Ispod asfalta leži istorija: Može li gradnja metroa da otkrije arheološka blaga Beograda?

Planirana trasa prve linije beogradskog metroa proćiće kroz istorijsko srce grada. Kad hodamo ulicama Beograda, pod našim nogama leže brojni i bogati slojevi prošlosti, pa će prilikom radova na izgradnji metroa arheolozi imati posla.

O tome šta nas sve čeka ispod površine zemlje, u intervjuu za Euronews Srbija govorio je dr Adam Crnobrnja, predsednik Srpskog arheološkog društva i muzejski savetnik u Narodnom muzeju Srbije.

Iako se često misli da će trasa metroa poremetiti istorijske slojeve, dr Crnobrnja objašnjava da sama trasa na kojoj se kreću vozovi zapravo je previše duboko da bi ugrozila arheologiju.

"Tamo gde prolazi osnovna linija metroa, teško da ispod zemlje ima arheologije. To je dubina od 30 i nešto, 40 metara. Nas interesuje ono što se spušta odozgo — tih prvih 2, 3, 5, možda i 10 metara", objašnjava Crnobrnja.

Glavni fokus arheologa biće usmeren na mesta gde se planiraju ulazi za stanice, ventilacioni i evakuacioni otvori. Upravo na tim tačkama, pre dolaska teških građevinskih mašina, struka mora dobiti prostor za istraživanje. 

Najveća očekivanja, ali i najveća verovatnoća za bogata otkrića iz više istorijskih perioda, vezuju se za Trg Republike – tačnije za prostor oko današnjeg "Staklenca", gde je planirana ključna metro stanica.

"Znamo da je tu postojalo austrijsko utvrđenje u 18. veku, da su Turci posle, kad su preuzeli austrijski Beograd, pa on ponovo postao turski, srušili dosta toga", ispričao je sagovornik Euronews Srbija.

Austrijska i turska utvrđenja iz 18. veka ostavila su dubok trag na ovom prostoru. Bedemi, bastioni i šančevi zatrpani su tek 1867. godine, kada je, kako ističe dr Crnobrnja, Emilijan Josimović projektovao prvi urbanistički plan slobodnog Beograda i na mestima nekadašnjih odbrambenih rovova predvideo prsten parkova.

"Jako nas interesuje kada su Austrijanci u 18. veku to gradili, šta li su oni sve probili? Tada nije bilo zaštitnih arheoloških istraživanja", podseća sagovornik Euronews Srbija.

"Znamo da smo u okolini Trga Republike imali znatnih ostataka iz rimskog perioda", dodao je.

Kao primer navodi proširenje Narodnog pozorišta iz 1987. godine, kada je otkrivena čitava rimska keramičarska radionica sa pećima, dok se rimska nekropola širila od Trga dalje ka Bulevaru kralja Aleksandra.

Može li Beograd da dobije stanice-muzeje poput Soluna?

U javnosti se često pominje primer Soluna, čije su metro stanice pretvorene u fascinantne podzemne muzeje u kojima putnici prolaze pored vizantijskih ulica i antičkih zidina. Dr Crnobrnja ističe da iza tog uspeha stoji ogromna borba.

"Ono što ljudi ne znaju, to je kako je izgledala bitka da to tako bude izvedeno u Solunu. Oni su tamo imali tešku bitku između države kao investitora i, sa druge strane, arheologa i predstavnika lokalne zajednice. Grad Solun i arheolozi su se borili sa državom da to bude napravljeno da izgleda kao muzej", objasnio je Crnobrnja.

Tanjug AP/Alexandros Avramidis/Pool Photo via AP

Kao primer kod nas, arheolog navodi radove kod Vlajkovićeve ulice, gde se gradi podzemna garaža. Tamo je pronađen rimski akvadukt dug više od 60 metara.

"On nije zatrpan, on nije izlomljen i bačen. On je isečen na komade od po jednog metra, pakovan posebnim metodama, obeležen i sklonjen. Čeka se da se završi garaža, pa da se vrati park, i nekih 30-ak metara toga će biti izloženo na istom mestu gde je nađeno, samo nekoliko metara više", objasnio je sagovornik.

Više pogledajte u videu iznad teksta.