Digitalna bezbednost dece: Jedna objava može imati trajne posledice po privatnost

Objavljivanje fotografija dece na društvenim mrežama, posebno tokom letovanja, može predstavljati ozbiljan rizik po njihovu privatnost i bezbednost, upozoravaju stručnjaci. Emina Begović iz Nacionalnog kontakt centra za bezbednost dece na internetu ističe za Euronews Srbija da jednom objavljen sadržaj ostaje u digitalnom prostoru i može biti zloupotrebljen bez kontrole roditelja, uključujući i slučajeve njegovog daljeg deljenja ili korišćenja na neprimerenim sajtovima.

Ona apeluju na roditelje da budu oprezni pri deljenju fotografija, da izbegavaju objave koje otkrivaju identitet i lokaciju deteta, kao i da razmotre potencijalne posledice svake objave.

"Roditelji ne shvataju kada jednom fotografije dođu, odnosno uđu u digitalni prostor, da nikad ne znamo ko će ih skrinšotovati, ko će ih preuzeti, ko će dalje razdeliti, ali i zloupotrebljavati takve fotografije“, istakla je sagovornica iz centra.

Ona dodaje da su rizici prisutni i na fizičkim lokacijama, poput plaža, gde roditelji često nisu svesni okruženja.

"Ne da budu u strahu, ali da budu oprezni. Ne znamo ko sedi do nas na peškiru“, rekla je ona, podsećajući i na slučajeve zloupotreba gde su skrivene kamere korišćene u naočarima, satovima i drugim predmetima.

Sagovornica upozorava i na to da se čak i naizgled bezazlene objave mogu zloupotrebiti.

"Dete mora, bez obzira koji je uzrast, imati kupaći kostim. Roditelji ne treba da objavljuju decu, odnosno fotografije svoje dece u kupaćim kostimima, niti u donjem vešu. Takođe, da vode računa kada su u pitanju fotografije gde se otkrivaju određene lokacije, na primer škola, neki sportski klub, kamp ili neka dečija dnevna rutina“, navela je ona.

Prema njenim rečima, takav sadržaj može vrlo brzo završiti na neprimerenim mestima.

"To su sve neki rizici da takav materijal može biti zloupotrebljen, postavljen na neki porno sajt ili neki neprimeren sajt“, upozorila je sagovornica.

Na pitanje koliko brzo se takve zloupotrebe mogu dogoditi, odgovor je da je proces gotovo momentalan.

"To je bukvalno nekoliko sekundi. I zato je bitno da, kada je roditelj u nedoumici da objavi neku fotografiju svog deteta, uvek sebi postavi pitanje: da li bi ovu fotografiju postavio na bilbord u centru grada? Ako je odgovor ne, onda ne treba ni postavljati na internet“, istakla je ona.

Ona naglašava da su posebno rizični otvoreni profili, kao i objave sa lokacijskim oznakama u realnom vremenu.

"Uvek moraju biti zaključani profili, odnosno privatni, da samo onlajn prijatelji mogu da vide šta vi kačite na vašu društvenu mrežu“, rekla je sagovornica.

U vezi sa praksom zamagljivanja lica dece, sagovornica ocenjuje da to ne rešava suštinski problem.

"Ako već stavljaju na svoje dete i ako na taj način žele da mu zaštite lice, ne znam uopšte zašto postavljaju takve fotografije“, navela je ona.

Ona upozorava da se fotografije dece mogu koristiti i u svrhe ucena i kriminalnih aktivnosti.

"U digitalnom prostoru ne postoje samo dobronamerne osobe, već i zlonamerni ljudi… taj materijal može da se zloupotrebljava na mnogo, mnogo načina“, rekla je ona.

Na kraju, ona ističe da su slučajevi zloupotreba prisutni i u Srbiji, kao i da postoji sistem podrške za građane.

"Imamo često takve slučajeve i mi u Nacionalnom kontakt centru za bezbednost dece na internetu svakodnevno radimo edukacije i upozoravamo na sve opasnosti koje vrebaju na internetu“, zaključila je ona, uz napomenu da građani mogu dobiti pomoć putem besplatne linije 19833.

Detaljnije o ovoj temi pogledajte u videu koji se nalazi iznad teksta.