Vakcinacija protiv gripa: Ko bi trebalo da primi vakcinu, kada je pravo vreme i koliko traje zaštita?
Komentari
Dodajte Euronews kao željeni izvor na Google-u
Vakcinacija protiv sezonskog gripa počela je širom Srbije, a zdravstveni stručnjaci preporučuju da građani zaštitu obezbede pre intenzivnijeg širenja virusa. Posebno se savetuje imunizacija starijih od 65 godina, hroničnih bolesnika, trudnica i drugih rizičnih grupa. Za razvoj imuniteta potrebno je oko dve nedelje, a u zdravstvene ustanove distribuirano je 300.000 doza domaće vakcine "TorVaxFlu".
Sa dolaskom hladnijih dana povećava se rizik od respiratornih infekcija, među kojima je i sezonski grip. Iako se kod većine ljudi bolest završava oporavkom nakon nekoliko dana, za starije osobe, hronične bolesnike i druge osetljive kategorije stanovništva grip može da predstavlja ozbiljan zdravstveni rizik.
Zbog toga zdravstveni stručnjaci iz godine u godinu apeluju na građane da ne čekaju pojavu većeg broja obolelih, već da se vakcinišu na vreme. Ove godine, vakcinacija je počela 14. oktobra.
Kada je najbolje primiti vakcinu protiv gripa?
Za razvoj odgovarajućeg imunskog odgovora organizmu je potrebno oko dve nedelje, zbog čega stručnjaci savetuju da se vakcina primi što ranije.
"Za formiranje imuniteta potrebno je najmanje dve nedelje od trenutka vakcinacije, zbog čega je važno da se građani vakcinišu što pre", navela je ranije za Euronews Srbija epidemiološkinja Gradskog zavoda za javno zdravlje Beograd dr Ivana Begović Lazarević.
Ona je istakla i da se vakcina prilagođava novim sojevima virusa koji cirkulišu, u skladu sa preporukama Svetske zdravstvene organizacije.
Iako je jesen optimalan period za imunizaciju, vakcinacija ima smisla i kasnije tokom sezone, dok god virus gripa cirkuliše.
Ko bi posebno trebalo da se vakciniše?
Vakcinacija se preporučuje svim osobama koje žele da smanje rizik od obolevanja, ali je posebno značajna za starije od 65 godina, hronične bolesnike, trudnice i osobe sa oslabljenim imunitetom.
"Naši sugrađani sa hroničnim bolestima - plućnim, kardiovaskularnim, bubrežnim, metaboličkim, kao što su dijabetes i gojaznost treba da se vakcinišu", rekla je ranije Begović Lazarević.
Ukazala je i na to da korist od vakcinacije nije ograničena samo na osobu koja prima vakcinu.
"Benefit vakcinacije nije samo individualan - štiteći sebe, štitimo i svoje okruženje", istakla je ranije epidemiološkinja.
Tanjug/AP/Lindsey Wasson
V.d. direktorke Instituta za virusologiju, vakcine i serume "Torlak" Ivana Marinković takođe je navela da se imunizacija posebno preporučuje starijima od 65 godina, hroničnim bolesnicima, osobama sa dijabetesom i oslabljenim imunitetom, kao i zdravstvenim radnicima i trudnicama.
Naglasila je da je vakcina protiv gripa bezbedna i za trudnice, ali da je pre imunizacije potrebno obaviti pregled i dobiti procenu lekara.
Gde građani mogu da prime vakcinu?
Vakcinacija protiv sezonskog gripa sprovodi se u domovima zdravlja širom Srbije, odnosno u zdravstvenim ustanovama koje imaju organizovane vakcinalne punktove.
Građani mogu da se obrate svom izabranom lekaru i informišu se o dostupnosti vakcina i proceduri imunizacije. Za osobe koje pripadaju prioritetnim kategorijama vakcina se obezbeđuje o trošku zdravstvenog sistema, u skladu sa programom imunizacije.
U pojedinim zdravstvenim ustanovama vakcinacija se organizuje i u ambulantama i zdravstvenim stanicama, dok nepokretne pacijente mogu da vakcinišu terenske ekipe.
Koliko doza vakcine je potrebno?
Za odrasle osobe uglavnom je dovoljna jedna doza vakcine tokom sezone gripa. Vakcinacija se ponavlja svake godine jer se sastav vakcine prilagođava sojevima virusa za koje se očekuje da će cirkulisati tokom predstojeće sezone.
Kod dece uzrasta od šest meseci do osam godina koja se prvi put vakcinišu protiv gripa može biti potrebno davanje dve doze, u razmaku od najmanje četiri nedelje. O tačnom režimu odlučuje pedijatar u skladu sa uzrastom i prethodnim vakcinalnim statusom deteta.
Koje vakcine su dostupne u Srbiji?
Za sezonu 2026/2027. građanima je dostupna domaća trovalentna vakcina "TorVaxFlu", koju proizvodi Institut "Torlak". U zdravstvene ustanove distribuirano je 300.000 doza, a v.d. direktorke Instituta Ivana Marinković navela je da postoji mogućnost dodatne proizvodnje ukoliko se za tim ukaže potreba.
Trovalentna vakcina sadrži tri soja virusa gripa - dva tipa A i jedan tip B. Njen sastav određen je u skladu sa preporukama Svetske zdravstvene organizacije, na osnovu praćenja cirkulacije virusa i epidemiološke situacije.
"Ove godine je specifična situacija jer su u sastav vakcine ušla sva tri nova soja, tako da je proizvodnja bila otežana i malo odložena. Međutim, uspeli smo da na vreme proizvedemo dovoljnu količinu vakcina", rekla je ranije Marinković.
Euronews Srbija
Ona je potvrdila i da je obezbeđena vakcina namenjena deci.
"Ta vakcina takođe je distribuirana i dostupna je u svim domovima zdravlja i namenjena je deci od šest meseci do 18 godina", navela je ranije v.d. direktorke "Torlaka".
Marinković je govorila i o kvalitetu domaće vakcine, ističući da se njena proizvodnja obavlja prema standardima dobre proizvođačke prakse, dok kontrolu kvaliteta sprovodi i Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije.
Da li vakcina garantuje da nećemo dobiti grip?
Vakcinacija ne znači da osoba sigurno neće oboleti, ali je njen značaj pre svega u smanjenju rizika od težih oblika bolesti i komplikacija.
Marinković je upozorila da zaštita zavisi i od imunološkog odgovora pojedinca, pa vakcina ne mora u svakom slučaju da spreči infekciju.
"Virus gripa može da dovede do ozbiljnih poteškoća i posledica, posebno kod rizičnih grupa", upozorila je Marinković.
Dr Ivana Begović Lazarević ukazala je da su moguće reakcije nakon vakcinacije uglavnom blage i kratkotrajne. Među najčešćim su bol, crvenilo i otok na mestu uboda, a ponekad se mogu javiti i povišena temperatura, glavobolja i bolovi u mišićima.
"Najčešće se javljaju bol, crvenilo i otok na mestu uboda, ponekad i povišena temperatura, glavobolja ili bolovi u mišićima i zglobovima, ali sve to prolazi u roku od dan-dva", objasnila je epidemiološkinja.
Dodala je da korist od vakcinacije višestruko prevazilazi potencijalne rizike i posebno upozorila na moguće komplikacije kod osoba koje već imaju zdravstvene probleme.
Grip nije isto što i prehlada
Iako se simptomi gripa često mešaju sa simptomima prehlade, reč je o različitim infekcijama. Grip najčešće počinje naglo, uz visoku temperaturu, intenzivnu glavobolju, bolove u mišićima i zglobovima i izraženu slabost.
Epidemiološkinja Slavica Maris ranije je za Euronews Srbija govorila o tome kada oboleli treba da potraže lekarsku pomoć. Prema njenim savetima, lekaru se treba javiti ukoliko visoka temperatura traje duže od dva do tri dana, naročito ako se pojavi otežano disanje.
Antibiotici se ne koriste za lečenje gripa, jer je reč o virusnoj infekciji, osim u slučajevima kada dođe do sekundarne bakterijske komplikacije.
Lekari podsećaju da vakcinacija nije jedina mera prevencije. Redovno pranje ruku, provetravanje prostorija, izbegavanje kontakta sa osobama koje imaju simptome respiratorne infekcije i ostanak kod kuće tokom bolesti takođe su važni u sprečavanju širenja virusa.
Pravovremena imunizacija ostaje jedna od najvažnijih mera zaštite od sezonskog gripa, posebno za starije građane i osobe sa hroničnim bolestima, kod kojih infekcija može dovesti do ozbiljnih zdravstvenih komplikacija.
Povezane vesti
Bonus video:
Komentari (0)