Međuizbori u SAD menjaju odnose snaga u Vašingtonu: Šta Trampov poraz znači za Iran, Rusiju i Ukrajinu?

Rezultati američkih međuizbora predstavljaju jasnu kritiku politike predsednika Donalda Trampa, posebno zbog posledica sukoba sa Iranom, rasta inflacije i ekonomskih pritisaka koji su uticali na raspoloženje birača. Promena odnosa snaga u Kongresu i Senatu mogla bi da utiče na buduće spoljnopolitičke poteze Vašingtona, ali ne znači nužno i radikalan zaokret u odnosima sa najvećim svetskim silama, ocenjuje Žil Emanuel Žake, docent na Ženevskoj školi za diplomatiju i međunarodne odnose.

U razgovoru za Euronews Srbija, Žake ističe da su rezultati međuizbora jasan pokazatelj nezadovoljstva delom Trampove politike, pre svega zbog posledica američke intervencije u Ormuskom moreuzu i njenog uticaja na ekonomiju. Prema njegovoj oceni, upravo su inflacija i rast troškova života bili među faktorima koji su doprineli izbornom porazu republikanaca.

On smatra da bi Tramp u naredna dva meseca, pre nego što novi saziv Kongresa i Senata preuzme dužnost, mogao da pojača pritisak na Iran.

„Predsednik Tramp mogao bi da dođe u iskušenje da dodatno zaoštri spoljnu politiku i pojača pritisak na Iran. Ipak, nakon januara mogli bismo da vidimo određene promene, posebno u odnosu Vašingtona prema Teheranu“, navodi Žake.

Ocenjujući moguće posledice po odnose sa Evropom, sagovornik Euronews-a ističe:

„Promene u Kongresu mogle bi da smanje diplomatske tenzije između Vašingtona i Brisela, ali to ne znači da ćemo dobiti zajedničku stratešku viziju. Evropske zemlje će verovatno nastaviti da razvijaju sopstvenu stratešku autonomiju.“

Euronews Srbija

Govoreći o tome kako su rezultate američkih izbora dočekali Moskva i Peking, Žake ocenjuje da su oni verovatno pozitivno primljeni u obe prestonice. Tramp, kako objašnjava, nije bio naročito predvidljiv partner Kini, dok se njegova politika prema Rusiji i ratu u Ukrajini često menjala.

Ipak, docent na Ženevskoj školi za diplomatiju upozorava da promena većine u Kongresu ne znači da će se američka politika prema Kini i Rusiji suštinski promeniti. Razlog za to su dugoročni strateški interesi Sjedinjenih Američkih Država, oko kojih postoji značajan stepen saglasnosti između demokrata i republikanaca.

Jedno od važnih pitanja biće i buduće finansiranje američke spoljne politike, posebno kada je reč o vojnoj pomoći Ukrajini i podršci Tajvanu. Žake ukazuje na to da će budžetska ograničenja imati značajnu ulogu u određivanju prioriteta, ali da nije izvesno u kom pravcu će se razvijati američka politika prema tim kriznim žarištima.

Kada je reč o Tajvanu, podseća da su i raniji potezi demokratske administracije, poput posete tadašnje predsednice Predstavničkog doma Nensi Pelosi tom ostrvu, doprineli pojačavanju tenzija između Pekinga i Tajpeja. Zbog toga, kako navodi, ne treba očekivati da će demokratska većina nužno značiti blaži pristup Kini.

Ni budućnost američke podrške Ukrajini nije sasvim izvesna. Žake ukazuje na to da unutar Demokratske stranke postoje različiti stavovi o mogućnosti pregovora sa Moskvom, zbog čega je teško unapred proceniti kako će se promena političkih odnosa u Vašingtonu odraziti na rat u Ukrajini i dalju vojnu i finansijsku pomoć Kijevu.

Tanjug/AP/Vahid Salemi

Posebnu pažnju evropskih saveznika privlači pitanje odnosa Sjedinjenih Država i NATO-a, naročito zbog ranijih Trampovih zahteva da evropske članice značajno povećaju izdvajanja za odbranu. Njegov pristup često je izazivao diplomatske tenzije između Vašingtona i evropskih prestonica, zbog čega su rezultati međuizbora u Evropskoj uniji dočekani sa određenim olakšanjem.

Žake ocenjuje da bi nova politička ravnoteža u američkom Kongresu mogla da doprinese smanjenju diplomatskih nesuglasica između SAD i evropskih saveznika, ali upozorava da to ne znači da će automatski biti uspostavljena zajednička strateška vizija.

Prema njegovim rečima, evropske države će verovatno nastaviti da rade na jačanju sopstvenih odbrambenih kapaciteta i strateške autonomije, bez obzira na promene političkih odnosa u Vašingtonu.

Kako zaključuje, naredna godina pokazaće u kojoj meri će izborni rezultati uticati na američku spoljnu politiku, odnose sa saveznicima u NATO-u i pristup najvažnijim međunarodnim krizama.

Bonus video: