Mladost nije štit od bolesti srca: Kardiolog upozorava na faktore rizika koji često prođu neprimećeno
Komentari
Dodajte Euronews kao željeni izvor na Google-u
Danas se obeležava Svetski dan srca, posvećen podizanju svesti o prevenciji i borbi protiv kardiovaskularnih bolesti, koje predstavljaju vodeći uzrok smrti i u svetu i u Srbiji. Prema podacima Instituta za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut", gotovo polovina uzroka smrti u Srbiji povezana je sa kardiovaskularnim oboljenjima.
Ovogodišnji Svetski dan srca skreće pažnju na činjenicu da bolest srca može biti neprimetna, uz apel građanima da "slušaju ritam svog srca" i ne zanemaruju nijedan otkucaj. Poseban naglasak je na edukaciji o simptomima koji mogu proći neprimećeno, ali i na značaju preventivnih pregleda.
Kardiolog profesor dr Petar Otašević kaže da bolesti kardiovaskularnog sistema predstavljaju najčešća oboljenja od kojih boluje naša populacija, ali i svetski problem. Kako navodi, statistike u Srbiji se iz godine u godinu, nažalost, ne popravljaju dovoljno, što ukazuje i na to da se ne radi dovoljno na prevenciji.
"Smrtnost je i dalje visoka", upozorava Otašević i ističe da je Svetski dan srca dobra prilika da se građani podsete koliko su preventivni pregledi važni - čak i kada nemaju nikakve tegobe.
Unsplash/Sasun Bughdaryan
Problem je u tome što neki od najčešćih faktora rizika za razvoj ozbiljnih kardiovaskularnih bolesti, poput povišenog krvnog pritiska i povišenog holesterola, najčešće ne daju nikakve simptome sve dok ne dovedu do ozbiljnog događaja, kao što je infarkt srca.
Zdrave navike i "brojke" koje moramo znati
Osnova zdravog života su, prema rečima profesora Otaševića, zdrave životne navike.
"To podrazumeva fizičku aktivnost, izbegavanje masne i slane hrane. Zatim, prosto, moramo znati svoje brojke: koliki nam je pritisak, šećer, masnoća u krvi. Moramo znati i kakva nam je funkcija bubrega, pošto to jeste jedan od važnih faktora rizika za razvoj kardiovaskularnih bolesti", ističe dr Otašević.
Povezane vesti
Kada je reč o naslednim oboljenjima, lekari tokom razgovora sa pacijentima proveravaju da li u porodici postoji istorija kardiovaskularnih bolesti. Ukoliko je kod muškaraca zabeležena ozbiljna kardiovaskularna bolest pre 55. godine, a kod žena pre 65. godine, postoji mogućnost nasledne komponente.
"Tada radimo vrlo specifične genetske analize da bismo shvatili da li se to prenosi u porodici i da bismo pojačali nadzor članova te porodice, čak i ukoliko nemaju nikakvih tegoba", objašnjava profesor.
Iako se često stiče utisak da mlađe generacije više vode računa o ishrani i prevenciji, Otašević smatra da je slika drugačija.
Unsplash/Robina Weermeijer
"Na Instagramu niko ne plače i niko nije bolestan, ali je problem upravo u životnim navikama. Imamo sve više gojaznih mladih ljudi i onih koji se ne kreću dovoljno, i prosto, to što imate 32, 35 godina, nažalost, nije garancija da ne možete dobiti ozbiljnu kardiovaskularnu bolest", ističe naš sagovornik.
Kada treba otići kod lekara?
Jedna od ključnih poruka Svetskog dana srca jeste da se kod lekara ne treba javiti tek kada se pojave tegobe.
"Lekaru treba da se javite na preventivni pregled kada se potpuno dobro osećate", kaže Otašević.
Do 40. godine savetuje preventivne preglede na nekoliko godina - tri, četiri ili pet - jer se zdravstveno stanje i faktori rizika tokom vremena mogu menjati. Na pregledu se mogu izmeriti krvni pritisak, uraditi EKG i laboratorijske analize.
Povezane vesti
Ako se uoči neki faktor rizika, poput povišenog krvnog pritiska, važno je da se lečenje započne na vreme. Što se duže odlaže lečenje hipertenzije, veća je mogućnost posledica poput srčane ili bubrežne slabosti, kao i drugih velikih neželjenih kardiovaskularnih događaja.
Posle 40. godine, preporuka je da se sistematski pregledi obavljaju jednom godišnje.
Upravo zato, ističe, ovakvi povodi poput Svetskog dana srca imaju značajnu ulogu u podizanju svesti o potrebi kontrole faktora rizika i preventivnih pregleda.
Kako svakodnevno sačuvati zdravlje srca?
Profesor Otašević daje i nekoliko jednostavnih saveta koje je moguće primeniti svakodnevno.
"Hodajte 30 minuta dnevno brzog hoda, izbegavajte slano, izbegavajte masnu hranu, vodite računa o svojoj telesnoj težini, jer svaki kilogram više zapravo može štetiti vašem srcu i krvnim sudovima", savetuje on.
Osobama starijim od 40 godina preporučuje jednom godišnje specifičan lekarski pregled, dok će mlađima, ukoliko nemaju faktore rizika i tegobe, biti dovoljan pregled jednom u nekoliko godina.
"Uradili ste sve što je razumno moguće da zaštitite svoje srce i da živite srećno i dugovečno", poručuje profesor Otašević.
Više o prevenciji srčanih oboljenja, pogledajte u priloženom videu.
Komentari (0)