Srbija ima genijalce u svetskom vrhu: Više od 110 naših naučnika na prestižnoj listi Stanforda (VIDEO)

Prestižni američki univerzitet Stanford nedavno je objavio najnoviju, renomiranu listu dva odsto najcitiranijih i najuticajnijih naučnika na čitavom svetu, a na njoj se ove godine našlo i više od 110 izvanrednih istraživača iz Srbije. Ovo ogromno, globalno priznanje predstavlja jasan dokaz da srpska nauka, uprkos brojnim sistemskim izazovima, i te kako poseduje ogroman kapacitet za sam svetski vrh. Koji su tačno kriterijumi za uvrštenje na ovaj ekskluzivni spisak, koliko odricanja on zahteva i šta on dugoročno znači za domaću naučnu zajednicu, za Euronews Srbija otkrili su srpski istraživači, profesori dr Aleksandar Valjarević i dr Vladimir Jakovljević, ponosni nosioci ovog značajnog statusa.

Profesor Vladimir Jakovljević sa Fakulteta medicinskih nauka u Kragujevcu, čiji su impresivni radovi do sada citirani više od 6.000 puta, na ovoj elitnoj listi nalazi se već petu ili šestu godinu zaredom. Prilikom uključenja iz Brisela, čime je simbolično dokazao koliko je naučna delatnost široka i globalno povezana stvar, on je skromno istakao da priznanje nije samo njegovo.

"Čovek se lako navikne na lepe stvari. Uvek volim da napomenem da to nije isključivo moja lična zasluga, nego uspeh celog tima koji predano radi sa mnom. U najvećem broju radova ja sam poslednji autor, tačnije onaj koji je organizator i glavni supervizor. Imamo sjajnu grupu od oko tridesetak mladih entuzijasta u Kragujevcu koji se bave ozbiljnim kardiovaskularnim i metaboličkim istraživanjima", navodi doktor Jakovljević.

On je detaljno objasnio da, zahvaljujući tom vrednom i sinhronizovanom radu, svake godine uspešno publikuju između 20 i 30 radova u najprestižnijim svetskim časopisima. Uloga profesora ogleda se u osmišljavanju, organizaciji, davanju korisnih sugestija, kao i finalnoj kontroli svakog istraživanja. Put do svetskog vrha zahteva ogromno vreme, a profesor podseća da je on u akademskoj zajednici efektivno prisutan već punih 35 godina.

Složena metrika i uspeh samostalnih istraživača

Billy Hustace / robertharding / Profimedia

Za razliku od njega, dr Aleksandar Valjarević, profesor geografije i istaknuti klimatolog sa Geografskog fakulteta u Beogradu, ove godine se po prvi put i potpuno neočekivano našao na uticajnoj Stanfordovoj listi.

"Planirao sam da uđem u ovu listu tek u svojoj 60. godini. Sada imam 48 i mislim da ću nastaviti još snažnije da radim", iskren je Valjarević, koji je gostovao u studiju.

On je pojasnio da Stanford koristi izuzetno komplikovanu metriku, takozvani "C-score", koji je formirao čuveni naučnik Džon Joanidis. Ovaj rigorozni sistem, oslonjen na Šrajberov indeks, strogo vrednuje da li ste prvi autor, da li su časopisi iz prvog i drugog kvartila u Scopus i Web of Science bazama, te koliki je ukupan broj autora na naučnom radu. Na taj način, veštačke "citatne karte" se efikasno i pravedno anuliraju.

"Meni je ulazak najviše doneo uspeh jer imam dosta objavljenih radova gde sam prvi i jedini autor. To u ovakvom bodovanju donosi ubedljivo najviše poena", naglašava profesor Valjarević.

Koliki je ovo zapravo podvig, najbolje ilustruje neverovatan podatak da se u bazama analizira učinak od čak 20 miliona naučnika širom planete.

"Ući u top dva odsto zaista nije nimalo jednostavno. Država Srbija bi trebalo znatno više da promoviše i predstavlja ovakve uspehe javnosti, jer kod nas ima više od 27.000 registrovanih naučnika", ističe dr Valjarević, posebno ističući i pohvaljujući kragujevački univerzitet za demonstrirani globalni kapacitet.

Kompletan razgovor sa našim sagovornicima pogledajte u videu na početku teksta