Meteorolog Nedeljko Todorović za Euronews Srbija o vremenu, požarima i suši: Šta nas čeka narednih meseci
Komentari
Dodajte Euronews kao željeni izvor na Google-u
Dugotrajna suša, visoke temperature i veliki broj požara obeležili su leto u Srbiji, a posledice takvih vremenskih prilika vidljive su i početkom septembra. O požarima, nedostatku padavina, stanju zemljišta, ali i dugoročnim vremenskim prilikama za Euronews Srbija govorio je meteorolog Nedeljko Todorović.
Komentarišući ponovnu pojavu požara na području Deliblatske peščare, Todorović je naveo da meteorološki uslovi mogu doprineti ponovnom aktiviranju žarišta koja su ostala nakon prethodnih požara.
„Uvek ostane neko sakriveno, neka žar negde u nekom tragu ispod korenja, u korenima i u zemlji. I onda kad ne padne kiša, dobra kiša, a toga nije bilo, bilo je nešto malo pokušaja, i onda u ovako toploj situaciji, kad je vedrina, počne da duva pojačan vetar, onda on raspiri ono malo žara gde je negde ostalo“, rekao je Todorović u emisiji "Hajde da razgovaramo".
Prema njegovim rečima, koliko će takva situacija trajati zavisi pre svega od padavina, ali i od aktivnosti na terenu i mogućnosti da se požari i potencijalna žarišta suzbiju.
Euronews Srbija
Govoreći o vremenskim prilikama tokom ovog leta, Todorović je ocenio da najveća specifičnost nije bila u pojedinačnim ekstremno visokim temperaturama, već u tome što su visoke temperature trajale duže i što je bilo malo padavina.
„Same temperature po sebi, ove visoke temperature koje su bile, nisu neka ekskluziva. Oni pojedinačni, maksimalne vrednosti u pojedinim danima su zabeležene i ranije“, naveo je meteorolog.
Kako je objasnio, ovogodišnje leto se izdvojilo po srednjim temperaturama, odnosno činjenici da su i jutra bila topla, ali i po izrazito maloj količini padavina.
Povezane vesti
Manjak padavina, prema njegovim rečima, nije bio ograničen samo na jedan mesec. Slabije padavine beležene su tokom juna, jula i avgusta, dok se period sa nedostatkom padavina nadovezao na sušnije razdoblje iz prethodne godine.
Todorović je ukazao i na različit uticaj padavina tokom godine na poljoprivredu. Zimske i ranoprolećne padavine doprinele su da površinski sloj zemljišta bude dovoljno natopljen, što je pogodovalo pojedinim kulturama.
„Ta kiša koja je bila u zimskom delu godine je doprinela da se zemljište natopi, površinski deo zemljišta, onaj ne tako duboki sloj, ali ipak dovoljno zemljišta bude natopljeno, da su ove poljoprivredne kulture koje donose prve rodove, znači one prve, po-proleće, prvo, prve voće, jagode, trešnje, kajsije, su izuzetno dobro rodile“, rekao je Todorović.
moyozzz / Alamy / Profimedia
On je dodao da su dobro reagovali i pšenica, kao i lubenice i dinje do sredine leta. Problem je, međutim, nastao u drugom delu godine, kada su pojedine kulture, poput kukuruza i jesenjih useva, zahtevale više vlage.
„Ko je imao navodnjavanje, uslovno rečeno, imao bi manju i štetu“, ocenio je Todorović, uz napomenu da će se konkretne posledice nedostatka padavina na poljoprivredu tek procenjivati.
Manjak padavina odražava se i na vodostaje reka, a Todorović očekuje da ni u narednim mesecima neće biti dovoljno padavina da se dostigne prosečna godišnja količina.
„Mišljenja stručnjaka o klimatskim promenama se razlikuju“
Govoreći o tome koliko su ovakve vremenske prilike posledica prirodnih ciklusa, a koliko klimatskih promena, Todorović je izneo stav da među stručnjacima postoje različita mišljenja o ulozi čoveka u promenama klime.
Povezane vesti
On sebe, kako je naveo, svrstava u manjinu stručnjaka koji su skeptični prema dominantnom objašnjenju da ljudska aktivnost, odnosno povećanje koncentracije ugljen-dioksida, presudno utiče na promene temperature.
„Odmah da kažem da se unutar stručnih krugova mišljenja razlikuju. Znači, to je jedna od hipoteza ili teorija da čovek može da utiče na klimu“, rekao je Todorović.
On je naveo da postoje dve šire grupe stavova koje se često nazivaju „alarmističkim“ i „skeptičkim“, uz ocenu da su u javnosti dominantno zastupljena objašnjenja koja klimatske promene povezuju sa emisijama gasova sa efektom staklene bašte.
Euronews Srbija
Todorović je posebno govorio o ugljen-dioksidu, ističući njegovu prirodnu ulogu u procesu fotosinteze i poljoprivredi. Naveo je da se dodatno povećanje koncentracije ugljen-dioksida u plastenicima koristi za podsticanje rasta biljaka.
Istovremeno, naglasio je da dim koji se vidi iz industrijskih postrojenja ne predstavlja sam ugljen-dioksid, već da se radi o različitim česticama i drugim produktima sagorevanja koji mogu predstavljati zagađenje vazduha.
Analiza podataka dugih gotovo 150 godina
Todorović se osvrnuo i na podatke iz meteoroloških dnevnika koji, kako je naveo, obuhvataju gotovo 150 godina merenja temperature, padavina i drugih meteoroloških parametara.
Prema njegovom tumačenju, cilj analize bio je da se pokaže da pojedinačna topla leta ili nekoliko uzastopnih toplih godina sama po sebi nisu dovoljan dokaz za zaključak o promeni klime.
„Ako jedno vruće leto ili tri vruća leta, na primer, ne znače promenu klime, kratko rečeno. Ne znači ni visoka temperatura u poslednjih 30 godina da je to promena klime“, rekao je Todorović.
AA/ABACA / Abaca Press / Profimedia
U nastavku razgovora analizirani su podaci o broju dana sa temperaturom višom od 35 stepeni u Beogradu, kroz duži vremenski period, kako bi se napravilo poređenje ekstremno toplih perioda u različitim decenijama.
Todorović je naveo da su podaci iz ranijih perioda važni za razumevanje toga koliko su ekstremne temperature i toplotni talasi zaista neuobičajeni kada se posmatraju u kontekstu dužeg vremenskog niza.
Crna Gora beleži ekstremno leto: 95 tropskih dana i 60 dana bez kiše
Leto 2026. u Crnoj Gori obeležili su ekstremna vrućina, dugotrajna suša i veliki broj tropskih dana. U Podgorici je od početka juna do prve nedelje septembra zabeleženo čak 95 dana sa temperaturom iznad 30 stepeni, dok je tokom 57 dana temperatura prelazila 35°C.
Prema rečima Ivane Vojnović iz Centra za klimatske promene, Podgorica je tokom ovog leta imala i 60 dana bez kiše, dok je avgust bio rekordan po najvišoj minimalnoj temperaturi, koja je iznosila 28,4°C.
Ona ocenjuje da su produženi toplotni talasi, suše i sve izraženiji vremenski ekstremi deo nove klimatske realnosti. Ističe da se ni narednih godina ne mogu isključiti veoma topla leta, ali i nagli prelazi iz sušnih perioda u obilne padavine, bujične poplave i snažne oluje.
Poseban problem predstavljaju požari. U Crnoj Gori su tokom požarne sezone stradali brojni ekosistemi i uništena staništa biljnih i životinjskih vrsta. Nakon požara, ogoljeno zemljište dodatno povećava rizik od erozije, bujičnih poplava i klizišta tokom narednih obilnijih padavina.
Vojnović upozorava da se društvo, privreda i institucije moraju bolje pripremiti za sve izraženije vremenske ekstreme i ulagati u otporniju infrastrukturu.
Više o ovoj temi u prilogu Anđela Marijanović.
Komentari (0)