Koje su posledice požara na deponijama? Zagađenje se ne završava kada se ugasi vatra
Komentari
Dodajte Euronews kao željeni izvor na Google-u
Požari, posebno oni na deponijama, mogu ozbiljno da ugroze kvalitet vazduha i zdravlje ljudi, jer se sagorevanjem različitih materijala emituju brojne štetne materije koje se vezuju za PM2,5 i PM10 čestice. Kako za Euronews Srbija upozorava Igor Jezdimirović iz organizacije Inženjeri za zaštitu životne sredine, posledice takvih požara mogu biti dugotrajne, dok nedostatak adekvatnog monitoringa otežava utvrđivanje toga koje su zagađujuće materije i u kojim koncentracijama dospele u vazduh.
Naime, stanovnici Beograda ponovo su noćas mogli da osete dim koji je vetar doneo sa požara koji gori u Deliblatskoj peščari. Takođe, poslednjih dana požari su izbili na više lokacija u Srbiji, a posebno pitanje predstavlja njihov uticaj na kvalitet vazduha i zdravlje ljudi.
Jezdimirović upozorava da svaki požar dovodi do ozbiljnog zagađenja vazduha, dok su posebno problematični požari na deponijama, gde često nije poznato šta se sve nalazi u otpadu koji gori.
"Pre svega, svaki požar prilikom pojave emituje ozbiljno zagađenje vazduha. U tom vazduhu, u zavisnosti od toga šta gori, imamo različite zagađujuće materije“, rekao je Jezdimirović.
Kako je naveo, kod požara na deponijama problem predstavlja i to što često ne postoji jasna predstava o tome šta se tačno nalazi na mestima koja gore, zbog čega je teško utvrditi koje se konkretno zagađujuće materije emituju u vazduh.
"Posebno su problematični požari na deponijama, jer vrlo često nemamo ni jasnu predstavu šta tačno imamo na tim deponijama koje gore, a samim tim nismo u mogućnosti ni da ispratimo tačno koje zagađujuće materije se nalaze u vazduhu kada dođe do takvih požara“, rekao je on.
Tanjug/OMK MUP REPUBLIKE SRBIJE
Prema njegovim rečima, ono što će biti emitovano tokom požara zavisi od materijala koji gori. Međutim, posledice se ne zadržavaju samo u vazduhu.
Povezane vesti
"Ono što treba da imamo na umu jeste da zagađenje koje tom prilikom nastane u vazduhu relativno kratko ostaje u vazduhu, a vrlo brzo pada na zemlju, ulazi u organizme, ulazi u vodu, ulazi u zemljište i ulazi u naš lanac ishrane“, upozorio je Jezdimirović.
Zbog toga je, kako ističe, najvažnije raditi na prevenciji požara.
Šta se emituje kada gore deponije?
Jezdimirović navodi da u Srbiji najčešće gore deponije komunalnog otpada, ali da su u poslednje vreme požari zabeleženi i na sanitarnim deponijama, koje bi, kako kaže, morale da imaju preventivne mere.
"Kada dođe do požara na deponijama, dolazi do emisije različitih zagađujućih materija, od dioksina i furana koji su najčešće poznati javnosti, do svega onoga što može da se zakači na PM čestice 2,5 ili PM čestice 10, koje onda, zajedno sa tim zagađenjem, koje je najčešće kancerogeno, teratogeno ili, na kraju krajeva, samo toksično, ulazi direktno u naš organizam“, rekao je on.
Kako je dodao, među materijama koje mogu biti prisutne nalaze se i olovo, kadmijum, različite vrste trajnih hemikalija, kao i dioksini i furani.
Jezdimirović je ukazao i na problem monitoringa tokom ovakvih događaja. Ranije su, kako je naveo, postojale tri ekotoksikološke jedinice koje su mogle da izlaze na mesta na kojima se dogode akcidenti i da obavljaju merenja.
"Nažalost, mi već duži vremenski period te ekotoksikološke jedinice nemamo aktivne, osim jedne koja je ostala u Beogradu, i na taj način ne možemo sa velikom sigurnošću da kažemo koje tačno zagađujuće materije, u kojim koncentracijama, su emitovane tokom požara“, rekao je Jezdimirović.
Povezane vesti
Broj požara na deponijama raste
Prema podacima koje je izneo, broj požara na deponijama u Srbiji značajno je porastao tokom prethodne decenije.
"Nažalost, mi smo u zadnjih 10 godina doživeli ozbiljan porast broja požara na deponijama. Sa nekih 800 požara koje smo imali 2015. do 2.217 požara u 2025. godini“, naveo je Jezdimirović.
Kako je ocenio, takav rast broja požara pokazuje da preventivne mere i pravilno upravljanje otpadom nisu dovoljno zastupljeni na terenu.
Povezane vesti
"Takav ozbiljan povećan broj požara pokazuje da, nažalost, preventivne mere i pravilno upravljanje otpadom nisu ono što se dešava na terenu“, rekao je.
Govoreći o odgovornosti za upravljanje komunalnim otpadom, Jezdimirović je naveo da njime direktno upravljaju lokalne zajednice i lokalna samouprava.
"Komunalnim otpadom direktno upravljaju lokalne zajednice i lokalna samouprava, tako da kada god vidite požar, za to vam je direktno odgovoran vaš gradonačelnik ili predsednik opštine i vaš direktor JKP-a koji nije adekvatno upravljao otpadom koji nastaje“, rekao je on.
Dodao je da odgovornost postoji i na strani građana, koji svakodnevno stvaraju velike količine komunalnog otpada.
"Naravno, odgovorni smo i mi koji svakoga dana generišemo 1,3 kg komunalnog otpada i koji, ako se neadekvatno upravlja njime, odlazi na deponije i na taj način postaje odlično gorivo za požare“, naveo je Jezdimirović.
Zašto deponije lako postaju izvor požara
Objašnjavajući kako dolazi do požara na deponijama, Jezdimirović je naveo da organski deo otpada, koji čini oko polovine onoga što se odlaže na deponije, u uslovima bez prisustva vazduha stvara deponijski gas.
"Požar nastaje tako što, pre svega, organski deo otpada, kojih ima otprilike 50 odsto onome što pošaljemo na deponiju, u uslovima bez prisustva vazduha, stvara deponijski gas koji u dobrom delu ima metan, koji onda postaje izvrsno gorivo za sam požar“, rekao je.
Na mogućnost izbijanja požara utiču i visoke temperature, ali i sam sastav otpada koji se nalazi na deponijama.
"I, naravno, u ovakvim klimatskim situacijama, kada su temperature povećane, ali i kada imate na deponijama sve i svašta bačeno, dovoljna je jedna mala varnica ili efekat sočiva da dođe do pojave požara“, rekao je Jezdimirović.
Problem, kako je naveo, dodatno raste kada se požar već pojavi, jer na deponiji postoji velika količina materijala koji može da nastavi da gori.
Tanjug/Ministarstvo odbrane
"Kada dođe do pojave požara, mi u suštini onda imamo ozbiljan problem, jer stalno imamo goriva koje taj otpad predstavlja na samoj deponiji“, rekao je.
Jezdimirović smatra da je potrebno uspostaviti sistem u kojem bi se iz komunalnog otpada izdvajalo ono što može da bude reciklirano i energetski iskorišćeno.
"I umesto da napravimo sistem koji omogućava da se iz komunalnog otpada izvuče sve ono što može biti reciklirano i energetski iskorišćeno u spalionicama, mi dozvoljavamo da se ti požari dešavaju na otvorenom i da dolazi do ogromnog zagađenja“, rekao je.
Kao ključnu meru on je naveo prevenciju i adekvatno upravljanje otpadom.
"Ono što treba da vodimo računa jeste da je pre svega prevencija upravljanja komunalnim otpadom na adekvatan način, što struka vrlo dobro zna da sad, jeste ono što će sprečiti pojavu požara“, rekao je Jezdimirović.
Posledice mogu biti dugotrajne
Iako je nakon požara vidljivo zgarište, posledice po životnu sredinu i zdravlje ljudi mogu biti mnogo manje vidljive. Jezdimirović je naveo da se nakon ovakvih događaja u istraživanjima često koristi biomonitoring.
"Mnoga istraživanja su bazirana, nakon pojave požara, pre svega na biomonitoringu“, rekao je.
Kako je objasnio, biomonitoring podrazumeva aktivnosti u kojima se uzimaju uzorci iz organizama i prati uticaj posledica požara na zdravlje.
"Znači, na aktivnostima koje zahtevaju da oni koji se bave javnim zdravljem uzimaju uzorke iz organizama, naravno iz, da kažem, krvi ljudi i svega ostalog, i da prate na koji način će posledice požara uticati na zdravlje“, naveo je.
Prema njegovim rečima, takav monitoring se često sprovodi u krugu od jednog do tri kilometra od mesta požara.
"Vrlo često takav biomonitoring se radi u krugu od 1 km do 3 km od prostora gde je nastao sam požar“, rekao je Jezdimirović.
On očekuje da posledice požara na deponijama mogu biti hronične.
"A ono što možemo očekivati, nažalost, od posledica kada ovakav požar se desi na deponijama jesu hronične posledice“, rekao je.
Kako je naveo, neposredno su ugroženi ljudi koji učestvuju u gašenju požara, dok dugoročni uticaj zagađujućih materija može da se odnosi i na različite sisteme u organizmu.
"Naravno,, pre svega su, naravno, pored pulmonalnog sistema, utiču i na kardiovaskula akutno su ugroženi oni koji se bave samim gašenjem, ali hronične posledice uticaja zagađujućih materija koje ćemo udahnutirni sistem“, rekao je Jezdimirović.
Dodao je da se zagađujuće materije vezuju za male čestice koje mogu dospeti u krvotok.
"Jer, kao što sam rekao, te zagađujuće materije, koje su jako opasne, kače se na male čestice PM 2,5 ili PM 10 i polako ulaze u naš krvotok i tu se talože, praveći dugoročno, da kažem, problem našem organizmu i našem imunitetu“, naveo je.
Šta građani treba da urade kada dođe do požara
Kada se požar dogodi, prvi korak je, prema rečima Jezdimirovića, smanjenje izloženosti stanovništva dimu.
"Naravno, što manja izloženost stanovništva samom dimu sa požara i biomonitoring bi bile one mere koje moraju da se sprovedu, upravo zato da bi znali koje vrste samog zagađenja su nastale“, rekao je.
On smatra da bi u takvim situacijama trebalo da budu angažovane ekotoksikološke jedinice koje bi neposredno merile zagađenje.
"Idealno bi bilo da izađu ekotoksikološke jedinice, da mogu da rade merenja direktno zagađenja koje nastaje i na taj način da upozoravaju stanovništvo šta i na koji način treba da rade“, rekao je Jezdimirović.
Građanima savetuje da smanje boravak na otvorenom i, ukoliko su u mogućnosti, napuste područje zahvaćeno dimom.
"Ono što svakako treba jeste smanjiti izlazak napolje, boravak napolje, i gledati, naravno, ukoliko ste u mogućnosti, da se sklonite iz područja zahvaćenog dimom“, rekao je.
Dodao je da bi nakon požara trebalo smanjiti i konzumaciju hrane koja nastaje u neposrednom okruženju mesta na kojem je požar izbio.
"A naravno, posle požara, i da smanjite konzumaciju hrane koja nastaje u najbližem okruženju požara, tačnije deponije koja je gorela“, zaključio je Jezdimirović.
Detaljnije o ovoj temi pogeldajte u videu koji se nalazi iznad teksta.
Komentari (0)