Priština između protesta i političke krize: Presuda Hašimu Tačiju dodatno podigla tenzije na KiM
Komentari
Dodajte Euronews kao željeni izvor na Google-u
Politička situacija na Kosovu i Metohiji i dalje je obeležena institucionalnom neizvesnošću, dok su protesti zbog osuđujuće presude Hašimu Tačiju i još trojici bivših pripadnika tzv. OVK dodatno zaoštrili političku atmosferu u Prištini.
Okupljanja se održavaju gotovo svakodnevno, uz pozive organizatora da se nastave sve do oslobađanja Tačija, Kadrija Veseljija, Jakupa Krasnićija i Redžepa Seljimija. Istovremeno, u srpskim sredinama situacija je uglavnom mirna, ali uz izraženu uzdržanost i oprez stanovništva.
Politička kriza, međutim, nije počela presudom u Hagu. Kosovo je mesecima bilo suočeno sa institucionalnim zastojem, a ni posle parlamentarnih izbora održanih u junu nisu otklonjene sve dileme oko funkcionisanja institucija.
Euronews/Vladislav Ćup
Aljbin Kurti ponovo je 13. septembra izabran za premijera, sa 62 od 120 glasova u Skupštini. Međutim, politička kriza nije time okončana, jer Kosovo i dalje nema izabranog predsednika. Za izbor šefa države potrebna je dvotrećinska većina, a dogovor između Kurtijevog Samoopredeljenja i Demokratskog saveza Kosova oko kandidata za predsednika suočen je sa protivljenjem dela poslanika LDK.
Ukoliko ne bude postignut dogovor oko izbora predsednika, Kosovo bi moglo ponovo da ode na vanredne parlamentarne izbore, što bi bio četvrti takav izborni ciklus za samo dve godine. Politička nestabilnost već je usporila sprovođenje reformi i uticala na pristup evropskim fondovima.
Presuda Tačiju dodatno zaoštrila političku atmosferu
U takvom ambijentu stigla je prvostepena presuda Specijalizovanih veća Kosova u Hagu. Hašim Tači osuđen je na 25 godina zatvora zbog ratnih zločina, dok su Kadri Veselji, Jakup Krasnići i Redžep Seljimi osuđeni na 18, 25 i 13 godina zatvora. Sva četvorica mogu da ulože žalbu.
Sud ih je proglasio odgovornim za ubistva, mučenje, okrutno postupanje i proizvoljno lišavanje slobode. Istovremeno, oslobođeni su šest optužbi za zločine protiv čovečnosti, jer tužilaštvo, prema oceni sudskog veća, nije dokazalo da su ti zločini bili deo rasprostranjenog ili sistematskog napada na civilno stanovništvo.
Povezane vesti
Presuda je izazvala proteste u Prištini. Hiljade ljudi okupile su se kako bi pratile izricanje presude, a nakon njenog objavljivanja deo demonstranata krenuo je prema sedištu EULEX-a, gde je bilo sukoba sa policijom i bacanja kamenica.
Tači i ostali optuženi u Prištini i dalje imaju značajan simbolički značaj za deo albanske javnosti, što objašnjava snažne reakcije na presudu. Istovremeno, premijer Albin Kurti kritikovao je presudu, ocenivši da je nepravedna, ali je naglasio da nije konačna i da će biti predmet žalbenog postupka.
Protesti najavljeni do daljeg
Prema informacijama sa terena, organizatori pozivaju građane da se okupljaju svakodnevno i da protesti traju do oslobađanja Tačija i ostalih osuđenih. Međutim, s obzirom na to da žalbeni postupak može trajati duže vreme, izvesno je da će političke posledice presude biti tema i u narednim mesecima.
Reporterka Euronews Srbija iz Gračanice Anđelka Ćup navodi da su okupljanja uglavnom mirna, uz pojedinačne incidente, ali da je u srpskim sredinama prisutan oprez.
„Srbi su prilično uzdržani, izbegavaju sada kretanje po gradovima, čak čini se i na ulicama, uglavnom najviše oni sa malom decom“, navela je Ćup.
Euronews Srbija
Jedan od incidenata dogodio se ispred objekata EULEX-a, gde su demonstranti bacali kamenje. Euronews Srbija je ranije izvestio i o incidentima nakon presude, ali za sada nema pokazatelja da su protesti prerasli u širu eskalaciju.
Glavni i odgovorni urednik Radio-televizije KiM Goran Avramović ocenjuje da je politička atmosfera posebno osetljiva zbog kombinacije institucionalne krize i snažnih reakcija na presudu.
Povezane vesti
„Ono što ovde nikad nije isključeno su incidenti, i ti incidenti su i bez ove presude mogli, u atmosferi u kojoj živimo, da se dese bilo kada, bilo kog trenutka“, rekao je Avramović.
On je ukazao i na specifičnost političkog narativa koji prati presudu, navodeći da je u samom sudskom postupku veliki deo optužbi bio povezan sa delovanjem protiv političkih protivnika i osoba koje su smatrane saradnicima srpskih vlasti.
Kurti kritikovao presudu
Posebnu pažnju privlači stav Aljbina Kurtija, koji je ocenio da je presuda nepravedna i da bi trebalo da bude preispitana u žalbenom postupku. Takva reakcija dodatno je otvorila pitanje odnosa aktuelne vlasti prema nasleđu OVK i prema Specijalizovanim većima Kosova.
Specijalizovana veća osnovana su 2015. godine pod međunarodnim pritiskom, a postupci se vode u Hagu uz međunarodne sudije i tužioce, na osnovu kosovskog zakona. Njihov mandat odnosi se na navodne zločine pripadnika OVK tokom i neposredno nakon rata.
Avramović ocenjuje da bi dugotrajni protesti, posebno ukoliko budu praćeni snažnom političkom i medijskom mobilizacijom, mogli dodatno da podignu tenzije.
„Da li će protesti, ako se na njima bude insistiralo zaista jako dugo, uz pomoć medija koji to spinuju na hiljadu i jedan način, skreirati neku atmosferu koja može da dovede do većih problema, ostaje da vidimo“, rekao je.
Istovremeno, iz Prištine su stizale poruke da nezadovoljstvo zbog presude ne bi trebalo usmeravati prema drugim zajednicama, uključujući srpsku.
EU fondovi dodatni pritisak na Prištinu
Politički zastoj ima i konkretnu ekonomsku dimenziju. Kosovo ima na raspolaganju indikativnu alokaciju od 882,6 miliona evra kroz EU Instrument za reformu i rast Zapadnog Balkana. Međutim, novac je uslovljen sprovođenjem reformi, funkcionisanjem demokratskih mehanizama i ispunjavanjem drugih uslova. Evropska komisija navodi i da Kosovo i Srbija imaju posebnu obavezu konstruktivnog angažovanja u procesu normalizacije odnosa.
Upravo zbog toga politička nestabilnost u Prištini nije samo pitanje unutrašnje politike. Institucionalno funkcionisanje, reforme, evropske integracije i odnosi sa Beogradom direktno su povezani sa mogućnošću korišćenja evropske finansijske podrške.
U tom kontekstu se očekuje i dolazak predsednice Evropske komisije Ursule fon der Lajen na Kosovo, u okviru njene posete Zapadnom Balkanu. Za Prištinu je evropska podrška posebno značajna jer se proces evropskih integracija odvija paralelno sa pokušajima da se prevaziđe unutrašnji politički zastoj.
Srpske sredine za sada mirne, ali uz oprez
Dok su u Prištini protesti postali svakodnevni deo političkog života, situacija u srpskim sredinama za sada je uglavnom mirna.
Ipak, prisutna je pojačana opreznost. Posebno nakon pojedinačnih incidenata i imajući u vidu iskustvo prethodnih perioda političkih i bezbednosnih tenzija, predstavnici srpske zajednice pažljivo prate razvoj događaja.
„Srbi uvek ovde imaju razloga da budu oprezni“, rekao je Avramović, uz ocenu da okupljanja za sada nisu dostigla nivo koji bi ukazivao na širu eskalaciju.
Euronews/Anđelka Ćup
Ključno pitanje u narednom periodu biće da li će protesti ostati ograničeni na političko izražavanje nezadovoljstva zbog presude ili će se preplitati sa postojećom institucionalnom krizom i dodatno povećati bezbednosne tenzije.
Za sada, dve krize – politički zastoj u Prištini i reakcije na presudu Tačiju i bivšim komandantima OVK – teku paralelno. Njihov dalji razvoj mogao bi značajno da utiče na političku stabilnost na Kosovu i Metohiji, odnose između zajednica i odnos Prištine sa međunarodnim partnerima.
Komentari (0)