Buđenje Evrope u poslednjem trenutku: Da li će Tramp i Putin žrtvovati ukrajinske teritorije zarad globalnog mira?

Svet se nalazi na istorijskoj prekretnici, a pojačana diplomatska aktivnost na relaciji Vašington-Moskva-Peking otvara krucijalno pitanje: da li je na pomolu kraj sukoba u Ukrajini? Dok američki izaslanici intenzivno pregovaraju sa svetskim liderima, uloga Evropske unije i dalje ostaje prilično neizvesna. Pored toga, postavlja se i pitanje da li male zemlje kroz istoriju uopšte imaju bilo kakve koristi od ovakvih globalnih sporazuma.

O ovim geopolitičkim pomeranjima za Euronews Srbija detaljno su govorili profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu, Miloš Ković, i Mijat Kostić iz organizacije "Novi Treći put".

Analizirajući trenutnu globalnu situaciju, profesor Ković ističe da najnoviji potezi američke administracije pokazuju ozbiljnost u nameri da se postigne konačan dogovor. Prema njegovim rečima, Donald Tramp ovaj izuzetno važan posrednički posao shvata vrlo ozbiljno, o čemu svedoči činjenica da ključne pregovore vode njegovi prijatelji i članovi porodice, odnosno isključivo ljudi od najvećeg poverenja.

"Sudeći po izjavama ruske strane, oni su bar zvanično prilično zadovoljni onim što rade Amerikanci i cene njihov pragmatičan pristup", objašnjava Ković. On naglašava da za zvaničnu Moskvu postoji jasna i velika razlika između Sjedinjenih Američkih Država i Evropske unije. Kako navodi, Rusi u aktuelnoj evropskoj politici ne vide jasan stav koji bi vodio ka miru, već strogo profilisan pristup koji faktički "vodi ka beskrajnom ratu".

Euronews Srbija

Ković primećuje globalno prestrojavanje u kojem SAD, Kina i Rusija, kao tri najveće svetske sile, pokušavaju da pronađu kakav-takav zajednički jezik. Sa druge strane stoji Evropska unija, koja, iako nastupa bez jedinstvene vojske i centralizovanog odlučivanja, poseduje ogromne demografske i tehnološke resurse, ali i dalje zadržava znatno ratoborniji stav.

Strah od tajnog dogovora i uloga Evrope

Sa ovakvim viđenjem geopolitičke šahovske table delimično je saglasan i Mijat Kostić, koji smatra da američki predsednik uporno traži brze spoljnopolitičke pobede najviše zbog poljuljanog rejtinga, unutrašnjih političkih pritisaka, ali i hitne potrebe da trajno reši aktuelnu globalnu energetsku krizu. Ipak, on upozorava na ogromnu opasnost koju takav potencijalni dogovor nosi za Stari kontinent i za sam Kijev.

Kostić ističe činjenicu da se Evropa i Ukrajina sa apsolutnim pravom plaše opcije u kojoj bi Vašington i Moskva napravili brzi sporazum o direktnoj podeli interesnih sfera. Zbog toga su ovi evropski akteri iznenada postali kamen spoticanja na putu pomirenja.

"Ono čega se Ukrajina najviše plaši jeste scenario da je Tramp možda spreman da sa Vladimirom Putinom ispregovara određene teritorijalne ustupke za Rusiju, što je iz njihovog ugla potpuno neprihvatljivo", naglasio je Kostić.

Euronews Srbija

On dodaje da je ovakav nepredvidiv razvoj događaja bukvalno naterao Evropsku uniju i Ukrajinu da panično potraže nove saveznike, što je nedavno rezultiralo formiranjem takozvane "koalicije voljnih". Sagovornik podseća da su Francuska i Velika Britanija odlučno poručile da će samostalno pružiti vojne garancije napadnutoj državi, i to čak i ukoliko Amerika naglo povuče vojnu podršku.

"Zemlje koje realno imaju najveći interes i čija je koža u igri, pre svega to su Ukrajina i EU, na neki način su se otreznile tek u poslednjem momentu", objašnjava analitičar Novog Trećeg puta.

Analitičari jednoglasno ocenjuju da ovakav evropski trzaj značajno komplikuje celokupnu mirovnu jednačinu. Kompletan razgovor sa njima pogledajte u videu na početku teksta.