Rekordan broj košnica u EU, kakva je situacija u Srbiji: Pčelari upozoravaju na nekoliko problema
Komentari
31/05/2026
-08:05
Na farmama širom Evropske unije tokom 2023. godine registrovano je 9,4 miliona košnica, što je skok od 16 odsto u odnosu na 2020. godinu. Najviše košnica registrovano je u Italiji, dok je najveće smanjenje broja zabeleženo u Mađarskoj. Reč je o podacima koji ne obuhvataju ukupan broj košnica u EU, već samo one koje se nalaze na poljoprivrednim gazdinstvima i ulaze u zvaničnu statistiku.
Prema podacima koje je nedavno objavio Eurostat, broj košnica u odnosu na 2020. godinu povećan je za 1,3 miliona. Italija je 2023. godine imala gotovo 1,9 miliona košnica na farmama, a slede je Rumunija (1,7 miliona), Grčka (1,2 miliona) i Bugarska (1 milion). Italija je zapravo imala najveći skok u broju, od čak 79 odsto u odnosu na tri godine ranije. S druge strane, pad je registrovan u deset zemalja, pri čemu su najveća smanjenja zabeležena u Mađarskoj (34 odsto manje) i Španiji (14 odsto manje).
Ova vest objavljena je povodom Svetskog dana pčela, čiji je cilj podizanje svesti o ključnoj ulozi koju pčele i drugi oprašivači imaju u očuvanju zdravlja ljudi i planete.
Pčele oprašuju veliki broj useva i u toplijim i u hladnijim klimatskim uslovima. One mogu da prežive niske temperature tako što prezimljavaju u svojim košnicama, koristeći zalihe meda.
Kakva je situacija u Srbiji?
U Srbiji je evidentirano nešto više od 1,6 miliona košnica, ali pčelari upozoravaju da je stvarni broj danas verovatno manji zbog velikog uginuća pčela tokom prošle godine.
U Srbiji se, u zavisnosti od vremenskih prilika, godišnje proizvede između 3.000 i 12.000 tona meda. Pčelari su na polovini sezone prikupljanja bagremovog meda, a trenutni prinosi su od 10 do 15 kilograma po košnici, kaže Rodoljub Živadinović iz Saveza pčelarskih organizacija Srbije. Napominje da je loše vreme smanjilo dnevni unos nektara, ali ipak očekuje bolje rezultate s obzirom na to da stiže toplije vreme.
Ipak, veći problem od klimatskih promena za domaće pčelare su falsifikati meda koji pritiskaju tržište već treću godinu zaredom.
Povezane vesti
"To su 1,6 do dva evra uvozne cene tih falsifikata, a proizvodna cena je od dva do pet puta veća, u zavisnosti od vrste meda", ističe Živadinović za RTS.
Tanjug/AP/Mike Householder
Dodaje da su savremeni falsifikati toliko tehnološki napredni da prolaze većinu laboratorijskih analiza. Falsifikovani med se, kako kaže, masovno uvozi, ali postoji i domaća proizvodnja. Posledice su ozbiljne – pčelari odustaju od proizvodnje, a broj košnica opada.
"Neće biti pčela da opraši i da podigne prinos i mi ćemo svi, kad odemo na pijacu, plaćati daleko skuplje poljoprivredne proizvode“, upozorava Živadinović.
Neefikasna kontrola
Dodatni problem je i neefikasna kontrola. Iako veterinarska inspekcija uzima uzorke, nove metode falsifikovanja otežavaju otkrivanje. Živadinović podseća da je laboratorija sa naprednom metodom otkrivanja obijena nedugo nakon uvođenja, a da do danas slučaj nije rešen.
Pčelari upozoravaju i na mogućnost zloupotreba u izvozu. Postoje saznanja da se uvozni med prepakuje i lažno predstavlja kao domaći, što može ugroziti izvoz u Evropsku uniju. Ekonomske posledice su, kako navodi, ogromne.
"Pčele oprašuju i podižu prinose u poljoprivredi za preko 600 miliona evra godišnje u Srbiji", ističe Živadinović, dodajući da bi i mali pad prinosa značio gubitke od oko 100 miliona evra.
Kada je reč o podsticajima, trenutna subvencija iznosi 1.000 dinara po košnici, što pčelari smatraju nedovoljnim. Poseban problem predstavljaju zloupotrebe, jer se, kako tvrdi, dešava da pojedinci prijavljuju pčele koje ne poseduju.
Povezane vesti
"Otkriven je lažni pčelar koji je prijavio 400 košnica i uzimao 400.000 dinara, a nije imao nijednu", navodi Živadinović.
Kao rešenje, predlaže se uvođenje digitalnog sistema kontrole kroz eAgrar, koji bi omogućio bolji nadzor i smanjio zloupotrebe, uz očekivanje da nadležni reaguju i pomognu stabilizaciju sektora pčelarstva.
Komentari (0)