad kažem ove jednostavne mere, dobru signalizaciju, dobro osvetljenje, geometrija puta ukazuje gde treba da idete. To je priča o tom samoobjašnjavajućem. Kad pričam o ovom opraštajućem, on kaže da čak i kad vozač greši, put je taj koji može i te kako da mu oprosti grešku. Na primer, ušao sam u pogrešnom smeru, sticajem okolnosti pogrešio sam, i ljudi će uvek grešiti, ali imam ponovljen saobraćajni znak, imam ga i s leve i sa desne strane, dobro osvetljen. Posle toga ulazim novi znak, pogrešan smer, posle toga idem, reflektor crveni usmeren na mene blešti. Niko ne može da prođe takvu prepreku da mu nije jasno šta je. I konačno, jedna od tvrdih varijanti, nasilnih, to su takozvani ježevi, odnosno češljevi, koji fizički sprečavaju da bilo ko uđe na auto-put u pogrešnom smeru. Oni podrazumevaju, dok idete u istom smeru, ne ometaju vas. Onog momenta kad ste u suprotnom smeru, oni se izdižu i buše vam sve pneumatike, i vi fizički morate stati. Sve ove mere nisu toliko skupe koliko je skupo koliko su skupi ljudski životi", rekao je Lipovac.
Kako ističe Simidžija, nije poštovan princip onemogućavanja čim je došlo do ovakve nesreće. Kako je rekao, mere mora da bude jednostavna da ne može da se dogodi da je neko ne razume.
"Daću vam jedan primer, recimo Zakon o bezbednosti saobraćaja, to je knjižica od 300 i nešto strana. Ko to čita? Kad odete na obuku, određena pravila iz zakona treba da naučite. To neka bude knjižica od 10, 15 strana, 10-15 strana koje svako mora da zna", rekao je on.
Euronews Srbija
Jevtić kaže da misli da je zakon dao svoj maksimum, ali da se mora dosta baviti prevencijom.
"Policija uradi neku malo jaču akciju i imate 50.000 prekršaja. Dakle, suština je ovaj da mi moramo dosta više da se bavimo prevencijom. Mi moramo da imamo svest da ne treba, recimo, u zoni škole da se vozi 100 na sat, 80 ili tako dalje, što su akcije policije pokazale, posebno u zoni škola. Dakle, mi smo se sveli na to da moramo fizički nekome da objašnjavamo da to ne sme da radi i taj, i pored svega toga, i dalje tera kako je on zamislio da to treba da se radi. E, to je nedostatak, da kažem, saznanja o posledicama, o nezgodama. Nažalost, to niko nije učio naše vozače. Nažalost, autoškole ne daju takva znanja sada trenutno. To je moj stručni stav. Uglavnom se sve svodi na formu. Jako malo je suštine", istakao je on.
Kada je reč o trenutnim merama, Lipovac kaže da postoje i savremeni IT sistemi, inteligentni transportni sistemi, koji onemogućavaju identifikaciju, uočavanje pojava na auto-putu.
"Trenutno obaveštavanje upravljača puta i najbliže policijske ispostave i brzu reakciju. A sa druge strane, trenutno informisanje svih vozača koji dolaze u susret da se na putu nešto dešava - da li se nalazi zaustavljeno vozilo, nalazi se pešak na putu, nalazi se druga prepreka i tako dalje, ili ovako vozilo koje ide u suprotnom smeru. Sličan sistem, recimo, danas funkcioniše na Moravskom koridoru i to dobro funkcioniše. Kad pričamo o odnosu, sad ste se dotakli jedne vrlo ozbiljne teme, a to je takozvani rulet na putu. Ovde treba biti vrlo obazriv. To nije posao policije, to nije posao inženjera. Ovde bi morali da se uključe ozbiljni psiholozi, ozbiljne marketinške agencije, jer je neophodno tim ljudima, mladim, najčešće mladim, nedvosmisleno promeniti stav da to nije nešto čime se ponosimo", rekao je on.
Komentari (0)