Rad na visokim temperaturama: Kako su Srbija, Crna Gora i Bosna i Hercegovina regulisale ovu oblast?
Komentari
Dodajte Euronews kao željeni izvor na Google-u
Toplotni talas zahvatio je region, građani na sve načine pokušavaju da preguraju vrele dane, ali postoje i poslovi koji se ne mogu odlagati ni na visokim temperaturama – od pravljenja peciva kraj vrelih pećnica, preko asfaltiranja ulica i građevinskih radova, do dostave hrane i drugih delatnosti. Sve to, međutim, dovodi i do povećanog broja povreda na radu. Euronews Srbija istražio je kako su zemlje u okruženju, ali i Srbija, regulisale ovu oblast.
Nije Podgoričanima strana vrućina: u jeku turističke sezone mnogi poslodavci, ali i zaposleni, pokušavaju dodatno da zarade, pa rade od jutra do mraka. Podzakonskim aktom je ipak uređeno da se radovi na otvorenom ne smeju izvoditi ukoliko temperatura prelazi 36 stepeni, pre svega jer postoji opasnost od preznojavanja, dehidratacije, gubitka koncentracije i, na samom kraju, moguće povrede.
"Puno je teže jer, imamo klimu, možemo da se rashladimo, naravno, ali s obzirom na ostale uređaje koje postoje u kuhinji, kao što su roštilj, friteze i tako dalje, to je gotovo da se i ne oseća. Tako da jeste napornije", rekla je jedan od radnica.
U Bosni i Hercegovini rad na ekstremnim temperaturama nije zakonski regulisan, pa tako ostaje samo da hidrometeorološki zavodi izdaju meteoalarme, a nadležna ministarstva preporuke. Ti saveti se, kao i u Srbiji, odnose na izbegavanje rada na otvorenom u najtoplijem delu dana, od 11 do 16 časova. Savetuju se češće pauze, kao i češća hidratacija.
Syspeo / Sipa Press / Profimedia
"Preporuke nisu obavezujuće, dakle nisu zakonski obavezne da se poštuju, tako da dosta poslodavaca apsolutno ne primenjuje ove mere zaštite koje su neophodne na ovakvim temperaturama", kaže Aleksandra Jakšić iz Saveza sindikata Republike Srpske.
Iako Srbija ima zakonski regulisanu oblast, ipak nema decidan i sveobuhvatan podzakonski akt, a nema ni dovoljno inspektora da proveravaju poslodavce, kažu poznavaoci prilika. Tako ni čuvenih 36 stepeni kao gornja granica se nigde ne spominje. Kazne za poslodavce se kreću od 30.000 do čak dva miliona dinara.
Povezane vesti
"Nažalost, kod nas se poslovi obavljaju kao da te temperature ne postoje ili da smo otporni na visoke i neprirodne temperature, posebno što neki poslovi moraju da se završe ne za danas, nego za juče. Po zakonu, ako radnik misli da mu preti opšta, kolektivna ili bilo kakva druga opasnost, ima pravo da napusti svoje radno mesto, jer život čovekov nema cenu", rekao je menadžer bezbednosti Saša Kuzmanović.
Ekstremne temperature nisu samo one vrele, već i ledene - tako zaposleni u hladnjačama rade na minus stepeni Celzijusa. U obavezi su da poseduju odgovarajuću opremu i obuću, a nakon smene se aklimatizuju u posebnoj prostoriji gde je temperatura 18 stepeni.
Komentari (0)