U Beogradu održana tribina o nesvrstanima: Pokret opstaje, Srbija da pojača saradnju
Komentari
Dodajte Euronews kao željeni izvor na Google-u
Institut za politiku i ekonomiju Jugoistočne Evrope (IPESE) organizovao je danas tribinu povodom 65 godina od Prve konferencije Pokreta nesvrstanih na kojoj je poručeno da je Pokret nesvrstanih i dalje živ i da opstaje, kao i da Srbija, budući da neće zapostaviti taj pokret, treba da pojača vlastite napore da ekonomske, političke, kulturne i obrazovne mogućnosti za saradnju sa zemljama članicama Pokreta nesvrstanih otkrije i iskoristi na obostranu korist.
Zastupnik IPESE Đorđe Vukašinović zahvalio je učesnicima tribine i rekao da taj Institut želi da i u narednom periodu obeleži značajne događaje za Srbiju i svet.
Tribina je bila posvećena istorijskom značaju Beogradske konferencije iz 1961. godine, ulozi Beograda i Jugoslavije u nastanku i razvoju Pokreta nesvrstanih, kao i aktuelnosti politike nesvrstanosti u savremenim međunarodnim odnosima, a govornici su bili profesorka Fakulteta političkih nauka Univerziteta u Beogradu Dragana Mitrović i karijerni diplomata Zoran Milivojević.
Milivojević: Beograd nije slučajno izabran
Milivojević je rekao da Beograd nije slučajno izabran pre 65 godina za konferenciju kada će biti osnovan Pokret nesvrstanih i naveo da je to bilo vreme kada je svet bio podeljen u dva bloka, a Beograd nije bio deo ni jednog bloka, kao i da je zbog nezavisnosti i slobode odabran za tu konferenciju.
"Tada je počela da dominira ta teza i princip o slobodi, nezavisnosti i bitnosti novih i mladih zemalja. Beograd, odnosno Jugoslavija u to vreme, je potpuno odgovarao zato što smo podržavali dekolonizaciju. Jugoslavija je odgovarala onome što su bile potrebe pokreta i to je bila evropska zemlja, kao i funkcionalna država", rekao je Milivojević.
Podsetio je da je Beograd tada i u tehničkom smislu bio sposoban da takvu konferenciju organizuje u Narodnoj skupštini.
"Konferencija je tada održana u Narodnoj skupštini, u velikoj sali i sva ta logistika i infrastruktura dobro je funkcionisala. Beograd je tada položio test", rekao je Milivojević.
Povezane vesti
Istakao je da je Pokret nesvrstanih od početka bio nešto što mnogima smeta zbog principa na kojima počiva, a to su poštovanje suvereniteta i teritorijalnog integriteta, ravnopravnost i jednakost, miroljubiva koegzistencija, prestanak sukoba, mir i ravnopravna saradnja.
"Pokret nesvrstanih je do danas ostao autentičan i on je živ, jer su živi principi na kojima počiva i upravo ti prinicipi sada dobijaju na težini, jer se svet lomi, imamo ratove i sukobe i pokušaje da se stvore globalne politike koje izlaze iz svih principa i zato se ponovo javlja potreba da se poštuje ta ravnopravnost, jednakost, da mir dobije prevagu u odnosu na sukob, da je suverenitet ključan", rekao je Milivojević.
Dodao je da multipolarizam ide na ruku Pokretu nesvrstanih dodajući da se globalni odnosi vraćaju na principe na kojima je ponikao Pokretu nesvrstanih zbog čega veruje da je taj pokret živ, jer se on kao mehanizam zalaže i dalje upravo za te principe.
"Srbija neće zapostaviti Pokret nesvrstanih i neće zapostaviti te zemlje u političkom, diplomatskom i međunarodnom delovanju u narednom periodu", rekao je Milivojević.
Govoreći o odnosu Srbije i zemalja članica Pokreta nesvrstanih, Milivojević je kazao da sve o tome govori to što je više od dve trećine tih zemalja glasalo protiv ulaska tzv. Kosova u UNESCO i Interpol.
"Rukovodeća trojka nije priznala Kosovo, odnosno Azerbejdžan, Uganda i Uzbekistan. Ali i druge noseće zemlje ga nisu priznale, među njima su Indija, Malezija, Brazil i druge. Sve te zemlje znaju šta je suverenitet i zbog toga insistiraju na tome", rekao je Milivojević
Mitrović: Zemlje članice Pokreta nesvrstanih žele duh solidarnosti
Mitrović je tokom svog govora ukazala da je Pokret nesvrstanih okupio one zemlje koje su želele da se osamostale dodajući da je tada Jugoslavija tim zemljama pomogla na taj način što je u novooslobođenim zemljama gradila putnu infrastrukturu.
Povezane vesti
Navela je da su moćne imperijalne sile najbrutalnije i najdirektnije eksploatisale bogatstva naroda i zemalja koje su bile njihove kolonije, a Jugoslavija je pružala podršku oslobodilačkim pokretima.
"Zemlje članice Pokreta nesvrstanih žele duh solidarnosti, boje se mogućeg nuklearnog sukoba, žele razvoj, žele da budu prihvaćene u međunarodnoj zajednici, žele da grade bolju budućnost za buduće generacije", rekla je Mitrović.
Dodala je da zapadni svet nije bio spreman da pusti te zemlje da krenu svojim putem, ali da je u tome pomogao nastanak pokreta koji je bio, kako je rekla, izuzetno velika stvar za čitav svet.
"Evropa je godinama stvarala humani ideal, a istovremeno ga je gazila na svim drugim kontinentima i sada ti drugi govore sami za sebe, bez našeg dopuštenja i bez potrebe za našim prevodom. Treći svet se ne definiše prema nama, on se definiše uprkos nama", rekla je Mitrović.
Istakla je da najveći broj zemalja sveta veruje u Pokret nesvrstanih, u njegovu misiju, ulogu i u njegove ciljeve.
"Za Pokret nesvrstanih je jako bitno da su oni opstajali, trajali i nalazili nove sadržaje", rekla je Mitrović.
Navela je da je multipolarnost sveprisutna i da ona stvara operativne i funkcionalne modele otvorene za pridruživanje svih onih država koje tu vide pre svega priliku da budu ono što jesu, da se od njih ne zahteva pre učlanjenja da prihvate neke tuđe vrednosti, istoriju, narativ i ideološke formate koji im se serviraju kao superiorni.
Mitrović je naglasila da je Afrika danas moćan politički faktor zato što su države tog kontinenta podigle političku svest i borbenu sposobnost i žele da pomognu drugim zemljama i organizacijama da se odupru bivšim kolonijalnim silama.
Govoreći o odnosu Srbije i zemalja članica Pokreta nesvrstanih, Mitrović je rekla da Srbija treba daleko više da gradi odnose sa tim zemljama.
"Srbija treba da gradi odnose sa tim zemljama gde ime Srbije, Beograda, tako divno zvuči, gde izaziva poverenje i otvara mnoga vrata. Uostalom, dobar glas koji smo tada posejali itekako ima svoju težinu i danas. Itekako ima mogućnosti da se poveća i trgovinska saradnja, da se povećaju i naše investicije, kao i saradnja u oblasti poljoprivrede i obrazovanja. Tako da, ima mnogo mogućnosti, ali smatram da mi treba još da pojačamo vlastite napore, da sve te ekonomske, političke, kulturne i obrazovne mogućnosti otkrijemo i iskoristimo na obostranu korist", rekla je Mitrović.
Sastanak posvećen obeležavanju 65. godišnjice prve konferencije Pokreta nesvrstanih zemalja održan je 1. septembra u Beogradu.
Pokret nesvrstanih osnovan je 1961. godine.
Komentari (0)