Dualno obrazovanje u Srbiji: Da li učenici zaista lakše dolaze do posla?

Dualno obrazovanje, model koji spaja teoriju i praksu, sve češće se spominje kao odgovor na tehnološke promene i nove uslove na tržištu rada. Dok iz Privredne komore Srbije poručuju da ovaj model mladima otvara vrata ka lakšem zaposlenju, stručnjaci upozoravaju na nedovoljan broj instruktora u kompanijama i sporo napredovanje regionalnih centara. Reporterka Euronews Srbija istraživala je kako ovaj model funkcioniše u Srbiji, koje rezultate daje i šta je potrebno dodatno unaprediti. 

Oko 22.000 učenika, gotovo dve stotine srednjih škola i više od 1.000 kompanija do sada je obuhvaćeno sistemom dualnog obrazovanja u Srbiji. 

Ovaj model pokazao se izuzetno efikasnim jer 50 odsto mladih ostaje da radi u struci, a 25 odsto se zapošljava direktno u kompanijama gde su obavljali učenje kroz rad.

Pored brojnih benefita, stručnjaci ukazuju i na određene nedostatke ovog modela u njegovoj praktičnoj primeni. 

"Ono što ne valja, to je što mali broj poslodavaca se opredeljuje da primi učenika, razlog toga je nedovoljan broj instruktora. Znači, instruktori, da bi postali kod poslodavca ili u firmi, vi morate da položite ispit u Privrednoj komori Srbije. Iz tih razloga, veliki broj majstora ili poslodavaca ne teraju radnike da budu instruktori, instruktori tom učeniku. Druga stvar, slabo napreduju ti regionalni centri", rekao je za Euronews Srbija predsednik Foruma srednjih stručnih škola Milorad Antić.

Model dualnog obrazovanja uveden je kako bi se obrazovni sistem bolje uskladio sa potrebama privrede i tržišta rada. 

Da bi se taj cilj u potpunosti ostvario, iz Privredne komore Srbije poručuju da je neophodna dublja reforma obrazovnog sistema. 

Prinskrin/Youtube/WorldSkills Serbia

"Sada smo došli do jedne tačke gde mislim da je neophodno sesti ponovo i sprovesti neke stvari koje možda nisu lake, a to je da zaista imamo fleksibilne kurikule, fleksibilne programe nastave, neka zanimanja koja ste juče gledali kao da su nekako teška i pod znacima navoda prljava, danas su kompjuterizovana, digitalizovana. Dakle, vi imate CNC operatera koji mora i te kako da poznaje rad na kompjuterima i softvere da bi mogao to da radi", rekao je predsednik Privredne komore Srbije Marko Čadež. 

"Dodatno uključiti kompanije u kreiranje nastavnih programa"

Dualno obrazovanje primenjuje se u brojnim zemljama, a Švajcarska se najčešće navodi kao jedan od najuspešnijih primera. 

Srbija i Švajcarska već deset godina sarađuju u ovoj oblasti, ali kako bi Srbija dostigla švajcarski model, pred njom je još mnogo posla.

Predsednica Saveta za dualno obrazovanje Švajcarske Ursula Renold kaže da dualno obrazovanje mladima omogućava lakši ulazak na tržište rada, pristojan posao i sigurnija primanja, ali da je za uspeh tog sistema ključno da kompanije aktivno ulažu u obuku i razvoj zaposlenih.

"Srbija ima dobru osnovu za razvoj dualnog obrazovanja, zahvaljujući podršci Privredne komore Srbije i državnog vrha, ali je potrebno dodatno osnažiti lokalne zajednice i kompanije kako bi reforme bile uspešno sprovedene", rekla je ona. 

Ambasadorka Švajcarske u Srbiji An Lugon Mule kaže da je švajcarski sistem stručnog obrazovanja jedan od ključnih razloga ekonomskog uspeha te zemlje kao i niske stope nezaposlenosti među mladima, jer povezuje obrazovni sistem i privredu.

"Srbija ima kvalitetne tehničke škole, ali je potrebno dodatno uključiti kompanije u kreiranje nastavnih programa koji su potrebni tržištu rada", navela je ambsadorka. 

Dualno obrazovanje u Srbiji uvedeno je pre gotovo 10 godina, a broj obrazovnih profila stalno raste.

Pre dve godine bilo ih je 70, prethodne školske godine više od 80, dok će u narednoj školskoj godini učenicima biti na raspolaganju 93 obrazovna profila iz 12 područja rada.