Tramp pod pritiskom republikanaca posle poraza na međuizborima: Hegset na meti kritika, DeSantis mogući naslednik
Komentari
Dodajte Euronews kao željeni izvor na Google-u
Predsednik Sjedinjenih Američkih Država Donald Tramp suočava se sa sve snažnijim pritiskom unutar sopstvene Republikanske stranke nakon poraza na međuizborima. Republikanci traže promene u Beloj kući, kadrovske smene, povratak discipline i preispitivanje politika koje su, prema njihovim ocenama, doprinele izbornom neuspehu. U međuvremenu, demokrate najavljuju odlučniju političku borbu protiv onoga što nazivaju „Trampovim kartelom“.
Jedno od ključnih pitanja u Vašingtonu jeste da li bi odgovornost za izborni poraz mogao da preuzme američki ministar odbrane Pit Hegset, čija se pozicija, prema pojedinim medijskim izveštajima, sve više dovodi u pitanje.
Kako iz Vašingtona izveštava Nataša Đulić Banović, rasprava o odgovornosti za izborni rezultat intenzivirana je nakon što je potpredsednik SAD Džej Di Vens ocenio da je rat u Iranu, zajedno sa njegovim posledicama, bio glavni razlog izbornog neuspeha republikanaca.
I sam Tramp priznao je da je „verovatno tačno“ da je sukob u Iranu imao uticaja na rezultate međuizbora. Iako je na pitanje o mogućem odlasku Pita Hegseta sa funkcije izjavio da ministar odbrane radi odličan posao, spekulacije o njegovoj smeni ne prestaju.
Prema informacijama koje dolaze iz Vašingtona, Hegset bi funkciju mogao da napusti do Dana zahvalnosti, koji se u SAD obeležava 26. novembra.
Tanjug/AP Photo/Charlie Neibergall, File
U prilog takvom scenariju ide i činjenica da je Tramp u prethodnim mesecima više puta govorio da nije bio u potpunosti uveren u odluku o ulasku u rat sa Iranom, navodeći da ga je upravo Hegset ubedio da podrži takav potez.
Kao jedan od mogućih naslednika pominje se guverner Floride Ron DeSantis, koji ne krije predsedničke ambicije za izbore 2028. godine. DeSantis je u međuvremenu oštro kritikovao stanje u Republikanskoj stranci, ocenjujući da je izborni rezultat gotovo ravan njenom političkom izumiranju i da su neophodne ozbiljne promene.
S druge strane, demokrate najavljuju odlučniji obračun sa Trampovom administracijom. Njihovi predstavnici govore o potrebi da se sruši, kako tvrde, „Trampov kartel“, uz poruku republikancima da bi trebalo da pripreme svoje advokate.
Rat u Iranu tako ostaje jedna od centralnih tema američke političke debate. Nakon Vensove ocene da je upravo taj sukob doprineo izbornom porazu, zabeležen je i pad cene nafte, koja se spustila na oko 86 dolara po barelu.
Osim unutrašnjih političkih odnosa, očekuje se da će spoljnopolitička pitanja, uključujući rat u Ukrajini i odnose sa saveznicima, imati značajno mesto u radu novog saziva Kongresa.
Novi Kongres i odnosi sa Srbijom i Zapadnim Balkanom
Iako Zapadni Balkan trenutno nije među prioritetnim temama američke političke debate, promena odnosa snaga u Kongresu mogla bi da ima posledice i po region, posebno kada je reč o Srbiji i Bosni i Hercegovini.
Profesor Univerziteta Džons Hopkins Siniša Vuković ocenjuje da su odnosi američkog Kongresa sa Srbijom tradicionalno bili stabilni i predvidljivi, bez obzira na političke promene u Beloj kući i Stejt departmentu.
Prema njegovim rečima, Kongres je i tokom republikanske većine uglavnom sledio ustaljenu spoljnopolitičku liniju prema regionu, zasnovanu na insistiranju na vladavini prava, jačanju institucija, demokratizaciji, slobodi medija i suzbijanju malignog uticaja trećih strana.
Vuković ukazuje na razliku između pristupa Kongresa i izvršne vlasti, navodeći da su poruke Bele kuće i Stejt departmenta u prethodnom periodu često bile ublaženije i više usmerene na transakcione odnose i lične kontakte političkih aktera.
Tanjug AP/J. Scott Applewhite
Dolazak demokratske većine u oba doma Kongresa mogao bi, prema njegovoj proceni, da donese kontinuitet u porukama prema Srbiji i Zapadnom Balkanu, ali i konkretnije političke poteze.
Za razliku od prethodnog perioda, kada je za usvajanje određenih inicijativa bilo neophodno postići dogovor republikanaca i demokrata, nova raspodela političke moći mogla bi demokratama da omogući veći zakonodavni manevarski prostor.
Vuković smatra da će Demokratska stranka nastojati da ograniči transakcioni i izolacionistički pristup spoljnoj politici, što bi moglo da znači i snažnije insistiranje na tradicionalnim američkim zahtevima kada je reč o demokratiji, institucijama i političkim procesima na Zapadnom Balkanu.
Takav razvoj događaja mogao bi da utiče i na odnose Vašingtona sa Beogradom i Sarajevom, posebno ukoliko nova demokratska većina odluči da svoje spoljnopolitičke prioritete prema regionu pretoči u konkretnije zakonodavne inicijative.
Povezane vesti
Bonus video:
Komentari (0)