Upozorenje agroekonomista: Suša bi mogla da smanji prinos kukuruza i do 40 odsto

Agroekonomista Mladen Petrović iz Instituta za ekonomiku poljoprivrede ocenio je danas da se zbog suše može očekivati umanjenje prinosa kukuruza za oko 30 do 40 odsto u odnosu na prinos koji se ostvaruje u normalnim uslovima, od sedam do osam tona po hektaru, izjavio je danas

On je za Tanjug objasnio da se nepovoljni klimatski uslovi i suša u velikoj meri utiče na prinos kukuruza jer na visokim temperaturama od preko 35 stepeni ne može doći do punjenja zrna.

Rekao je da se poslednjih godina u Srbiji kukuruz gaji na 950.000 do milion hektara i da je prosečan prinos u poslednjih 10 godina bio 6,15 tona po hektaru a u poslednjih pet godina je smanjen na oko 5,4 tone po hektaru.

Druga poljoprivredna kultura koja loše podnosi sušu jeste soja, kod koje se, prema rečima sagovornika Tanjuga, u poslednje dve godine takođe beleži značajno niži prinos od prethodnog proseka.

"U prethodne dve godine, prosečan prinos soje je bio na nivou oko 1,6 tona po hektaru, dok je prosečan prinos koji se ostvari pri normalnim proizvodnim uslovima oko 3,5 tona po hektaru", rekao je on.

Istakao je da usled negativnih efekata suše, gde se može očekivati do 30 odsto manji prinos u proizvodnji kukuruza, po jednom hektaru to može iznositi smanjenje prihoda u iznosu od oko 400 evra, dok kod soje to može biti i 500 do 600 evra po hektaru.

"Kada govorimo na nivou Srbije, to su ogromni gubici koji se mere u stotinama miliona evra. Poljoprivrednik sebe može zaštititi tako što će osigurati prinos za svoju proizvodnju, gde, iako nastane neki štetni događaj kao što je sad, na primer, suša i ostvaruje niži prinos po hektaru, ipak sa polisom osiguranja koju ima može nadoknaditi neki deo i ostvariće značajno manje gubitke u odnosu na one koje bi imao ako nema osiguranje", rekao je on.

Dodao je da će u ovoj godini, u velikoj meri pomoći i subvencije Ministarstva poljoprivrede, odnosno države Srbije, jer, kako kaže, mnogi poljoprivredni proizvođači bez tih subvencija ne bi uspeli čak da pokriju ni osnovne troškove proizvodnje, a kamoli da zarade.

Navodeći koja će područja biti najviše pogođena, istakao je da će to biti Vojvodina s obzirom da su najveće površine pod ratarskim kulturama upravo u ovom delu Srbije.

Govoreći o tome kako bi se mogli preduprediti i smanjiti negativni uticaji klimatskih promena po useve, Petrović je osim osiguranja proizvodnje, kao potencijalna rešenja naveo primenu tehnologija, u smislu sistema za navodnjavanje, a kada se govori o nauci stvaranje sorti i novih hibrida koji u velikoj meri mogu doprineti poboljšanju otpornosti, u ovom slučaju na sušu.

Ukazao je da nažalost, usled veoma niskih vodostaja i nedovoljnih količina vode, i nedovoljno uređenih kanala na pojedinim područjima i poljoprivrednici koji imaju sisteme za navodnjavanje, nisu u prilici da navodnjavaju svoja polja, pa će i oni biti suočeni sa smanjenim prinosom usled efekata klimatskih promena.

"Kada je reč o daljoj mogućnosti za unapređenje proizvodnje, kao što sam već spomenuo, to je stvaranje novih sorti i hibrida. Konkretno, naš Institut za ekonomiku poljoprivrede, kao i Ministarstvo nauke i tehnološkog razvoja, ima veoma blisku saradnju sa Narodnom Republikom Kinom i Ambasadom Kine u Beogradu. U narednom periodu očekujemo posetu kolega naučnika iz ove zemlje koji se bave konkretno istraživanjima koja su vezana za proizvodnju kukuruza. Tokom te posete nastojaćemo da povežemo naučnike iz Kine sa naučnicima iz Srbije koji se bave ovom oblašću, kako bi razmenom znanja, iskustva i možda nekim zajedničkim istraživanjima stvorili nove sorte i hibride koji će biti otporniji na sušu", najavio je Petrović.