EU šalje poruke novoj vlasti u Srbiji: Šta Brisel očekuje i kada bi evropske integracije mogle da se odblokiraju?
Komentari
Dodajte Euronews kao željeni izvor na Google-u
Prvi konkretni koraci ka deblokadi evropskih integracija Srbije mogli bi da uslede nakon formiranja nove Vlade i predstavljanja njenog programa, dok bi prvi vidljivi rezultati u oblastima vladavine prava, borbe protiv korupcije i slobode medija mogli da omoguće i oslobađanje sredstava iz fondova EU koja su trenutno blokirana. To bi istovremeno otvorilo prostor za ubrzanje pregovora i otvaranje novih klastera, ocenila je za portal Euronews Srbija Jelica Minić iz Evropskog pokreta Srbije.
Da je EU spremna da sa novom Vladom Srbije radi na sprovođenju ključnih reformi, obnovi međusobnog poverenja i "odmrzavanju" evropskih integracija Srbije, potvrdila je juče još jednom evropska komesarka za proširenje Marta Kos. Govoreći o izveštaju o napretku zemalja kandidata, koji je predstavljen u Briselu, istakla je da dokument konstatuje nazadovanje Srbije drugu godinu zaredom u ključnim oblastima, poput slobode medija, akademskih sloboda i javne uprave. Ipak, naglasila je da promena vlasti pruža priliku za novi početak i preokret tog kursa.
"Videli smo nazadovanje u fundamentalnim pravima. Nova Vlada će imati šansu da preokrene kurs. Srbija je napravila korak unazad kada su u pitanju osnovna prava, posebno u oblasti slobode medija, akademskih sloboda, kao i u oblasti javnog upravljanja. Srbija je, s druge strane, među kandidatima sa najvećom spremnošću za pristupanje jedinstvenom tržištu. Sada Srbija ima šansu za novi početak. Nova srpska vlada ima priliku da okrene stranicu, ojača demokratske institucije i osnovna prava i preduzme korake koji su potrebni kako bi Srbija napredovala na evropskom putu“, izjavila je Kos.
Podsetimo, Kos je bila jedna od prvih zvaničnica Evropske unije koja se u izbornoj noći čula sa prvim na Studentskoj listi, Ilijom Srdanovićem. Da će se dijalog o Kosovu nastaviti, kao i primena Briselskog sporazuma o normalizaciji odnosa Beograda i Prištine, potpisanog uz posredovanje Evropske unije 2013. godine, potvrdio je Srdanović za Radio Slobodna Evropa.
Srdanović je naime, naveo da će nova vlast poštovati međunarodne ugovore koje je potpisala vlast Aleksandra Vučića. To se, kako je precizirao, odnosi na političke ugovore.
Takođe, podvukao je da će Srbija nastaviti evrointegracije, kao i da će biti učinjeno sve kako bi građani dobili informacije o tome šta donosi članstvo u EU.
AP/Armin Durgut
"I ostajemo na putu evropskih integracija. Naime, Srbija se na proces evrointegracija obavezala još 2000. godine, pre 26 godina. Taj posao će biti nastavljen. Taj postupak će biti nastavljen. Ali ono što mi svakako možemo da obećamo jeste da nećemo učiniti ono što je uradila prethodna vlast, a to je da se za period od 15 godina izgubi 20 odsto podrške među građanima Srbije kada su u pitanju evrointegracije", podvukao je Sradnović.
Prvi koraci nakon formiranja nove Vlade
Prve poruke predstavnika Beograda i Brisela ukazuju na spremnost da do obnove pregovora dođe što pre, a naredni korak očekuje se nakon izbora nove Vlade Srbije, koji bi trebalo da bude završen do kraja godine, rekla je Minić za Euronews Srbija. Ona je istakla da će tek nakon predstavljanja programa nove Vlade i najave njenih prvih poteza biti jasnije u kom pravcu će se kretati evropske integracije.
Fonet/Milica Vučković
"Visoki predstavnici Evropske unije su se već izjasnili. Za njih su istorijska izlaznost na parlamentarnim izborima u Srbiji i neupitna pobeda Studentske liste dale jasan mandat novim vlastima da ubrzaju reforme i ostvare željene promene kako za građane Srbije, tako i za Evropsku uniju. Komesarka Kos je poručila da zahtevi građana vezani za jačanje demokratskih institucija, vladavinu prava, borbu protiv korupcije i slobodu medija podržavaju ključne reforme koje ubrzavaju put Srbije ka Evropskoj uniji, predstavljajući istovremeno osnovne vrednosti na kojima se ona zasniva“, navela je Minić.
Kos je, kako je objasnila Minić, naglasila da je EU u potpunosti spremna da podrži novu Vladu Srbije u njenom napredovanju na evropskom putu, uz napomenu da su vrata EU otvorena. Minić smatra da bi nova Vlada trebalo što pre da inicira konsultacije sa predstavnicima Evropske unije o narednim koracima, kako bi pregovori mogli da budu ubrzani odmah nakon njenog formiranja. Kao prve teme u razgovorima sa Briselom izdvaja vladavinu prava, slobodu medija, borbu protiv korupcije, ali i reformu izbornog sistema i ispunjavanje preporuka ODIHR-a.
"Trebalo bi što pre inicirati konsultacije o mogućim daljim koracima, čak i u periodu pre izbora nove Vlade, da bi se pregovori ubrzali odmah nakon njenog izbora. Komesarka Kos je najavila svoju posetu. Reklo bi se da će već nabrojane oblasti, uz dodatak izbornog sistema i obaveze ispunjavanja preporuka ODIHR-a, biti prve teme i prvi koraci", navela je Minić.
Ona smatra da bi pitanja usklađivanja spoljne i bezbednosne politike Srbije sa politikom EU, posebno kada je reč o odnosima sa Rusijom i Kinom, kao i nastavak dijaloga sa Kosovom, mogla da budu ostavljena za kasniju fazu razgovora, kako bi nova Vlada i skupštinska većina najpre definisale zajedničke stavove o tim osetljivim temama.
Kada je reč o usklađivanju spoljne politike sa Evropskom unijom, Minić ističe da je reč o važnom uslovu za otvaranje i zatvaranje klastera 6, koji se odnosi na spoljne odnose. Kako objašnjava, pitanje spoljnopolitičkog pozicioniranja Srbije predstavlja jedno od ključnih opredeljenja na njenom evropskom putu.
"Usaglašavanje sa Spoljnom i bezbednosnom politikom EU, kao i njenom Bezbednosnom i odbrambenom politikom, jeste bitno. Ono je odrednica spoljnopolitičkog pozicioniranja Srbije - biti u EU ili ostati izvan. To je posebno goruća tema u vreme razornih ratova u Evropi i njenom neposrednom susedstvu, kada 'soliranje' Srbije predstavlja direktan bezbednosni izazov. Ali to nisu pitanja koja je neophodno otvoriti sutradan posle izbora nove Vlade“, navela je Minić.
Šta bi članstvo u EU donelo građanima?
Govoreći o tome šta bi članstvo Srbije u Evropskoj uniji konkretno značilo za građane, Minić kaže da bi se prve promene odnosile na kvalitet života, veću pravnu sigurnost i funkcionisanje institucija. Pored toga, građani bi dobili status građana EU, što bi im omogućilo lakši pristup tržištu rada, jednostavnije priznavanje diploma i profesionalnih kvalifikacija, kao i veće mogućnosti za obrazovanje i usavršavanje u zemljama članicama.
Tanjug/Amir Hamzagić
"Prvo, bio bi osećaj da se živi u jednom uređenom društvu, u kome više nema pritisaka, ucena, podmićivanja, reketiranja, pa i životne ugroženosti javnih ličnosti od vladajuće stranke. U tome postoji zaštita mnogih evropskih institucija, jer je evropsko zakonodavstvo iznad nacionalnog“, ocenila je Minić.
Ona ukazuje i na ekonomske koristi članstva, pre svega na znatno veći pristup evropskim fondovima. Prema njenim rečima, Srbija bi kao članica mogla da dobija i do 10 puta više sredstava iz evropskih fondova nego što ih dobija kao zemlja kandidat, uz pristup strukturnim i kohezionim fondovima.
Kao dodatne prednosti navodi zaštitu potrošačkih prava, ukidanje rominga i digitalnih barijera, bolje uslove za poslovanje malih i srednjih preduzeća, veće podsticaje za poljoprivrednike, kao i ulaganja u infrastrukturu, vodosnabdevanje, kanalizaciju i upravljanje otpadom.
Ipak, Minić naglašava da se značajnije promene u životnom standardu ne mogu očekivati samo tokom pregovora, već pre svega nakon punopravnog članstva u EU. Kao primer navodi Rumuniju, koja je u Uniju ušla 2007. godine, a čiji je životni standard u narednim godinama značajno porastao. Prema njenim rečima, nominalni nacionalni dohodak po stanovniku Rumunije uoči pristupanja iznosio je oko 4.900 dolara, dok danas premašuje 20.000 dolara. Posmatrano kroz kupovnu moć, rast je takođe bio značajan, a životni standard Rumunije dostigao je približno 80 odsto proseka EU.
"Za to je trebalo da prođe skoro dvadeset godina, ali su već posle desetak godina promene bile očigledne", zaključila je Minić.
Povezane vesti
Bonus video:
Komentari (0)