"Nijedna vrsta ne umire sama": Telekom Srbija dao doprinos očuvanju retkih i ugroženih vrsta životinja
Komentari
Dodajte Euronews kao željeni izvor na Google-u
Od praćenja mrkih medveda na Tari do satelitskog nadzora beloglavih supova na Uvcu, savremena tehnologija pomaže stručnjacima da otkriju kako divlje životinje žive, kuda se kreću i šta ugrožava njihov opstanak. Petogodišnji projekat „Nijedna vrsta ne umire sama“ povezao je nauku, digitalne tehnologije i zaštitu biodiverziteta, a prikupljeni podaci omogućavaju bolje razumevanje prirode i planiranje konkretnih mera zaštite.
Kako izgleda svet iz perspektive mrkog medveda? Kuda leti mladi beloglavi sup nakon što napusti gnezdo i šta roditelji donose svojim mladuncima tokom sezone gnežđenja? Odgovore na ova pitanja danas je moguće dobiti zahvaljujući tehnologijama koje naučnicima omogućavaju da prate životinje u njihovom prirodnom okruženju, bez stalnog prisustva ljudi.
Upravo na tome zasniva se projekat "Nijedna vrsta ne umire sama", pokrenut 2021. godine, koji povezuje kompanije, naučne institucije i organizacije za zaštitu prirode u zajedničkom cilju – očuvanju ugroženih vrsta i ekosistema u Srbiji.
Zoran Karić, stručnjak za zaštitu životne sredine u Telekomu Srbija i član Upravnog odbora Fondacije za zaštitu ptica grabljivica, ističe da se vrste uključene u projekat ne biraju slučajno nego na predlog stručnjaka i institucija.
Reč je o takozvanim ključnim vrstama, čiji opstanak ima veliki značaj za ravnotežu čitavih ekosistema.
"Na svetu verovatno ima oko 10 miliona vrsta, po nekim procenama. Ne možete vi sve da štitite. Vi štitite one vrste koje, kada njih štitite, vi zapravo štitite ekosistem gde su sve ostale. I na taj način štitite biodiverzitet", rekao je on.
Medved Aleksandar dobio je kameru koja otkriva njegov svet
Jedan od najzanimljivijih poduhvata u okviru projekta bio je praćenje mrkog medveda Aleksandra na Tari, koji je postao prvi medved u Srbiji opremljen GPS ogrlicom sa kamerom.
"Podaci sa satelitske telemetrije postojali su i ranije. Međutim, ovo je prvi put da je Telekom pomogao ovakvu jednu akciju, da postavimo i kameru, da vizuelno možemo da vidimo šta medved zapravo vidi kada se kreće", rekao je Karić.
Aleksandar je prilikom obeležavanja imao čak 242 kilograma, zbog čega je dobio ime po čuvenom vojskovođi Aleksandru Velikom.
Dok klasični satelitski odašiljači pokazuju gde se životinja kreće, kamera omogućava istraživačima da bolje razumeju i njeno ponašanje.
"Kad ima samo satelitski odašiljač, on se kreće kroz šumu, oni vide gde se kreće, ali ovde može da vidi interakciju, recimo, sa drugim medvedom", rekao je Karić.
Euronews Srbija
Na taj način moguće je prikupiti informacije o susretima sa drugim medvedima, kretanju kroz različite tipove vegetacije i eventualnom približavanju ljudskim naseljima.
Podaci prikupljeni tokom njegovog praćenja pomogli su stručnjacima da bolje razumeju ponašanje dominantnog mužjaka i njegovu ulogu u lokalnoj populaciji.
Tehnologija, međutim, nije važna samo zbog zanimljivih snimaka. Ona omogućava naučnicima da analiziraju ponašanje medveda i utvrde gde bi trebalo primeniti dodatne mere zaštite, kako bi se smanjio rizik od sukoba sa ljudima.
Susreti medveda sa stanovnicima ruralnih područja mogu da dovedu do štete na imovini i napada na stoku.
Karić je rekao je da su zato podaci o njihovom kretanju važni i za lokalne zajednice, kojima se mogu preporučiti preventivne mere.
Praćenje medveda pomoću odašiljača traje godinu dana koliko i traje sama baterija.
Karić je ispričao da je potom odašiljač premešten na medvedicu Paraksevu pa su zabeleženi snimci kako ona odgaja dva mladunca, kako se ponaša i kako se kreće.
"I sa nje je spao taj odašiljač, tako da će verovatno se hvatati neki drugi medved i na njega se dalje postavlja", dodaje on.
Iskra i beloglavi supovi pod budnim okom satelita
Tehnologija ima važnu ulogu i u zaštiti ptica grabljivica, čije migracije i kretanje često obuhvataju velike udaljenosti.
Među njima je i Iskra, mlada ženka beloglavog supa koja je obeležena satelitskim odašiljačem na području Uvca. Njeno kretanje pokazalo je koliko se putanje mladih ptica mogu razlikovati od očekivanih obrazaca.
"Ona je, recimo, poletela sa Uvca, došla je do kanjona Trešnjice, gde isto postoji jedna kolonija beloglavih supova kod nas. Onda je odjednom ka Beogradu krenula, preletela je ovde iznad Ripnja, Avale. Malo neuobičajena ruta njenog lutanja. I onda se spustila preko Rumunije i došla je u Bugarsku. Onda od Bugarske ponovo se popela na sever ka Rumuniji", rekao je on i dodao da se trenutno prati 12 supova sa satelitskim odašiljačem.
Tanjug/Rade Prelić
On je dodao da su stariji supovi sve vreme na Uvcu, na Pešteru, a da mlade price dok ne postignu polnu zrelost lutaju kao tinejdžeri.
Mladi beloglavi supovi posebno su ranjivi zbog rizika od udara u dalekovode, vetrogeneratore, vetrenjače, zatim od trovanja i krivolova.
"Svašta može da im se desi. Ukoliko prežive 4-5 godina, to je kad postaju polno zreli, oni se obično vrate u koloniju gde su bili, nađu para i počinju tu da se gnezde i postaju zavičajni, odnosno sve vreme su tu i ne idu više tako da lutaju. I to je najopasniji period za supove, te prve četiri godine, jer tad ih najviše i strada", kaže Karić.
Oporavak beloglavog supa u Srbiji pokazuje koliko dugoročni programi zaštite mogu da budu značajni.
Prema podacima koje je izneo Karić, populacija ove vrste, koja je devedesetih godina bila svedena na svega 10 do 15 parova u Srbiji, danas broji između 500 i 600.
Važno je razvijati i znanje novih generacija
Karić naglašava da cilj nije samo da istraživači saznaju gde se životinje nalaze, već i da razumeju njihove potrebe, prepoznaju opasnosti i na osnovu toga predlože konkretne mere zaštite.
U tome važnu ulogu, kako je on rekao, imaju naučne institucije, nevladine organizacije i kompanije koje obezbeđuju finansijsku, tehničku i edukativnu podršku.
Projekat "Nijedna vrsta ne umire sama" zato prevazilazi okvire pojedinačnih istraživanja. Njegov cilj je da poveže različite aktere i ukaže na činjenicu da nestanak jedne vrste može da poremeti odnose u čitavom ekosistemu.
Očuvanje biodiverziteta ne zavisi samo od naučnika i stručnjaka koji prate životinje u udaljenim šumama i planinama.
Važan deo rešenja čine i svakodnevne odluke građana – od smanjenja količine otpada i reciklaže do racionalne potrošnje energije i odgovornijeg odnosa prema prirodnim resursima.
Karić upozorava da se svet suočava sa ozbiljnim padom biodiverziteta i da stručnjaci bez šire društvene podrške teško mogu sami da odgovore na razmere ovog problema.
Zbog toga je, pored neposredne zaštite vrsta, važno razvijati i znanje novih generacija. U saradnji sa UNICEF-om, Telekom Srbija pokrenuo je i projekat usmeren na razvoj zelenih i digitalnih veština mladih, sa planom da u naredne dve godine bude obučeno 500 mladih.
Program obuhvata teme kao što su klimatske promene, energetska efikasnost, obnovljivi izvori energije i korišćenje otpada kao resursa.
Povezane vesti
Bonus video:
Komentari (0)