Nedoumice oko depozita za stan: Kada stanodavac može da zadrži novac i kada mora da ga vrati
Komentari
Dodajte Euronews kao željeni izvor na Google-u
Prilikom iznajmljivanja stana, zakupci najčešće, pored prve kirije, plaćaju i depozit. Ipak, nedoumice se često javljaju prilikom iseljenja: kada stanodavac ima pravo da zadrži novac, ko plaća popravke i šta ako vlasnik odbije da vrati depozit? Depozit najčešće iznosi jednu mesečnu kiriju, a njegov iznos, namena i uslovi vraćanja trebalo bi da budu jasno definisani ugovorom o zakupu.
Šta je depozit za stan i čemu služi?
Depozit je novčana garancija koju zakupac daje stanodavcu radi zaštite od mogućih finansijskih gubitaka tokom zakupa. Može se koristiti za pokriće neplaćenih računa, zaostalih kirija ili štete u stanu i na opremi za koju je odgovoran zakupac, piše 4zida.
Depozit nije dodatna kirija niti novac koji automatski pripada stanodavcu. Ako su sve obaveze izmirene, a stan vraćen u odgovarajućem stanju, depozit se vraća u skladu sa ugovorom.
Koliko iznosi depozit za stan?
U praksi depozit najčešće odgovara jednoj mesečnoj kiriji, mada iznos zavisi od dogovora između zakupca i stanodavca.
Na primer, ako je kirija 400 evra, zakupac će za prvu kiriju i depozit izdvojiti ukupno 800 evra. U Srbiji ne postoji opšte pravilo koje propisuje da depozit mora da bude jednak jednoj mesečnoj zakupnini, pa je važno da se iznos unapred dogovori i unese u ugovor.
Kada stanodavac može da zadrži depozit?
Stanodavac može da namiri opravdana potraživanja iz depozita, u skladu sa ugovorom. Najčešći razlozi su:
- Neplaćeni računi za struju, komunalne usluge i druge troškove.
- Neizmirena kirija.
- Oštećenja stana ili nameštaja koja prevazilaze redovno habanje.
- Druge povrede ugovornih obaveza za koje postoji osnov za naplatu.
Ako, na primer, zakupac duguje 100 evra za račune, a depozit iznosi 400 evra, stanodavac može da odbije opravdani dug, dok bi preostalih 300 evra trebalo da vrati ako nema drugih potraživanja.
Zadržavanje celog depozita nije opravdano samo zato što je nastao manji dug ili šteta. Odbitke bi trebalo obrazložiti i, kada je moguće, potkrepiti dokazima.
Da li stanodavac može da zadrži depozit zbog krečenja?
Važno je razlikovati uobičajeno habanje od štete nastale nepažnjom ili nepravilnim korišćenjem stana.
profimedia
Izbledele boje zidova i uobičajeni tragovi korišćenja ne znače automatski da zakupac mora da plati krečenje. S druge strane, polomljena vrata, razbijena stakla ili ozbiljna oštećenja zidova mogu biti osnov za naknadu štete.
Obaveza krečenja prilikom iseljenja zavisi od ugovora i konkretnog stanja stana. Zbog toga je korisno fotografisati prostorije i postojeća oštećenja još prilikom useljenja.
Zašto je važan zapisnik o primopredaji stana?
Zapisnik o primopredaji pomaže da se izbegnu nesporazumi oko stanja stana i vraćanja depozita.
U njemu je korisno zabeležiti:
- Stanje zidova, podova, vrata i prozora.
- Ispravnost uređaja i stanje nameštaja.
- Postojeća oštećenja.
- Stanje brojila za struju i vodu.
- Broj predatih ključeva.
Fotografije mogu dodatno da posluže kao dokaz. Prilikom iseljenja preporučuje se novo evidentiranje stanja i poređenje sa zapisnikom sa početka zakupa.
Kada se vraća depozit za stan?
Depozit se po pravilu vraća nakon prestanka zakupa, predaje stana i izmirenja ugovorenih obaveza. Tačan rok trebalo bi unapred definisati ugovorom.
Pošto poslednji računi ponekad stižu nakon iseljenja, strane mogu da se dogovore da se depozit vrati nakon konačnog obračuna troškova, u jasno određenom roku.
Ako stanodavac zadrži deo novca, trebalo bi da objasni razlog i navede na šta se odbijeni iznos odnosi.
Da li depozit može da zameni poslednju kiriju?
Depozit i kirija imaju različitu namenu: kirija je naknada za korišćenje stana, dok depozit služi kao obezbeđenje za određene obaveze zakupca.
Zato zakupac ne bi trebalo samostalno da odluči da poslednju kiriju neće platiti jer stanodavac već ima depozit. Takav obračun moguć je ako se obe strane o tome dogovore, najbolje u pisanom obliku.
Šta ako se zakupac iseli pre isteka ugovora?
Prevremeno iseljenje ne znači automatski da stanodavac ima pravo da zadrži ceo depozit.
Važno je proveriti odredbe ugovora o raskidu, otkaznom roku i eventualnim finansijskim posledicama. Konačan obračun zavisi od ugovorenih uslova i postojanja opravdanih potraživanja.
Zato je preporučljivo da ugovor unapred definiše postupak u slučaju ranijeg prestanka zakupa.
Šta ako stanodavac odbija da vrati depozit?
Zakupac najpre treba da zatraži objašnjenje zbog čega se novac zadržava. Ako smatra da za to nema opravdanog razloga, važno je da sačuva ugovor, dokaz o uplati depozita, fotografije, zapisnik o primopredaji i prepisku sa stanodavcem.
Zahtev za povraćaj novca preporučljivo je poslati pisanim putem, uz navođenje iznosa i roka za uplatu. Ako dogovor nije moguć, zakupac može da potraži pravni savet i razmotri sudsku zaštitu.
Da bi se izbegli budući sporovi, depozit bi uvek trebalo uplatiti uz pisani dokaz. Jasno definisani ugovorni uslovi, dokumentovano stanje stana i dogovor o vraćanju novca štite i zakupca i stanodavca.
Povezane vesti
Bonus video:
Komentari (0)