Lažne poruke više nije lako prepoznati: Kako AI menja način na koji funkcionišu fišing prevare?
Komentari
Dodajte Euronews kao željeni izvor na Google-u
Fišing prevare u Srbiji postaju sve sofisticiranije, a razvoj veštačke inteligencije omogućio je prevarantima da kreiraju poruke koje gotovo u potpunosti imitiraju komunikaciju državnih institucija, banaka i drugih organizacija. IT stručnjak i kriminalni inspektor u Ministarstvu unutrašnjih poslova Srbije Nikola Petrović u razgovoru za Euronews Srbija upozorava da je upravo manipulacija korisnicima ključni element ovih napada, zbog čega je sve važnije da građani prepoznaju karakteristične znake fišinga i sumnjive poruke prijave nadležnim institucijama.
Petrović ističe da su napadači značajno unapredili svoje metode, i da je zbog toga jako važno stalno biti oprezan.
"Pre nekih desetak godina imali smo poruku koja je bila očigledno fišing, zbog toga što je bio loš tekst, loš prevod teksta, mešanje ćirilice i latinice... Međutim, danas te poruke izgledaju totalno realno. Uz pomoć veštačke inteligencije, napadači mogu da kreiraju poruku koja predstavlja bukvalno zvaničnu poruku, ima i logotip institucije, na primer banke, Ministarstva unutrašnjih poslova, tako da je dosta teže uočiti samu poruku da je u pitanju fišing“, rekao je Petrović.
Ipak, dodaje da postoje jasni pokazatelji koji mogu pomoći građanima da prepoznaju pokušaj prevare. Među njima su adresa sa koje je poruka poslata, sumnjivi internet domeni, kao i insistiranje na hitnoj reakciji.
"Fišing poruke uglavnom insistiraju na hitnosti. Dakle, često u fišing porukama stoji da uradimo nešto odmah, što pre, ili će nam račun biti blokiran, ako ne uplatimo kaznu danas biće veća ili će biti pokrenut krivični postupak. Dakle, pokušavaju jednom vrstom manipulacije da izazovu tu hitnost i da mi ne čitamo poruku, nego kliknemo na link“, objasnio je.
Petrović naglašava da samo otvaranje linka ne znači nužno da je korisnik postao žrtva prevare, već da najveći rizik nastaje tek kada se ostave lični ili finansijski podaci.
"Ako kliknemo i primetimo da nešto nije u redu, možemo samo izaći i u 90 odsto slučajeva nećemo ništa pogrešno uraditi. Opasnost nastaje kad unesemo svoje podatke. Napadači od nas traže naše lozinke, kreditne kartice, broj računa ili druge privatne podatke koje mogu dalje iskoristiti“, rekao je on.
Povezane vesti
U slučaju da je korisnik ipak ostavio osetljive podatke, potrebno je odmah reagovati.
"Ako smo uneli lozinku, moramo promeniti lozinku na svim nalozima i uključiti obavezno dvofaktorsku autentifikaciju. Ukoliko smo uneli podatke o kreditnoj kartici, odmah treba kontaktirati banku, blokirati karticu i prijaviti slučaj Ministarstvu unutrašnjih poslova“, savetovao je Petrović.
"Fišing je napad na građane, a ne na neki tehnički uređaj"
Prema njegovim rečima, fišing napadi ne oslanjaju se prvenstveno na tehničke propuste, već na psihološku manipulaciju korisnika.
"Fišing je napad na građane, a ne na neki tehnički uređaj. On pokušava da nas izmanipuliše. Često menjaju kanale komunikacije – jave vam se preko mejla, pa pređu na Telegram, WhatsApp ili neku drugu aplikaciju gde ćete se osećati sigurnije“, naveo je.
Govoreći o prijavljivanju ovakvih prevara, Petrović je predstavio platformu "Sajber straža", koju su razvili Ministarstvo unutrašnjih poslova i Služba za borbu protiv visokotehnološkog kriminala.
"Podnosite prijavu za bilo koji oblik sajber kriminala. Dakle, možete podneti prijavu ukoliko imate samo saznanje o sajber kriminalu. Posebno me raduje činjenica da je u poslednjih mesec dana stiglo preko 600 prijava za fišing. To je dobar znak. Od toga je dobar deo onih koji su samo primetili fišing, dakle nisu se upecali. To znači da građani ipak prepoznaju te poruke u dobroj meri“, rekao je Petrović.
profimedia
On je naglasio da građani mogu prijavu podneti anonimno ili pod svojim podacima, kao i da je od velike važnosti da sačuvaju poruke koje su primili.
Povezane vesti
"Vrlo je važno da imate dokaz. Dakle, uvek poruku skrinšotujte, čuvajte poruku, nemojte brisati, jer je poruka dobar dokaz za dalju istragu i rad“, istakao je i dodao je da građani uvek dobiju povratnu informaciju.
Pored državne platforme, Petrović je predstavio i besplatnu platformu SecureClick, koju je on razvio u okviru svog naučno-istraživačkog rada.
Kako je objasnio, korisnici mogu analizirati sumnjive poruke, proveriti da li su njihove lozinke ili imejl adrese kompromitovane, ali i dobiti upozorenja kada se pojave nove fišing kampanje.
Povezane vesti
Petrović je još jednom apelovao na građane da svaku sumnjivu poruku prijave, čak i kada nisu postali žrtve prevare.
"Ako primetite fišing, prijavite ga, jer ćemo na taj način preventivno reagovati, obavestiti građane i eventualno sprečiti širenje te kampanje“, zaključio je Petrović.
Stručnjaci poručuju da je u slučaju prevare neophodno da građani kontaktiraju CERT ( Nacionalni centar za prevenciju bezbednosnih rizika u IKT sistemima Republike Srbije) ili MUP ukoliko su slučajno ostavili podatke bankovne kartice ili da zovu banku kako bi te kartice stopirali.
Šta je fišing prevara?
Fišing je jedna vrsta internet prevare u kojoj se u osnovi radi o krađi internet podataka. Prevaranti falsifikuju veb stranicu neke kompanije ili njen profil na društvenim mrežama i preko njih pokušavaju da dođu do nekih ličnih i finansijskih podataka korisnika.
Najčešće su to računi, brojevi kreditnih kartica, lični podaci i sve ono što bi nanelo štetu pojedincu ili organizaciji.
Kako je Euronews Srbija ranije pisao, ovakav vid prevara nastao uporedo sa internetom, ali i da se takođe vremenom menjao i napredovao. Stručnjaci kažu da su na udaru svi - od pojedinca kao što je bio slučaj sa korisnicima Pošte, do neke firme ili organizacije.
Zoran Živković predsednik Društva za informacionu bezbednost Srbije rekao je ranije za naš sajt da je glavni problem u tome što ovaj vid prevare ne izumire, naprotiv, on se, kaže, i ne smanjuje a kao glavni razlog navodi to što je većinu ljudi sramota da javno prizna da je nasamarena.
"U ovom slučaju je potrebno da se odmah reaguje, što je jako teško, jer onaj ko je pokušao ili ih jeste prevario, već je promenio adresu preko koje mogu da ga pronađu. Zbog toga im je jako teško ući u trag", objasnio je tada Živković.
Sa druge strane Bojan Perkov istraživač Fondacije SHARE takođe je ranije za naš sajt objasnio da su na meti u većini slučajeva građani, i to mnogo više od organizacije, jer kako kaže, sa njima je lakše izmanipulisati pa je i za povratnu reakciju potrebno više vremena.
"Obično se navodi da mora u određenom roku, što pre, da im se dostave određene informacije jer u suprotnom mogu da imaju određene sankcije tipa da im se navodno ugasi neki nalog ili da ostanu bez naveden isporuke", rekao je ranije Perkov.
On takođe navodi da je jako teško pronaći ove počinioce, jer većina od njih ima dosta tehničkog znanja i brzo reaguje, pa dok se prevera otkrije taj domen je već ukinut ili je promenjen.
Detaljnije o ovoj temi pogledajte u videu koji se nalazi iznad teksta.
Komentari (0)