Tri miliona klijenata bez pristupa novcu: Slom banke Ueno uzdrmao Paragvaj, bankarska kriza urušila politički vrh

Predsednik Paragvaja Santjago Penja objavio je da podnosi ostavku usred velike političke i finansijske krize izazvane slomom digitalne banke Ueno, čiji su klijenti ostali bez pristupa novcu. Odluka je usledila nakon protesta, istrage o poslovanju banke i pokretanja postupka opoziva u parlamentu. Ipak, njegov odlazak sa funkcije još nije konačno rešen: kako je objavila agencija Associated Press, oba doma Kongresa odbila su ponuđenu ostavku, a Senat nastavlja postupak koji može dovesti do njegovog razrešenja.

Kriza je izbila kada je Centralna banka Paragvaja preuzela kontrolu nad Ueno bankom, utvrdivši da je njen kapital pao ispod zakonskog minimuma. Odluka je pogodila oko tri miliona korisnika u zemlji sa približno 6,5 miliona stanovnika i otvorila pitanja o nadzoru finansijskog sektora i korišćenju javnog novca. Banka je upravljala sa oko 850 miliona dolara javnih sredstava, uključujući novac državnih institucija i penzionih fondova.

Kako je Ueno postala jedna od najvećih banaka u Paragvaju

Tanjug AP/Jorge Saenz

Ueno je za kratko vreme izrasla u jednu od najprepoznatljivijih finansijskih institucija u zemlji. Iza digitalne banke stoji finansijska kompanija sa višedecenijskom istorijom, koju je 2021. kupila poslovna grupacija Grupo Vázquez. Krajem 2023. banka je dobila dozvolu Centralne banke da posluje kao digitalna banka, već tokom mandata Penje, koji je na funkciju stupio u avgustu iste godine.

Model poslovanja zasnivao se na mobilnoj aplikaciji, digitalnim plaćanjima i ponudama koje su privlačile klijente, uključujući povraćaj novca za kupovinu namirnica. Prema sopstvenim podacima, do juna je imala oko tri miliona korisnika, odnosno približno 60 odsto punoletnog stanovništva Paragvaja, piše Guardian.

Tanjug AP/Jorge Saenz

Međutim, brz rast pratile su sumnje u način odobravanja kredita. Regulatorna istraga usmerila se na navodno prekomerno kreditiranje kompanija povezanih sa vlasnikom Grupe Vázquez, kao i na nedovoljno dokumentovane pozajmice i troškove pogrešno prikazivane kao imovina. Kada su finansijski izveštaji korigovani, kapital banke pao je na manje od polovine zakonskog minimuma, navodi AP. Centralna banka je potom pokrenula postupak sanacije, odnosno preuzimanja kontrole i pokušaja da se depoziti i naplativa imovina prebace u druge banke, pre eventualne likvidacije.

Veze predsednika, javni novac i ostavka šefa Centralne banke

Politička dimenzija slučaja proistekla je iz ranijih poslovnih veza Penje sa Grupom Vázquez. Predsednik je potvrdio da je imao udeo u toj poslovnoj grupaciji, ali je tvrdio da ga je prodao u martu 2025. Ueno je saopštio da Penja nikada nije bio njen neposredni akcionar niti investitor. On je odbacio optužbe za pogodovanje i poručio da slučaj treba rešavati kroz institucije i sudove.

Tanjug AP/Jorge Saenz

Opozicija ga, međutim, optužuje za sukob interesa, zloupotrebu penzionih sredstava i prikrivanje problema u banci. Posebno je sporno to što je Ueno raspolagala stotinama miliona dolara depozita javnih i penzionih institucija. Prema Reutersu, tužilaštvo je pokrenulo istragu o propasti banke, uključujući i Penjinu moguću ulogu, dok je za osam rukovodilaca Ueno banke raspisalo naloge za hapšenje. AP je potom izvestio da je protiv 27 bankarskih zvaničnika i saradnika podignuta optužnica.

Tanjug AP/Jorge Saenz

Pritisak na vlast pojačan je kada je u utorak, 3. novembra, ostavku podneo i šef Centralne banke Karlos Karvaljo, na zahtev predsednika. Karvaljo je ranije rukovodio finansijskom institucijom iz koje je nastala Ueno banka. Centralna banka je negirala sukob interesa i navela da se Karvaljo izuzeo iz svih odluka koje su se odnosile na Ueno, ali su njegove ranije veze otvorile pitanje nezavisnosti nadzora.

Šta se dešava sa novcem klijenata i da li je ugrožen ceo sistem?

Gašenje aplikacije, kartica i transfera ostavilo je milione klijenata bez pristupa računima, a građani su se okupljali ispred zatvorenih filijala. Među pogođenima su penzioneri koji su preko Ueno banke primali državna primanja, kao i zaposleni koji čekaju zarade. Kriza je pogodila oko 7.000 direktnih i indirektnih radnih mesta.

Tanjug AP/Jorge Saenz

Vlasti su usvojile zakon kojim je omogućena brža isplata osiguranih depozita iz državnog garantnog fonda. Isplate su počele od manjih računa, a osiguranje bi, prema podacima Centralne banke koje prenosi AP, trebalo da pokrije pune iznose za oko 97 odsto klijenata. Prebacivanje korisnika u druge banke izazvalo je i privremene probleme u radu pojedinih bankarskih aplikacija.

Tanjug AP/Jorge Saenz

Paragvajske vlasti tvrde da je problem ograničen na Ueno i da ne ukazuje na slabosti čitavog bankarskog sistema. Paragvaj je prethodnih godina dobio investicioni kreditni rejting i izgradio reputaciju jedne od stabilnijih ekonomija Južne Amerike. Ipak, pad cena državnih obveznica i slabljenje valute nakon Penjine objave ostavljaju otvoreno pitanje koliko će afera uticati na poverenje investitora. Politički epilog tek predstoji: parlament nastavlja postupak protiv predsednika, dok tužilaštvo ispituje odgovornost za propast banke i sudbinu novca građana.

Bonus video: