Srbija ulazi u svemirsku trku: Mali sateliti kao prvi korak

Srbija ima stručni kadar i kompanije koje već rade na svemirskoj tehnologiji, ali je za ozbiljniji razvoj malih satelita potrebno izgraditi infrastrukturu, laboratorije i dodatno ulagati u sektor. Stručnjaci za Euronews Srbija ocenjuju da bi razvoj malih, modularnih satelita mogao biti realan korak za Srbiju, dok bi uspostavljanje stabilne konstelacije zahtevalo nekoliko godina rada.

Ideja da Srbija razvija i koristi sopstvene male satelite više nije samo tema naučne fantastike, ali između postojećeg znanja i ozbiljnog svemirskog programa i dalje postoji niz prepreka. Stručnjaci su saglasni i da zemlja ima ljude koji mogu da učestvuju u razvoju svemirske tehnologije, ali da nedostaju laboratorije, infrastruktura i sistemska podrška.

Astronom i predsednik Astronomskog društva "Ruđer Bošković" dr Vladimir Gašić smatra da su mali sateliti, poput CubeSatova, jedan od pristupačnijih načina za ulazak u svemirski sektor.

"Što se tiče malih satelita, kao što su na primer CubeSatovi, to je prag za ulazak poprilično nizak. CubeSatovi su generalno modularni, lakše mogu da se naprave delovi, lakše mogu i da se sklope, i lakše mogu da se lansiraju, prvenstveno zbog manje mase“, kaže Gašić.

Međutim, lakši ulazak u ovu oblast istovremeno znači i veću konkurenciju.

"Samim tim što je niži prag, tu može u suštini i svako da uđe: Indija, Kina, SAD, bilo koja zemlja Evropske unije, pa čak su i poneke afričke zemlje uspele da uđu“, navodi Gašić.

Zato, prema njegovoj oceni, nije dovoljno samo napraviti i lansirati mali satelit. Potrebno je razviti tehnologiju koja bi imala konkretnu namenu i po kojoj bi Srbija mogla da bude prepoznatljiva.

Srbija ne kreće od nule

Da zemlja već ima kompanije koje rade na svemirskoj tehnologiji pokazuje primer kompanije Taran Aerospace. Direktor te kompanije Srđan Kostić kaže da se njegovo preduzeće ovom oblašću bavi već pet godina.

"Ne krećemo iz nule vezano za svemirsku industriju, već pet godina se bavimo tom tematikom“, kaže Kostić.

Kompanija se bavi proizvodnjom svemirskog hardvera, ali i inženjerskim uslugama. Njeni inženjeri rade na konstrukcijama i simulacijama za velike satelite namenjene dubokom svemiru, ali razvijaju i sopstvene proizvode.

"Naša kompanija proizvodi space hardver, i mi praktično imamo ta dva aspekta vezano za poslovanje naše kompanije, a to je uslužno inženjerstvo i razvoj sopstvenih proizvoda“, navodi Kostić.

Kako objašnjava, Taran Aerospace koristi usluge raketa koje proizvodi SpaceX za slanje svog hardvera u orbitu, dok se deo poslova odnosi na misije u dubokom svemiru.

"Evo, ovde u Srbiji to radimo, i naši inženjeri to rade“, kaže Kostić.

Kompanija, kako navodi, trenutno radi i na sopstvenom satelitu koji bi trebalo da bude lansiran 2028. godine.

"Sad sastavljamo satelit koji planiramo 2028. u prvom delu 2028. da lansiramo, sa SpaceX-om, i da bude srpski satelit“, kaže Kostić, koji navodi i da je kompaniju pokrenuo zajedno sa suprugom.

"Ja sam vazduhoplovac, moja supruga je automatičar, ona može da radi bilo koji sistem vezano da automatizuje bilo koji sistem. Kada smo se udružili otvorili smo našu kompaniju i počeli da radimo u vazduhoplovstvu, a svemir je došao preko našeg sada prijatelja,  posle pet godina,  koji radi u SAD-u, u Los Anđelesu, u mnogim tim kompanijama koje se bave svemirom. Bio je na početku vrlo mali projekat, ali kad je došao, i moja supruga i ja smo to uzeli da radimo", kaže.

Mali sateliti kao mogući prvi korak

Za Srbiju bi, prema mišljenju sagovornika, upravo mali modularni sateliti mogli da budu jedan od realnijih načina za početak razvoja sopstvenog svemirskog sektora. Gašić objašnjava da su CubeSatovi mali i modularni sistemi koji se relativno jednostavno mogu sklapati i lansirati.

"To su mali modularni sateliti koji imaju gotovu armaturu, koji se, u suštini, jako jednostavno mogu da se ubacuju delovi. Male su težine, pa onda mogu i lako da se lansiraju, lako mogu i da se naprave“, navodi.

Njihova primena može biti različita – od meteoroloških i drugih snimanja do sistema za posmatranje i prikupljanje podataka.

"CubeSatovi mogu da služe bilo čemu. Mogu da služe bilo čemu, kao, na primer, od meteoroloških snimanja, pa preko formiranja bilo kakvog GPS-a, kao što su GLONASS, GPS i slično, pa onda idu do satelita koji mogu da vrše duboke misije, duboka posmatranja i slično“, kaže Gašić.

Međutim, on upozorava da se Srbija ne bi smela zadržati samo na pravljenju eksperimentalnih satelita. Ne može to samo da ponavlja GPS, GLONASS, Kopernikus i slične sisteme, moramo da napravimo nešto što ističe sam satelit u odnosu na to“, kaže Gašić.

Poljoprivreda, požari i nadzor granica

Jedan od mogućih razloga za razvoj sopstvene satelitske konstelacije bio bi prikupljanje podataka korisnih za poljoprivredu, meteorologiju, ekologiju i nadzor teritorije. Kostić navodi da bi mali sateliti mogli da omoguće značajne uštede, posebno u oblastima u kojima je potrebno pratiti velike površine.

"Ekologija, poljoprivreda i vojska, nadzor granica, na primer“, kaže Kostić.

Kao primer navodi poljoprivredu, gde satelitski podaci mogu da ukažu na konkretne zone koje zahtevaju tretman.

"Ovo vam kaže tačno gde vam se nalaze korovi, samo te lokalizovane zone možete da isprskate, i na taj način da uštedite mnogo novca“, objašnjava Kostić.

Dodatna mogućnost bila bi kombinovanje satelitskih podataka sa podacima sa dronova.

"Ako se još uradi neka fuzija senzora, na primer, sa dronovima, ako se ti podaci koriste, gde se sam dron nahrani tim podacima, informacijama, on može prosto da uradi misiju vrlo efikasno“, navodi Kostić.

Detaljnije o ovoj temi pogledajte u videu koji se nalazi u tekstu.