"Večiti studenti" pred istekom roka: Profesori za Euronews Srbija ukazuju na probleme sistema visokog obrazovanja

Rok za takozvane "stare studente", koji su osnovne studije upisali pre 10. septembra 2005. godine, ističe 30. septembra, a oni ponovo traže njegovo produženje. Sagovornici Euronews Srbije ocenjuju da se problem večitih studenata mora rešavati sistemski, uz promene u organizaciji studiranja i jasniji stav države i fakulteta.

Naime, večiti studenti ponovo traže produženje roka, zbog čega su potpisivali i peticiju. Kao jedan od razloga navode i to što tokom prethodne školske godine, zbog blokada fakulteta, nisu mogli da polažu ispite uobičajenom dinamikom. Nadležno ministarstvo se za sada nije oglasilo tim povodom.

Profesorka Valentina Arsić Arsenijević smatra u razgovoru za Euronews Srbija da je prelazak na Bolonju doneo više štete nego koristi.

"Nama je Bolonja generalno, po mom ličnom ubeđenju, donela više štete nego koristi, posebno u onom delu gde je ona u stvari falsifikovana. Čak i takva kakva jeste, da je dosledno sprovedena, možda bi to bilo i pristojno. Međutim, mi smo dobili neki surogat Bolonje, gde su u stvari pojedinci tu nalazili sebe u čitavoj toj priči", rekla je.

Ona je ukazala i na probleme koji se, kako navodi, odnose na akreditaciju, standarde i kontrolu.

"Već dugo vremena pokušavam da ukažem na neke stvari koje su neispravne, a pre svega tiču se akreditacije, standarda i kontrole", rekla je.

Govoreći o fakultetima na kojima su veštine i konkretne aktivnosti posebno važne, Arsić Arsenijević navodi da postoji problem u kontroli onoga što je akreditovano i onoga što se realno sprovodi.

"Tu je provera onoga kako je akreditovano, a šta se realno dešava, gotovo da ne postoji", kaže.

Kako dodaje, postoji i dodatni problem sa načinom na koji se menjaju akta doneta akreditacijom.

"I dodatno, postoji još jedan mehanizam koji ću pokušati da sprečim, a to je da službe modifikuju akta koja su doneta akreditacijom, i oni ih u stvari preinačuju, što je takođe nešto potpuno nedopustivo", navodi.

Arsić Arsenijević ističe da se nastavni plan i program može donekle promeniti tokom perioda akreditacije, ukoliko se pojave nova saznanja.

"Jer, znate, akreditacija traje sedam godina, i sada, ako se tokom tih sedam godina zaista nešto epohalno otkrije, a stalno se otkriva, naravno, to može da se uvede u nastavni plan i program, naravno, uz izbacivanje onoga što je prevaziđeno", kaže.

Ipak, ona ocenjuje da u tom slučaju postoje i zloupotrebe.

"Međutim, to su zloupotrebe, suštinski. I čini mi se da je i ova pojava "večiti studenti", takođe jedan vid zloupotrebe", navela je.

Govoreći o studentima koji su fakultet upisali 2005. godine, a još ga nisu završili, ona postavlja pitanje njihovog statusa i koristi koju od toga imaju država i sami studenti.

"Znate, jer ako je neko 2005. upisao, a sada smo 2026, onda se postavlja pitanje: čemu takvi pojedinci služe za državu, a konačno i za sebe", pita se ona.

Arsić Arsenijević podseća da su studenti ranije imali brojne privilegije u okviru studentskog standarda.

"Nekada, kada sam ja bila student, bavila sam se studentskim standardom, i tada su studenti imali brojne privilegije: od studentskih domova, od prevoza, od bonova za menzu, zatim mogli su da rade preko studentske zadruge", navela je ona.

Euronews

Međutim, danas, kaže ona, nije sigurna kakvu korist studenti imaju od dugog zadržavanja studentskog statusa.

"Međutim, sada zaista nisam sasvim sigurna šta to znači, koji u stvari benefit imaju večiti studenti, a koliku štetu ima država", kaže.

Istovremeno, ona smatra da se u razmatranju produženja rokova moraju uzeti u obzir i okolnosti koje su uticale na studiranje.

"Sa druge strane, ako je zaista neki zakonski rok određen, a imali smo sve što smo imali, i COVID i blokade, onda opet su i to činjenice koje se moraju uzeti u razmatranje", navodi.

Zašto studiranje traje duže nego u Evropi?

Profesor Vladimir Vuletić smatra da pitanje večitih studenata treba posmatrati kroz širi problem prosečnog trajanja studiranja.

"Ono što je pitanje za sve nas kao deo javnosti, to je suštinski vezano za to zašto su na našim fakultetima prosek godina studiranja značajno duži nego na većini univerziteta u Evropi. Znate, to je suštinsko pitanje, i mi sa tim pitanjem nikako da se suočimo", kaže on.

Govoreći o bolonjskoj reformi, Vuletić navodi da je ona na njegovom fakultetu dovela do smanjenja prosečnog vremena studiranja.

"Kada je o bolonjskoj reformi reč, ono što mogu da kažem to je da, bez obzira, ne ulazeći sada u, naravno, neke prednosti i nedostatke koje je ona imala, efekat je bio takav da, konkretno na našem fakultetu, još preciznije na mom odeljenju, je od trenutka uvođenja, odnosno reformisanja sistema, značajno smanjen prosek studiranja sa nekih 11 godina, recimo, u neko vreme", rekao je.

On objašnjava da je jedan od razloga način organizovanja nastave i ispita.

"Samim tim što ste imali semestralno, odnosno imate uglavnom, ili kod nas su gotovo, ja mislim, svi kursevi jednosemestralni, znači imate obavezu da polažete nakon jednog semestra", kaže.

Poredeći to sa sistemom po kojem su ranije studirali, Vuletić kaže da je to ranije izgledalo značajno drugačije.

Euronews

"Mi, kada smo studirali, to su bili četvorosemestralni ispiti. A znate, kada imate 18, 19 godina, dve godine, to je večnost, ne razmišljate. Onda imate kampanjsko učenje i žurite da završite sve", naveo je.

Prema njegovim rečima, potrebno je razmišljati o reformama koje bi omogućile kraće prosečno vreme studiranja uz zadržavanje kvaliteta.

"Određene reforme mogu da naprave promene. I sada treba razmišljati koje su to reforme i ugledati se na univerzitete evropske, dakle one koji imaju visok kvalitet studija, a istovremeno mali ili znatno manji prosečan broj studiranja", naveo je.

Vuletić smatra i da su promene potrebne i u samom sistemu studiranja i u odnosu države prema visokom obrazovanju.

"I tu su promene neophodne kako u samom sistemu studiranja, tako i u onome što je, na kraju krajeva, obaveza države ili podrška države", navodi on.

Jedan od problema, prema njegovim rečima, jeste i veliki broj ispitnih rokova.

"Ne možete jednostavno, i nema nikakvog razloga da imate beskonačan broj ispitnih rokova. Ništa time ne činite studentima. Kratkoročno da, ali suštinski, i statistika pokazuje da se ništa tu ne dešava", kaže.

Detaljnije o ovoj temi pogledajte u videu koji se nalazi unutar teksta.