Kako "gas-smejavac" pomaže deci kod stomatologa: Metoda prvi put primenjena na VMA

Na Klinici za stomatologiju Vojnomedicinske akademije prvi put je primenjena inhalaciona sedacija azot-suboksidom, poznata kao “gas-smejavac”, namenjena prvenstveno zdravoj deci starijoj od tri godine koja imaju strah od stomatoloških intervencija. Metoda se sprovodi uz multidisciplinarni tim pedijatra, stomatologa i anesteziologa, a dete se tokom procedure prati i nakon sedacije, nakon čega, ukoliko je sve u redu, može da ode kući. U VMA navode da je cilj, osim bezbednog sprovođenja intervencije, i smanjenje straha dece od stomatologa i stvaranje pozitivnog iskustva. 

Kako objašnjava doktorka pedijatar Sanja Labović, pedijatar, kandidat za ovu metodu mora biti zdravo dete koje može da sarađuje sa lekarima. 

"Naš idealni kandidat jeste dete, to jest zdravo dete, koje ima određen broj godina. Znači, to su deca koja su tri godine i više. Za mlađu nismo sigurni da će sarađivati“, kaže Labović. 

Osim toga, dete ne sme imati akutno ili hronično oboljenje, a važno je i da može da razume i prati uputstva tokom procedure. 

Euronews

"To su deca koja su na dan pregleda zdrava, koja nemaju nikakva akutna oboljenja. To su deca koja nemaju nikakva hronična oboljenja“, navodi ona. 

Ko je kandidat za "gas-smejavac"? 

Osnovna indikacija je strah od stomatološke intervencije, odnosno anksioznost. Međutim, sedacija može biti od koristi i deci koja imaju izražen refleks za povraćanje. Doktorka Vesna Tričković, stomatolog, kaže da je upravo strah jedna od ključnih grupa indikacija. 

"Osnovna grupa pacijenata koja je indikovana za sedaciju sa azot-oksidulom jesu upravo pacijenti sa strahom, odnosno anksioznošću“, kaže Tričković. 

Dodaje da je kod dece posebno važna procena njihove zrelosti i sposobnosti komunikacije. 

"Vrlo je važna individualna procena“, naglašava ona. 

Euronews

Za decu mlađu od tri godine ova metoda, prema rečima pedijatra, nije standardizovana. 

"Ne postoji još uvek standard za dete ispod tri godine“, kaže. 

Razlog je, između ostalog, to što dete mora da bude sposobno da sarađuje, drži masku na nosu i prati uputstva lekara. Za razliku od klasičnih oblika anestezije, kod inhalacione sedacije dete ne dobija injekciju niti mu se postavlja braunila. Gas se udiše preko maske koja se postavlja na nos. 

Anesteziolog doktorka Ivana Krstić Lečić ovu proceduru opisuje kao svesnu sedaciju. 

"Da ne mislimo da je dovoljno bezbedna, ne bi je ni uvodili. Radi se o jednoj takozvanoj svesnoj sedaciji. Nema nikakvih igala, dete se ne bode, ne stavljaju se nikakve braunile, nema ničega invazivnog. Dete prosto udiše azot-suboksid preko maske“, objašnjava ona. 

Azot-suboksid, navodi anesteziolog, smiruje dete, a može da doprinese i smanjenju osećaja bola i nagona za povraćanjem. 

"Azot-suboksid takođe snižava prag bola kada se da lokalni anestetik“, kaže Krstić Lečić. 

Prema njenim rečima, menja se i percepcija vremena. 

Euronews

"Ako radimo pola sata, dete ima osećaj da je nekih pet minuta”, navodi ona. 

Tokom sedacije prate se vitalne funkcije. Pre same intervencije dete nekoliko minuta udiše azot-suboksid kako bi se postigao odgovarajući efekat. Za to vreme lekari prate njegovo stanje. 

"Mi ga kontrolišemo, i za to vreme mi kontrolišemo nivo kiseonika u krvi, kontrolišemo detetov puls i ritam disanja. I modifikujemo nivo azot-oksidula i kiseonika“, objašnjava ona. 

Količina gasa i kiseonika prilagođava se detetu i samoj intervenciji, a procedura se nastavlja u skladu sa njenim trajanjem. Nakon završetka intervencije dete se još određeno vreme prati. 

"Ispratimo ga u određenom vremenskom periodu, od nekih pola sata, proverimo vitalne funkcije i dete ide kući“, kaže Krstić Lečić. 

Cilj nije samo da intervencija prođe lakše 

Lekari naglašavaju da sedacija nema samo trenutni efekat. Jedan od ciljeva je da dete stekne pozitivno iskustvo i vremenom prevaziđe strah od stomatologa. Tričković kaže da je cilj da sedacija bude pomoć u početku, a ne trajna zamena za uobičajenu saradnju deteta sa stomatologom. 

"Cilj je da uradimo intervenciju jednom ili eventualno dva puta, i da ih onda pridobijemo kao pacijente da rade u stomatološkoj ordinaciji“, kaže ona. 

Prema njenim rečima, važno je da dete nakon intervencije shvati da stomatološki zahvat nije iskustvo kog treba da se plaši. 

"Imamo vrlo pozitivne rezultate. Cilj je da oni uđu, naravno, u sedaciju, da uradimo intervenciju, i kada vide da to nije strašno“, navodi Tričković. 

U tome važnu ulogu imaju i roditelji. Lekari ističu da dete treba pripremiti za ono što ga očekuje i da roditelj treba da bude deo procesa. 

Naziv "gas-smejavac" povezan je sa promenom ponašanja i percepcije kod deteta tokom sedacije. Kako objašnjava Tričković, dete postaje relaksiranije i počinje drugačije da reaguje na okolinu. 

"Prosto se percepcija, a i dete tada, kako ima kognitivnu izmenu, onu ponašajnu, kada vi krenete veselo na njega, a ono je relaksirano, dobijemo osmehe", kaže ona. 

Lekari zato pokušavaju da čitav ambijent prilagode deci - od načina komunikacije do samog pristupa tokom postavljanja maske i kako sagovornice objašnjavaju poseban pristup postojiza decu sa smetnjama u razvoju. 

Detaljnije o ovoj temi pogledajte u videu koji se nalaizi u okviru teksta.