Božić i Čolović u emisiji "Plenum": Ko će uzeti opozicione glasove i da li Srbija ulazi u "referendumsku atmosferu"?

Izborna kampanja za parlamentarne izbore zakazane za 25. oktobar nije počela uobičajenim pitanjima – ko će s kim u koaliciju, ko su kandidati za premijera, ko je na desnici, a ko na levici. Počela je pitanjem ko sme i usuđuje se da se uopšte kandiduje.

Tokom dana, koalicija oko Miroslava Aleksića obavestila je Republičku izbornu komisiju da povlači kandidaturu kako bi, kako su naveli, „doprineli referendumskoj atmosferi“. Istovremeno, Narodna stranka saopštila je za Euronews Srbija da ipak neće biti deo koalicije sa dr Branimirom Nestorovićem i da će potpise za kandidaturu prikupljati samostalno.

Kako smo došli do toga da pitanje ko se neće kandidovati postane važnije od toga ko je već rezervisao broj na glasačkom listiću? Da li odustajanje pojedinih lista može da promeni odnos snaga i gde će otići glasovi njihovih potencijalnih birača?

O tim pitanjima u emisiji Plenum govorili su profesor Matematičkog fakulteta u penziji Milan Božić i programski direktor CESID-a Ivo Čolović.

Da li povlačenje pojedinih lista menja izbornu scenu?

Profesor Milan Božić ocenjuje da povlačenje pojedinih lista samo po sebi ne menja bitno postojeću političku scenu, jer su, prema njegovom viđenju, ključne političke orijentacije i dalje zastupljene.

Kako navodi, biračima su i dalje ponuđene velike političke opcije – Srpska napredna stranka, koalicioni partneri oko Socijalističke partije Srbije, proevropski deo opozicije, kao i stranke koje predstavljaju desnu i nacionalnu političku opciju.

Božić smatra da su liste koje su odustale manje po broju potencijalnih glasova i procenjuje da bi zajedno mogle da predstavljaju nekoliko procenata biračkog tela.

Prema njegovom mišljenju, ključno pitanje je gde će ti birači otići – da li će ostati kod kuće, preusmeriti glas ka studentskoj listi ili ga dati vlasti.

„Ako je to bio projekat da se stvori referendumska atmosfera, nije uspeo“, ocenio je Božić.

On pritom termin „blokaderi“ koristi za listu koja sebe naziva studentskom, uz ocenu da je naziv deo političke strategije usmerene na privlačenje birača.

Euronews Srbija

Božić smatra da se korišćenjem termina „studentska lista“ kod dela birača mogu probuditi asocijacije na mladost, decu i unuke koji studiraju.

Istovremeno, navodi da u politici postoji prostor za različite političke strategije i poruke sve dok se ne krši zakon, ali ocenjuje da takav pristup može imati i političku cenu.

Posebno problematizuje činjenicu da bi biračima mogla biti ponuđena lista kandidata koji su široj javnosti uglavnom nepoznati.

„Referendumska atmosfera“ – kome odgovara?

Programski direktor CESID-a Ivo Čolović ocenjuje da u javnosti trenutno zaista postoji atmosfera koja donekle podseća na referendumsku, pre svega zbog ideje da će se politička utakmica svesti na dve dominantne opcije.

Kako kaže, deo javnosti veruje da niko drugi osim studentske liste neće moći da uzme značajniji broj glasova sa opozicionog spektra.

Ipak, Čolović ukazuje na to da će biračima na izborima biti ponuđeno znatno više opcija.

Prema njegovoj proceni, na glasačkom listiću moglo bi da se nađe između 12 i 15 lista, uz mogućnost da se pojave i dodatne manjinske liste.

„Mi pričamo o referendumskoj atmosferi, a opet ćemo na listiću pred građanima imati 15-ak lista za koje oni mogu da glasaju“, rekao je Čolović.

Euronews Srbija

On smatra da priča o „referendumskoj atmosferi“ u ovom trenutku više odgovara studentskoj listi, jer bi mogla da podstakne birače koji su ranije podržavali različite opozicione partije da glasaju upravo za tu listu.

Čolović, međutim, ukazuje i na drugi element – studentska lista, prema istraživanjima na koja se poziva, može da privuče i deo građana koji ranije nisu bili aktivni na izborima.

Oko 180.000 mladih prvi put dobija pravo glasa

Jedna od važnih tema razgovora bila je i struktura biračkog tela, posebno činjenica da je od 2023. godine oko 180.000 mladih ljudi napunilo ili će napuniti 18 godina i steći pravo glasa.

Čolović ocenjuje da upravo taj deo biračkog tela može biti značajan za studentsku listu, ukoliko ti mladi odluče da izađu na izbore.

Istovremeno, otvoreno je pitanje koliko će novih punoletnih građana zaista izaći na birališta i da li će njihova izlaznost biti dovoljna da značajnije promeni strukturu biračkog tela.

Čolović je govorio i o promenama u biračkom spisku koje su prethodnih dana izazvale pažnju javnosti.

Euronews Srbija

Kako je objasnio, došlo je do naglog povećanja broja upisanih birača, ali se, prema njegovim navodima, radilo uglavnom o građanima koji će do 25. oktobra napuniti 18 godina.

Zakonsko rešenje omogućava da građani koji će do dana izbora postati punoletni budu obuhvaćeni biračkim spiskom, kako bi mogli da glasaju čim steknu biračko pravo.

Čolović navodi da je upravo zbog niskog poverenja u institucije ovakva promena mogla da izazove sumnje i zabrinutost, ali ocenjuje da je važno što je objašnjeno zbog čega je došlo do povećanja broja upisanih birača.

„Dobra stvar je što se to moglo i proveriti“, rekao je Čolović, uz ocenu da bi institucije ubuduće trebalo jasnije da komuniciraju sa javnošću o sličnim promenama.

Kolika je zapravo izlaznost i koliko glasova je potrebno za većinu?

U drugom delu razgovora sagovornici su se bavili i matematikom izbornog rezultata – odnosno pitanjem koliko birača može da izađe na izbore i koliko glasova je potrebno velikim listama da bi obezbedile parlamentarnu većinu.

Božić navodi da se broj punoletnih građana i broj ljudi koji realno mogu da glasaju ne mogu jednostavno izjednačiti, između ostalog zbog građana koji žive ili borave van Srbije.

On procenjuje da bi, uz izlaznost od oko 70 odsto realnog biračkog tela, na izbore moglo da izađe između 3,8 i 3,9 miliona birača, dok smatra da bi četiri miliona bilo moguće, ali manje verovatno.

Božić je izneo i procenu da bi, ukoliko studentska lista želi da dođe do većine, morala da privuče veliki broj birača, uključujući i one koji su ranije glasali za opozicione stranke, ali i deo onih koji do sada nisu izlazili na izbore.

U tom kontekstu ocenjuje da bi za značajnu promenu odnosa snaga bilo potrebno prelivanje nekoliko stotina hiljada glasova.

On, međutim, ne smatra da je realno očekivati da se celokupan opozicioni birački korpus automatski prelije na jednu listu.

Čolović: Realna izlaznost je viša nego što se često predstavlja

Ivo Čolović ukazuje na to da se u javnosti često govori o velikom broju apstinenata, ali da procenat izlaznosti mora da se posmatra u odnosu na broj ljudi koji realno mogu da učestvuju na izborima.

Prema njegovom tumačenju, ukoliko bi na izbore izašlo četiri miliona birača od približno pet miliona onih koji realno mogu da glasaju, to bi značilo izlaznost od oko 80 odsto tog biračkog tela.

„Ljudi su ovde dosta orijentisani ka izborima, mnogo više nego što se to zaista predstavlja u javnosti“, rekao je Čolović.

Euronews Srbija

Kao jedan od problema izdvaja građane Srbije koji žive u inostranstvu.

Čolović podseća da građani koji se nalaze van Srbije mogu da glasaju u diplomatsko-konzularnim predstavništvima, ali samo ako se na vreme prijave, dok ne postoji mogućnost glasanja putem interneta ili poštom.

Zbog toga, kako navodi, deo birača iz dijaspore praktično mora da uloži dodatno vreme i novac kako bi ostvario biračko pravo.

Koliko novih birača može da promeni izborni rezultat?

Sagovornici su se saglasili da će pitanje izlaznosti biti jedno od ključnih na izborima 25. oktobra.

Čolović navodi da se poslednjih godina broj građana koji izlaze na izbore uglavnom kretao oko 55 do 58 odsto ukupnog biračkog tela, ali upozorava da se taj procenat ne može jednostavno tumačiti kao dokaz da veliki deo stanovništva aktivno apstinira.

Poseban izazov predstavlja demografsko smanjenje stanovništva, ali i činjenica da značajan broj građana živi van zemlje.

Prema njegovim rečima, pitanje je da li će neka politička opcija uspeti da na izbore izvede dodatnih 100.000 ili 200.000 birača koji inače ne bi glasali.

Čolović ukazuje i na to da velike i etablirane političke stranke imaju stabilnije biračko telo, dok će za nove političke aktere biti mnogo značajnije da privuku one koji ranije nisu izlazili na izbore.

Jedan od razloga zbog kojih se govori o „referendumskoj atmosferi“ jeste i pitanje glasova koji ne bi direktno učestvovali u raspodeli mandata ukoliko lista ne osvoji dovoljan broj glasova za ulazak u parlament.

Čolović navodi da deo opozicionih birača zbog toga može odlučiti da podrži jednu listu kako njihov glas ne bi ostao van raspodele mandata.

Ipak, on naglašava da ne voli termin „bačeni glas“.

„Nijedan glas nije bačen ukoliko ste vi podržali neku opciju koja je ideološki vama bliska“, rekao je Čolović.

Sa druge strane, objašnjava da glasovi lista koje ne osvoje dovoljan broj glasova za ulazak u parlament ne učestvuju u raspodeli mandata, zbog čega rezultat ostalih lista može biti drugačiji nego kada bi svi glasovi bili uključeni u raspodelu.

Upravo zbog toga, pitanje povlačenja pojedinih lista dobija dodatnu težinu. Ne samo zbog broja glasova koje bi te liste mogle da osvoje, već i zbog toga gde bi njihovi birači mogli da odu.

Koliko su istraživanja pouzdana?

Božić se osvrnuo i na istraživanja javnog mnjenja, navodeći da danas postoji manje javno dostupnih analitičkih podataka nego ranije.

Kako kaže, nekoliko većih agencija redovno objavljuje istraživanja, ali ne postoji dovoljno paralelnih istraživanja koja bi omogućila jednostavno poređenje rezultata.

Zbog toga, ocenjuje, javnost mora da bude oprezna kada iz jednog istraživanja izvodi zaključke o konačnom izbornom rezultatu.

AP Photo/Darko Vojinovic

Božić je rekao da mu trenutno deluju realno podaci koje je objavio Faktor plus, ali je naglasio da nema drugo javno istraživanje sa kojim bi te podatke mogao direktno da uporedi.

Istovremeno, podseća da političke stranke, naročito velike, rade sopstvena interna istraživanja, ali da njihovi rezultati uglavnom nisu javno dostupni.

„Ako bi izbori bili danas“ jeste standardna formulacija u istraživanjima, ali izborni rezultat zavisi od brojnih faktora koji se menjaju do samog dana glasanja – od kampanje i izlaznosti do odluka birača koji još nisu opredeljeni.

Šta će odlučiti izbore 25. oktobra?

Tokom emisije, sagovornici su se vratili na pitanje od kog je emisija počela – da li će povlačenje pojedinih lista zaista dovesti do izborne trke nalik referendumu ili će birači ipak imati mnogo širu ponudu.

Činjenica da bi na glasačkom listiću moglo da bude više od deset lista znači da će, formalno, birači imati više mogućnosti. Istovremeno, politička atmosfera i način na koji se kampanja bude vodila mogu uticati na to da se izborna utakmica u javnosti ipak predstavi kao nadmetanje nekoliko najjačih političkih blokova.

Za deo opozicionih birača pitanje će biti da li podržati političku opciju koja im je ideološki najbliža ili glas usmeriti ka listi za koju veruju da ima najveće šanse da njihov glas pretvori u poslaničke mandate.

Za nove birače, posebno one koji su tek stekli pravo glasa, ostaje pitanje da li će izaći na izbore i kome će dati podršku.

A za sve učesnike izborne trke ključni faktor ostaje izlaznost – jer će upravo odnos broja onih koji izađu na birališta i broja glasova koje osvoje pojedinačne liste oblikovati konačnu raspodelu mandata u Narodnoj skupštini.

Kompletnu emisiju pogledajte u video prilogu na početku teksta.