Srbija bi do kraja godine mogla da dobije zakon o AI: Šta tačno reguliše i kako se približava EU standardima
Komentari
Dodajte Euronews kao željeni izvor na Google-u
Srbija bi uskoro mogla da dobije prvi zakon o veštačkoj inteligenciji koji će u velikoj meri biti usklađen sa Evropskim AI aktom, najobuhvatnijim zakonom za veštačku inteligenciju na svetu.
Plan je da se novim zakonom uvedu jasna pravila za razvoj i primenu veštačke inteligencije, posebno u oblastima koje nose veći rizik, poput zdravstva, obrazovanja, zapošljavanja i bezbednosti.
Dušan Vasiljević, direktor za konkurentnost i investicije u Naledu, kaže za Euronews Srbija da zaista jesmo blizu zakona o veštačkoj inteligenciji, a ako sve bude išlo po planu, možda bi već polovinom jula nacrt mogap da bude predstavljen javnosti i oko njega bi bula organizovana dosta široka javna rasprava uz učešće svih koji su za tu temu zainteresovani.
"Onda nakon toga će taj tekst biti dostavljen institucijama Evropske unije, tako da po nekom planu očekujemo da bi do kraja ove godine on mogao da bude usvojen. Naravno, nakon usvajanja ima jedan prelazni period u okviru koga svi treba da se prilagodimo odredbama novog zakona, tako da će i narednih godinu dana nakon usvajanja tog zakona trajati taj proces primene, formiranje tela, formiranje registara i tako dalje", rekao je Vasiljević.
Kako je dodao, ono što zakon treba da donese, postoje tri važna cilja.
"Prvi cilj je da naši građani u što potpunijoj meri i što brže imaju pristup tim korisnim kvalitetnim servisima koji se zasnivaju na veštačkoj inteligenciji. Drugi, podjednako važan cilj je da interesi prava naših građana budu na maksimalan način zaštićeni. Pre svega, interesi koji se odnose na zaštitu podataka o ličnosti, ali ima i nekih još složenijih i važnijih interesa, a kada se radi o situacijama kada veštačka inteligencija pravi neke preporuke ili čak donosi neke odluke koje mogu imati uticaja na naša prava. I treći cilj, koji je svakako važan, to je da omogućimo da naša privreda, naše IT kompanije i sve druge kompanije budu što konkurentnije, dakle da mogu da brzo primene principe veštačke inteligencije, ali da mogu da daju doprinos svetskom tržištu u njihovom razvoju", rekao je on.
Na pitanje šta znače pravila u primeni veštačke inteligencije, pogotovo u oblastima koje nose rizik, kaže da ima nekoliko principa koji su jako važni.
Povezane vesti
"Jedan od principa je odgovornost. Dakle, za svaki sistem koji je razvijen mora se znati tačno ko je odgovoran za njegovo razvijanje, ko je odgovoran za njegovu upotrebu. Ima, princip koji se zove transparentnost. Dakle, svako mora da zna, ako je suočen, ako ima neku interakciju sa veštačkom inteligencijom, da se radi o veštačkoj inteligenciji, da bude na taj način upozoren. I opet, jedno od najvažnijih pravila se tiče toga da podaci, način na koji se upravlja našim podacima, mora da bude apsolutno bezbedan i da se vodi računa o zaštiti podataka o ličnosti. To su neki od najvažnijih principa", dodao je on.
Kako je naglasio, zdravstvo, obrazovanje, bezbednst i zapošljavanje su jako važne oblasti. U njima veštačka inteligencija već ima dosta primene.
"Mislim da smo već u ovom procesu razvoja nacrta zakona definisali nekoliko kategorija sistema veštačke inteligencije prema riziku koji oni nose. Prvo ima sistema veštačke inteligencije koji će biti potpuno zabranjeni kod nas, makar u narednom periodu. Na primer, sistemi koji u školskim učionicama analiziraju izraze lica dece, na osnovu toga procenjuju koliko su ona angažovana i opet, na osnovu toga, predlažu ili sprovode neke mere. To je, na primer, jedan primer sistema koji će u Srbiji biti zabranjen", rekao je on.
profimedia
Sledeća po nivou rizičnosti, ili složenosti važnosti, su visokorizični sistemi veštačke inteligencije koji će kod nas biti dozvoljeni.
"Oni su visokorizični zbog toga što utiču na neke, na primer, kritične elemente infrastrukture, na saobraćaj, na energetiku. Dakle, gde veštačka inteligencija donosi neke odluke o optimizaciji sistema, vrlo često u realnom vremenu. Dakle, želimo da budemo apsolutno sigurni da su oni testirani i da funkcionišu na adekvatan način. Ali tu imamo i sisteme koji opet, ako se vratimo, na primer obrazovanja, gde se analiziraju testovi učenika ili opet u oblasti zapošljavanja, kada veštačka inteligencija od nekih, recimo, 100 CV-jeva koji su stigli na oglas na posao, njih analizira i onda napravi preporuku ko treba da prođe dalje. Dakle, jako nam je važno da u tim procesima nema nikakve diskriminacije, da se tačno zna na osnovu čega se donose odluke i, naravno, da se to prati ako dođe do nekih situacija da se one mogu adresirati", istakao je Vasiljević.
Na pitanje o AI voditeljima vesti na jednoj televiziji sa nacionalnom frekvencijom u Srbiji, Vasiljević kaže da je to dozvoljeno, ali da je apsolutno važno da na odgovarajući način bude označeno.
"Da mi znamo da li, ako imamo interakciju sa nečim ili sa nekim, da znamo da li je to veštačka inteligencija ili stvarna osoba. Dakle, toga pretpostavljamo da će da bude sve više, ali vraćamo se na taj princip transparentnosti", rekao je on.
Povezane vesti
Kako dodaje, najavljena je agencija za veštačku inteligenciju i ona je jedan od tih elemenata organa koji će se baviti ovim pitanjem, kao i savet za veštačku inteligenciju.
Komentari (0)