Veštačka inteligencija kao izborni savetnik: Može li četbot da utiče na to kome ćemo dati glas?
Komentari
Dodajte Euronews kao željeni izvor na Google-u
Pojedina istraživanja u svetu pokazuju da birači sve češće koriste veštačku inteligenciju za informisanje o izborima i političkim pitanjima. Za koga da glasam - pitanje je koje birači sve češće postavljaju četbotovima, a istraživanja iz Sjedinjenih Američkih Država, Izraela i Švedske pokazuju da su četbotovi postali neka vrsta izbornih savetnika. Međutim, stručnjaci upozoravaju da odgovori četbotova mogu da budu pristrasni, te da im treba pristupati sa oprezom.
U Srbiji se održavaju u nedelju izbori, međutim ne postoje zvanična istraživanja prema kojima može da se proceni da li glasači koriste četbotove za pitanja o izborima i za koga da glasaju.
Naučna saradnica na Institutu za filozofiju Vanja Subotić kaže za Euronews Srbija da veštačka inteligencija definitivno postaje posrednik između birača i njihovog izlaska na izbore.
"Međutim, ono što treba podcrtati jeste da ova istraživanja govore o namerama ili o stavovima, ne još uvek o ponašanju. Ono ono što imamo u istraživanju u Izraelu nije toliko isto koliko u istraživanju u Švedskoj. U Švedskoj imamo slučaj da su ispitanici razgovarali generalno sa veštačkom inteligencijom o političkim pitanjima, nisu to konkretno bila usmerena pitanja na to da li treba glasati za određenu opciju ili ne. Međutim, ono što je zanimljivo i što je isplivalo iz tog istraživanja jeste da zapravo jedan od četiri birača koji izlaze prvi put na glasanje, u suštini mladi ljudi, pre svega su koristili veštačku inteligenciju", rekla je ona.
Ona kaže da je takav trend može da se primeti i u slučaju Sjedinjenih Američkih Država i Izraela.
"Međutim, za ove dve države zapravo istraživanja nam pokazuju takođe ispitivanje namera budućih birača pre nego samo ponašanje", dodaje ona.
Ko sve pita AI za savet za glasanje?
U Izraelu su 27. oktobra izbori, a rezultati istraživanja su takvi da svaki četvrti Izraelac koristi četbotove veštačke inteligencije kako bi odlučio za koga da glasa.
Ovo istraživanje izraelskog Udruženja za internet je napravilo različite demografske profile koji su postavili različitim četbotovima pitanja, poput recimo koje bi stranke bile najbolje u rešavanju problema, poput smanjenja troškova života.
Različiti četbotovi su dali potpuno različite odgovore.
Din Livne, v.d. generalnog direktora Centralne izborne komisije Izraela, kaže da veštačka inteligencija treba da pomogne građanima da razumeju svoje mogućnosti, ali da sama odluka mora da ostane isključivo njihova.
Unsplash
I u Sjedinjenim Američkim Državama se međuizbori održavaju u novembru.
U toj zemlji jedan od pet birača, prema istraživanju, rekao je da konsultuje četbotove o vestima u vezi sa izborima i glasanju, a Demokrate i Republikanci, prema rezultatima tog istraživanja, koriste ih u sličnoj meri.
Inače, u Švedskoj su izbori održani u septembru, a rezultati istraživanja su pokazali da svaki deseti birač pita veštačku inteligenciju za savet o tome kako da glasa.
Od onih koji su pitali AI za političke informacije ili savet, svaki peti je rekao da su odgovori u velikoj meri uticali na to kako je glasao.
Zašto četbotovi različito odgovaraju na pitanje za koga glasati?
Različiti četbotovi mogu da ponude potpuno drugačije odgovore na isto političko pitanje. Čak i jedan isti model može da promeni odgovor u zavisnosti od načina na koji je pitanje postavljeno.
To se pokazalo i na primeru u kojem su četbotovima postavljana pitanja o tome za koga bi trebalo da glasa osoba koja ima 35 godina, radi kao socijalni radnik i kojoj su važni borba protiv korupcije i viši životni standard.
Četbotovi su se ogradili od donošenja odluke umesto korisnika, ali su ipak ponudili različite predloge izbornih lista i političkih opcija. Njihov redosled nije bio isti, a pojedini odgovori sadržali su i preporuke koje su se razlikovale od onih drugih modela.
Subotić objašnjava da takve razlike nisu neobične i da ne moraju nužno da znače da je jedan četbot pristrasniji od drugog.
Ona kaže da u okviru istog modela može da se dobije različit odgovor u zavisnosti od upita koji se da četbotu.
Prema njenim rečima, mala izmena u redosledu reči potencijalno može da dovede do potpuno drugačijeg odgovora.
Problem može da nastane i kada korisnik četbotu otkrije lične podatke, stavove ili očekivanja.
Model može da generiše odgovor koji deluje prilagođeno upravo toj osobi, ali takav odgovor ne mora da bude ni objektivniji ni tačniji.
"U ovom slučaju možemo više da saznamo o korisniku nego o samom četbotu. Modeli su, između ostalog, dizajnirani tako da pružaju dobro korisničko iskustvo, pa postoji rizik da korisniku povlađuju umesto da njegove pretpostavke kritički preispitaju", kaže Subotić.
Na odgovor, dodaje, mogu da utiču i prethodni razgovori sa četbotom, podaci na kojima je model obučen, kao i informacije koje pronalazi na internetu.
Zbog toga različiti modeli mogu da daju različite preporuke, čak i kada se od njih traži da analiziraju iste probleme, poput korupcije, životnog standarda ili ekonomske politike.
Kada je reč o Srbiji, Subotić smatra da se građani i dalje uglavnom informišu putem tradicionalnih medija i društvenih mreža.
Celokupan razgovor o ovoj temi možete da pogledate u videu priloženom u tekstu.
Povezane vesti
Komentari (0)