Politički vakuum, revanšizam i izazovi nove vlasti: Marković, Radomirović i Todorović u emisiji "Direktno"

Političke podele, pitanje odgovornosti dosadašnje vlasti, strah od revanšizma, budućnost institucija i očekivanja od nove vlade bile su neke od tema emisije „Direktno sa Minjom Miletić“. U trenutku velikih političkih promena, kada se otvara pitanje ko će i na koji način upravljati Srbijom, sagovornici su izneli različita viđenja aktuelne situacije, poredeći je sa ranijim političkim prelomima, ali i ukazujući na izazove koji čekaju buduću vlast.

O političkom trenutku u Srbiji govorili su potpredsednik SPS-a i istoričar Predrag Marković, glavni i odgovorni urednik portala Pištaljka Vladimir Radomirović i predstavnik Pokreta slobodnih građana Nemanja Todorović.

Različita viđenja aktuelne političke situacije, ali i saglasnost da će budući potezi nove vlasti biti pod lupom javnosti, obeležili su razgovor u emisiji. Dok jedni upozoravaju na nedovoljnu transparentnost i mogućnost političkog revanšizma, drugi smatraju da institucije moraju da nastave da rade i da će se stvarni pravac promena pokazati tek kroz konkretne odluke buduće vlade.

Marković: Studentska pobuna je prvi put uspela u Evropi i Severnoj Americi

Govoreći o tome sa kojim istorijskim periodom bi mogla da se uporedi aktuelna politička situacija u Srbiji, istoričar Predrag Marković ocenio je da je reč o događaju koji nema mnogo presedana u evropskoj i severnoameričkoj političkoj istoriji.

Prema njegovim rečima, studentske pobune u tim delovima sveta uglavnom nisu uspevale da ostvare svoje političke ciljeve, već su neretko dovodile do jačanja desnice.

„Ovo se prvi put dešava u svetu. Nikada studentska pobuna nije uspela nigde u Evropi i Severnoj Americi. Možda u Nepalu i Bangladešu, ali mi malo znamo o tim zemljama. U Evropi i Severnoj Americi studentske pobune su u prošlosti uglavnom doživljavale poraz, čak su dovodile desnicu na vlast. To se desilo 1968. godine i u Francuskoj i u Sjedinjenim Državama“, rekao je Marković.

On je ocenio da je reč o novoj vrsti političkog pokreta, čiji će način organizovanja i funkcionisanja tek biti predmet ozbiljnijih istraživanja.

Osvrćući se na mogućnost poređenja sadašnjih događaja sa 5. oktobrom 2000. godine, Marković je istakao da su okolnosti ipak drugačije i da je tadašnja promena vlasti nosila znatno veći bezbednosni rizik.

„Lakša je situacija nego 5. oktobra i drugačija je. Prvo, Peti oktobar je bio mnogo zlokobniji u najavi nego što ga se sećamo. Bili su naoružani ljudi na obe strane. Sada nismo videli oružje, hvala Bogu, na ulicama. Nadam se da neće doći do te infiltracije kriminala u politiku kakva se delimično desila posle 5. oktobra“, naveo je Marković.

Euronews Srbija

Govoreći o odgovornosti ljudi koji su obavljali javne funkcije, ocenio je da bi kriterijumi za njihovo dalje angažovanje trebalo da budu jasni i zasnovani na zakonu, a ne na političkoj pripadnosti.

„Postoje pozitivne zakonske norme, zloupotreba položaja i školska sprema. To je vrlo jednostavno. Svako ko nije kvalifikovan za mesto koje drži ne treba da bude na tom mestu“, poručio je Marković.

On je govorio i o položaju SPS-a u novim političkim okolnostima, ocenjujući da je ta stranka nastojala da zadrži pristojnost u političkoj komunikaciji i da je mogla da bude most između duboko podeljenih delova društva.

Kada je reč o evropskim integracijama i očekivanjima Brisela, Marković je izrazio rezervu prema mogućnosti da se pred Srbiju ponovo postavi zahtev za uvođenje sankcija Rusiji. Ocenio je da je evropska politika proširenja često nedosledna, navodeći primer Severne Makedonije, koja je, prema njegovom mišljenju, ispunila brojne zahteve, ali nije ostvarila očekivani napredak na evropskom putu.

Radomirović: Važno je da znamo ko će donositi odluke u ime građana

Glavni i odgovorni urednik portala "Pištaljka" Vladimir Radomirović ukazao je na nedovoljnu transparentnost u vezi sa budućim načinom upravljanja državom, posebno kada je reč o ulozi plenuma i ljudi koji stoje iza studentske liste.

Kako je naveo, javnost i dalje nema dovoljno informacija o tome ko će donositi ključne političke odluke i na koji način će biti organizovana buduća vlast.

„Zaista ne znamo ko je došao na vlast. Znamo ko će biti u parlamentu, ali ne znamo ko stoji iza njih. Nisam siguran da ćemo do kraja saznati ko sve stoji iza studentske liste i ko će biti ti plenumi koji će odlučivati“, rekao je Radomirović.

Posebno je problematizovao najave da poslanici sa studentske liste neće moći samostalno da odlučuju, već će za određena pitanja morati da se konsultuju sa plenumima.

„Ako poslanici moraju da pitaju plenume kako će glasati i kako će vlada funkcionisati, postavlja se pitanje kako će uopšte izgledati te sednice vlade. Ko je taj ko donosi odluke i ko će donositi odluke u naše ime u narednom periodu?“, upitao je Radomirović.

Euronews Srbija

On je ocenio i da je u aktuelnim okolnostima uloga tužilaštva postala značajnija, posebno imajući u vidu tvrdnje pojedinih tužilaca da ranije nisu mogli da rade zbog političkih pritisaka.

Govoreći o mogućem revanšizmu, Radomirović je upozorio na atmosferu na društvenim mrežama, gde su, kako je naveo, tokom prethodne dve godine bile prisutne snažne kampanje usmerene protiv birača Srpske napredne stranke, ali i protiv Aleksandra Vučića.

„Imali smo dve godine kampanju protiv glasača Srpske napredne stranke, pre svega protiv Aleksandra Vučića, i to je verovatno i presudilo ove izbore. Pre svega ta agresija i mržnja sa društvenih mreža“, ocenio je on.

Dodao je da bi trebalo ozbiljno analizirati uticaj društvenih mreža na izborni rezultat, posebno Instagrama i TikToka, koji su, prema njegovim rečima, imali veliki značaj u komunikaciji sa mlađom i srednjom generacijom.

Radomirović je ukazao i na jednu od razlika u odnosu na političke promene iz 2000. godine – ekonomsku situaciju koju odlazeća vlast ostavlja naslednicima.

„Možda je ovo prvi put da odlazeća vlada ostavlja novoj vladi mnogo bolju ekonomsku situaciju. Ne sećam se da smo imali ovakvu ekonomsku situaciju i da se novoj vlasti ostavlja dovoljno, čak i dosta deviznih rezervi i zlata“, rekao je Radomirović.

On je istakao i da bi javnost trebalo što pre da dobije informacije o kandidatu za premijera i mogućim ministrima, jer su to pitanja od suštinskog značaja za funkcionisanje buduće vlade.

Todorović: Institucije postoje, ali oni koji treba da rade svoj posao kao da su nestali

Predstavnik Pokreta slobodnih građana Nemanja Todorović ne deli ocenu da se Srbija nalazi u institucionalnom vakuumu. Kako je objasnio, institucije i dalje postoje, kao i tehnički mandat vlade, ali je problem u tome što predstavnici odlazeće vlasti, prema njegovoj oceni, više nisu dovoljno prisutni u javnosti.

„Mi imamo vladu. Zna se ko je predsednik i ko su ministri, doduše u tehničkom mandatu, ali oni i dalje treba da vrše svoj posao, a njih bukvalno od noći izbora nigde nema. Kao da su nestali“, rekao je Todorović.

On je podsetio da ministri imaju obavezu da nastave da obavljaju svoje poslove sve dok ne bude izabrana nova vlada, nakon čega sledi redovna primopredaja dužnosti.

Prema njegovim rečima, činjenica da građani neke funkcionere više ne viđaju u javnosti ne znači da država i njene institucije ne funkcionišu.

Euronews Srbija

Todorović je ocenio da se prava očekivanja od nove vlasti tek otvaraju i da će se njen karakter najbolje videti kroz sastav buduće vlade, ekspoze i konkretne mere koje bude najavila.

„Sada dolazi na red ono što su očekivanja, koja nisu mala. Glavna poruka tokom kampanje studentske liste bila je izmena sistema, odnosno ukidanje korupcije i promena sistema. Videćemo da li će nova vlada uspeti to da uradi“, naveo je Todorović.

On je istakao da će biti važno da se vidi ko će biti predložen za ministre, koje će prioritete nova vlada postaviti i kakvu će politiku voditi u naredne četiri godine.

Govoreći o evropskim integracijama, Todorović je ocenio da je Brisel prirodna adresa za Srbiju, bez obzira na političke razlike i složenost odnosa sa Evropskom unijom.

„Ne živimo mi u Africi. S kim će da pričaju, ako ne s Briselom? Prva adresa kojoj možemo da se obratimo jeste Brisel, jer je naš strateški cilj države, koji je nesporan od 2000. godine do danas, priključenje Evropskoj uniji“, rekao je Todorović.

Istakao je da evropski put podrazumeva ispunjavanje tehničkih i političkih uslova, pri čemu su politički često mnogo zahtevniji.

Na pitanje o mogućnosti uvođenja sankcija Rusiji, naveo je da je to jedan od zahteva koji se očekuju od Srbije, ali da će se tek videti kakav će stav zauzeti nova vlada.

Bonus video: