Međunarodni dan pristupa informacijama: Važna oblast za zemlje kandidate EU, kakvo je stanje u regionu?
Komentari
Dodajte Euronews kao željeni izvor na Google-u
Međunarodni je dan pristupa informacijama, i upravo danas posebno se ističe važnost prava javnosti da ima pristup državnim institucijama. Za zemlje kandidate za Evropsku uniju, ova oblast posebno je važna u kontekstu poglavlja 23 i 10.
Građani mogu da traže spisak troškova za reprezentaciju, podatke o platama, odluke i rešenja, kao i različite studije i analize. Takvim zahtevima često se obraćaju novinari i istraživači. Međutim, u Bosni i Hercegovini građani se i dalje suočavaju sa netransparentnošću institucija i ćutanjem administracije.
"Ne dostavljaju nam informacije, ne daju izjave, ignorišu pitanja, umesto da proaktivno objavljuju sve dokumente koje usvoje na svojoj službenoj veb-stranici. Potrebno je izmeniti Zakon o slobodnom pristupu informacijama, kojim bi se ustanovile oštrije kazne direktno za fizička lica, odnosno odgovorna lica u pravnom licu koje ne dostavlja te informacije. Potreban nam je poverenik za informacije od javnog značaja", rekao je urednika portala "Capital" Siniša Vukelić.
Ima ga Srbija, ali u v. d. mandatu. Doskorašnji poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, Milan Marinović, za Euronews kaže da je i u Srbiji potrebno menjati određene zakone, jer su mali organi zatrpani zahtevima, te se dešava masovna zloupotreba prava. Prosečan broj predmeta kod poverenika godišnje bio je do 3.800, sada je 16.000.
"To znači da je broj predmeta više nego četiri puta veći, što je zaista nenormalna situacija. Pravo na pristup informacijama u Srbiji sada se guši pod teretom silnih predmeta i zahteva za slobodan pristup informacijama od javnog značaja, a samim tim i žalbi povereniku. Cilj tih zahteva je zloupotreba prava, odnosno, u krajnjoj liniji, da se dođe do nekog novca, a ne do informacija. Nažalost, zbog te zloupotrebe, o kojoj sam govorio, i novinari i udruženja građana sada sporije dolaze do informacija", kaže Marinović.
Pravo na informacije pod pritiskom
Građani sve teže ostvaruju pravo na informacije od javnog značaja i u Crnoj Gori, pokazuju analize Centra za građansko obrazovanje. Za samo pola godine, pred Upravnim sudom formirano je 4.500 predmeta zbog ćutanja administracije, dok se broj predmeta značajno povećava i pred nadležnom agencijom.
"Zakon o slobodnom pristupu informacijama bi svakako morao biti delotvorniji. Imamo i one subjekte koji ni nakon odluka Agencije za zaštitu ličnih podataka i slobodan pristup informacijama ne ustupaju informaciju Ova situacija se u našem slučaju najviše događa sa Generalnim sekretarijatom Vlade Crne Gore.", kaže Nikola Obradović iz Centra za građansko obrazovanje.
Povezane vesti
Ove probleme zemalja regiona budno prati i Brisel, jer poglavlja 23, koje se odnosi na pravosuđe i osnovna prava, i 10, koje obuhvata digitalnu transformaciju i medije, nisu u potpunosti okončana. Uz napomenu da je Crna Gora privremeno zatvorila poglavlje 10, dok Bosna i Hercegovina pregovore po poglavljima nikada formalno nije ni otvorila.
Komentari (0)