Od nepažnje do ekološke katastrofe: Kako mali požar prerasta u problem koji se gasi mesecima?
Komentari
Dodajte Euronews kao željeni izvor na Google-u
Veliki šumski požari, uključujući požar u Deliblatskoj peščari, ukazuju na sve veći rizik od požara usled visokih temperatura, suše i jakih vetrova, dok sagovornici Euronews Srbija navode da je čak 96 odsto šumskih požara posledica ljudskog faktora. Stručnjaci u razgovoru stiču i da su pravovremena reakcija, preventiva i edukacija ključne za sprečavanje širenja požara, dok će sanacija posledica u Deliblatskoj peščari biti planirana nakon potpunog gašenja požara. Oporavak ekosistema i biodiverziteta, dalje navode, može trajati godinama i decenijama, a prilagođavanje sve nepovoljnijim klimatskim uslovima zahteva unapređenje preventivnih mera i sistema zaštite.
V.d. direktora Uprave za šume Vladimir Nikolić naveo je u razgovoru za Euronews Srbija da u ovom trenutku nije moguće precizno proceniti materijalnu štetu, posebno jer požar u Deliblatskoj peščari u trenutku razgovora nije bio potpuno ugašen.
"Vrlo je nezahvalno u ovom trenutku izlaziti sa procenama štete. Pogotovo što požar u Deliblatskoj peščari još uvek, nažalost, gori“, rekao je Nikolić, dodajući da će procena moći da bude urađena tek nakon potpunog gašenja požara.
Pored direktne finansijske štete na šumama i šumskom zemljištu, sagovornici su ukazali i na posledice po biljni i životinjski svet, koje je u ovom trenutku teško izmeriti.
"Ono što je indirektni trošak, kako ste i naveli, jesu te štete za ekosistem, i za floru i za faunu, koje su u ovom trenutku nemerljive“, kazao je Nikolić.
Profesor Mašinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu Ivan Aranđelović objasnio je da su šumski požari specifični jer se teško gase, a intervencija se uglavnom svodi na sprečavanje njihovog daljeg širenja.
"Šumski požari se jako teško gase, i tu praktično nema gašenja. To su mere uglavnom za sprečavanje daljeg širenja požara“, rekao je Aranđelović.
Povezane vesti
Prema njegovim rečima, različite vrste vegetacije i požara dodatno komplikuju intervenciju, dok preventivne mere, poput šumskih prolaza, mogu imati važnu ulogu u sprečavanju širenja vatre.
Poseban problem predstavljaju visoke temperature, vetar i suva vegetacija. Aranđelović je ukazao i na značaj ljudskog faktora, posebno kada je reč o nepažljivom rukovanju vatrom.
"Veliki deo dolazi od ljudskog faktora“, rekao je profesor, navodeći da propisi već predviđaju zabrane paljenja vatre u šumi, zaštitne pojaseve uz železnicu i druge preventivne mere.
Čovek najčešći uzrok, brza reakcija presudna
Vladimir Nikolić naveo je da, prema podacima informacionog sistema za šume Republike Srbije, čak 96 odsto šumskih požara izaziva čovek.
Kako je objasnio, uzroci mogu biti različiti – od nepažnje i nemara, preko bacanja opušaka i spaljivanja poljoprivrednih ostataka, do namernog izazivanja požara. Prirodne pojave, poput udara groma, takođe mogu izazvati požar, posebno na nepristupačnim terenima.
Nikolić je posebno upozorio na mogućnost podzemnog širenja požara u Deliblatskoj peščari, gde se vatra može prenositi kroz korenje biljaka i slojeve suvog peska.
"Vi taj požar bukvalno ne vidite dok se ne pojavi negde na površini da možete da ga gasite“, objasnio je Nikolić.
Povezane vesti
Zbog toga se na terenu, pored postojećih protivpožarnih proseka, prave i dublji rovovi kako bi se sprečilo dalje širenje vatre kroz sloj peska.
Aranđelović ocenjuje da su takve prepreke efikasne u određenim uslovima, ali da ne mogu u potpunosti da zaustave požar.
Instagram/mupsrbije
"Pa, oni jesu efikasni kod požara niskog rastinja“, rekao je uz napomenu da postoje situacije u kojima vatra može da pređe prepreku, naročito kod četinarskog drveća i širenja zapaljenih šišarki.
Sagovornici su posebno naglasili značaj pravovremenog uočavanja požara. Prema Aranđeloviću, razlika između požara koji se ugasi u početnoj fazi i onog koji se proširi na veću površinu može biti ogromna.
"Ako biste mogli da ugasite požar u početnoj fazi ili jako brzo, dakle, od trenutka kad je izbio, onda ste time sve rešili“, rekao je on.
Nikolić je naveo da je upravo zbog toga važno da građani što pre obaveste nadležne službe kada uoče požar.
"Onog trenutka ako uočite požar, okrenite 193, obavestite vatrogasce“, apelovao je Nikolić.
Prema njegovim rečima, ukoliko na terenu nema telefonskog signala, potrebno je doći do najbližeg mesta i obavestiti šumara ili drugu nadležnu osobu, a zatim što pre pozvati vatrogasce.
Suša i visoke temperature povećavaju rizik, oporavak može trajati decenijama
Sagovornici su ukazali i na promene vremenskih uslova kao faktor koji povećava opasnost od požara. Nikolić je naveo da postoje tri kritična perioda tokom godine, koji se poklapaju sa intenzivnim poljoprivrednim radovima i nepovoljnim vremenskim uslovima. Posebno je upozorio na periode visokih temperatura, smanjene količine padavina i niske vlažnosti vazduha.
"Da li smo u opasnosti i da li smo u sve većoj opasnosti? Ja bih rekao da jesmo“, rekao je Nikolić.
On je dodao da su suva leta bez dobrog rasporeda padavina jedan od faktora koji povećavaju opasnost od požara, kako u šumama tako i na otvorenom prostoru.
Aranđelović smatra da je zbog toga potrebno više ulagati u edukaciju stanovništva. Prema njegovim rečima, edukacija o ponašanju i zaštiti od požara trebalo bi da bude deo obrazovnog sistema.
"Moramo da vodimo računa o prevenciji“, naglasio je profesor, dodajući da je, osim protivpožarnih proseka i šumskih puteva, važno planirati i rezerve vode za gašenje požara.
Poseban problem predstavljaju i smanjeni vodostaji i dostupnost izvorišta vode. Aranđelović je ukazao da ni prirodni izvori vode više nisu isti kao ranije.
Tanjug/Ministarstvo odbrane
"Ali isto sad sa pogoršanom klimom i izvorišta vode više nisu kao što su bila pre 30 godina“, rekao je.
Kada je reč o posledicama požara u Deliblatskoj peščari, Nikolić je naglasio da će konkretan sanacioni plan biti napravljen tek nakon završetka požara i procene nastale štete.
Prema njegovim rečima, nakon što požar bude proglašen ugašenim, postoji rok od oko tri meseca za izradu sanacionog plana koji treba da obuhvati mere, aktivnosti, dinamiku i troškove sanacije.
"Ovaj ekosistem će se oporaviti. Pitanje koliko vremena će trebati“, rekao je Nikolić.
On je dodao da se u ovom trenutku ne može precizno proceniti koliko će biti potrebno za oporavak biodiverziteta, jer prvo mora da se utvrdi obim štete.
"O oporavku ćemo verovatno govoriti u narednim godinama i decenijama“, rekao je Nikolić.
Detaljnije o ovoj temi pogledajte u videu koji je u tekstu.
Komentari (0)