Vožnja u kontrasmeru na auto-putu: Kako uopšte dođe do nje i šta raditi u tom slučaju?
Komentari29/04/2026
-13:17
Grad Šabac proglasio je 29. april Danom žalosti povodom tragedije izazvane teškom saobraćajnom nesrećom u kojoj su poginule četiri osobe. Saobraćajna nesreća se dogodila u ponedeljak na auto-putu Ruma-Šabac, a dan posle tragedije, koju je izazvao mladić vozeći suprotnom trakom, prijavljeni su novi slučajevi vozila u suprotnoj traci. Policija je reagovala u dva slučaja u Beogradu.
Prema poslednjim podacima, u proteklih sedam dana na putevima u Srbiji dogodile su se 663 saobraćajne nesreće u kojima je 12 ljudi izgubilo život.
Govoreći o nesreći kod Šapca i na pitanje kako je uopšte moguće da se automobil kreće u suprotnom smeru na auto-putu i to brzinom od 130 kilometara na sat, Veljko Ćurčić, pomoćnik direktora Agencije za bezbednost saobraćaja, kaže za Euronews Srbija kaže da se to svi pitaju i da je reč o visokorizičnom ponašanju.
"Imali smo ovu saobraćajnu nezgodu kod Šapca, nakon toga imali smo situacije gde isto u određenim situacijama vozači pokazuju nebezbedno ponašanje, voze u kontrasmeru. Sve to ukazuje na jedan veliki alarm i jedan veliki problem kojim se moramo pozabaviti", rekao je on.
Kako kaže, kretanje na auto-putu po svojim karakteristikama treba da bude najbezbednije, ali da je primetno da se nekad fenomen proširi i na ostale učesnike u saobraćaju.
"Kada govorimo o vozaču, imamo dva aspekta. Jedan je da neko usled pada koncentracije, usled nemarnosti promaši skretanje, ne prestroji se pravilno i ode u kontrasmer. Ono što nas sve zabrinjava jeste kako on nastavlja dalje da vozi i dođe do brzine 130 km/h. S druge strane, imamo razloga da sumnjamo na suicid. Pa imamo fenomene koji se kreću na društvenim mrežama gde ljudi na taj način žele da su društveno prihvatljivi na jedan zaista neobziran i nebezbedan način. Malo sam se posavetovao sa nekim saobraćajnim psiholozima prevashodno, kako oni sa naučnog aspekta vide upravo ovaj fenomen. I negde u razgovoru sa njima došli smo do toga da su to kopirana ponašanja. Naime, kada se desi jedno takvo, da kažem, neobzirno ponašanje, bilo šta da je od razloga, ali ne želim da pričam o detaljima dok god traje istraga, postoji grupa ljudi koja ne može da na određen način kontroliše svoje emocije, svoja ponašanja, i na neki način ovo bude okidač da se prelije na neke druge, što povezujemo sa ovim što se desilo zadnja dva dana u Republici Srbiji. Imali smo žrtve i nadam se da na ovome sistemski treba da radimo kako bismo zaustavili ovaj negativan trend", rekao je on.
Printscreen/RTS
Na pitanje da li Srbija treba da uvede fizičke prepreke ili kandže koje buše gume na izlazima auto-puteva kako bi se fizički onemogućio ulazak u pogrešan smer, Ćurčić kaže da je to svakako jedan od predloga.
Povezane vesti
"Mi smo jutros imali prošireni kolegijum gde smo hitno reagovali u smeru da ćemo otvoriti jednu imejl adresu gde ćemo svim građanima dati do znanja da popune jedan link sa kratkim pitanjima, da vidimo prvo koje su to deonice u Srbiji koje postoje, mesta na auto-putu, isključenja, uključenja, koja vozača dovode u zabludu. Sistem mora na neki način biti projektovan da ispravi grešku vozača. Putevi moraju biti samoobjašnjavajući. Šta to znači? Vozač u jednoj situaciji ne sme biti u dilemi o kom se putu radi, kojoj kategoriji, gde treba da se prestroji. On ne sme biti u dilemi, njega ne smemo dovesti u zabludu. I sledeća stvar što ćemo uraditi jeste da ćemo organizovati jedan okrugli sto gde ćemo eminentne stručnjake iz ove oblasti konsultovati, posavetovati, prevashodno mislim na revizore i proveravače bezbednosti saobraćaja", rekao je on.
Kako je dodao, provere na mnogim putnim deonicama su odličan alat da se utvrdi da li postoji nešto što bi nateralo vozača da načini takvu grešku.
"Sva ova ponašanja važno je da ih ne glorifikujemo, ovakve situacije, već da jasno govorimo o ozbiljnim posledicama, da se sistemski bavimo. Jedan od načina, vi ste naveli odličan primer te fizičke barijere, sad koliko je to trenutno izvodljivo u kom obimu našim autoputevima. Pored toga, ja bih predložio i neka ITS rešenja gde se automatski detektuje vožnja u suprotnom smeru, alarm svim učesnicima u saobraćaju. Imamo odličan primer u Srbiji, recimo u tunelima. Kada se desi pešak u tunelu ili nezgoda, automatski imamo sistem koji to prepoznaje. Ispred tunela je, da kažem, crveni alarm, tunel se na neki način zatvara i obezbeđujemo lice mesta, ne povećavamo posledice nastale situacije i na taj način čuvamo ostale učesnike u saobraćaju", istakao je Ćurčić.
On je rekao i da su pripadnici MUP-a hitno reagovali, a koliko policiji treba da stigne na lice mesta zavisi od trenutka i situacije.
"Nije isto kada se nalazi na 500 m od uključenja ili na 20 km od uključenja. Ono što je negde poruka svima jeste kako se vozač ponaša u toj situaciji kada mu u susret, ne daj Bože, dolazi ovo vozilo. Ono što mi savetujemo jeste da se pomeri obavezno sa desne strane, da pokuša da uključi sva četiri pokazivača pravca, da ablendovanjem, odnosno kako narod žargonski kaže, blicanjem, upozori ostale učesnike u saobraćaju. Ako postoji bilo kakvo proširenje, da postoji parkiralište ili slično, da obavezno zastane tu, da izgubi neko vreme, da pozove policiju i na neki način da kao društvo označimo tog nebezbednog učesnika u saobraćaju i da, da javno, da kažem, da alarmiramo sve službe", rekao je on.
Objasnio je i šta raditi u slučaju da se vama desi da uđete u pogrešan smer.
"Šta da oni rade nakon 300-500 m kad su već ušli u suprotnom smeru? Najbezbednije je u toj situaciji uključiti sva četiri pokazivača pravca, približiti se što bliže desnoj ivici kolovoza uz samu ogradu i automatski alarmirati službu policije broj 192 kako bi vas kolege aktivno, da kažem, bezbedno sprovele do mesta gde možemo, da kažem, uraditi manevar da se vratimo u dobar smer. Ako imamo potrebu, moramo izaći iz vozila, obavezno u prsluku, obezbediti lice mesta postavljanjem trougla ili dati jasno do znanja da smo pogrešili, da na vreme obavestimo sve druge učesnike u saobraćaju", istakao je on.
Povezane vesti
Komentari (0)