Pomeranje sata u noći između subote i nedelje: Da li je prelazak na zimsko vreme izgubio smisao?

U noći između subote i nedelje, 25. oktobra, kazaljke na satovima pomeraju se za jedan sat unazad, tačnije sa tri na dva sata ujutru. Prelazak na zimsko računanje vremena donosi nam jedan sat sna više, ali istovremeno označava i znatno raniji zalazak sunca u danima koji slede.

Ova dugogodišnja praksa, koja se tradicionalno objašnjava potrebom za uštedom električne energije i boljim iskorišćavanjem prirodne dnevne svetlosti, iz godine u godinu otvara staru polemiku: da li su njene prednosti u savremenom dobu i dalje opravdane? O tome šta je u ovom pomeranju sata stvar čiste astronomije, a šta puki društveni dogovor, za Euronews Srbija govorio je astronom Jovan Aleksić iz Astronomskog društva "Ruđer Bošković".

Objašnjavajući promene koje primećujemo, Aleksić ističe da je važno razlikovati prirodne pojave od onih koje je čovek veštački nametnuo u svakodnevici.

"Ovde imamo dve stvari. Jedno je prirodna promena dnevne svetlosti, koja je posledica Zemljinog kretanja oko svoje ose i oko Sunca. Drugo je veštačka, društvena i ljudska organizacija – kako ćemo mi da merimo vreme, odnosno šta će da nam pokazuje časovnik", objašnjava poznati astronom.

Kako dublje ulazimo u jesen, obdanica postaje sve kraća, a noći su sve duže. Sunce izlazi sve kasnije, a zalazi sve ranije. To je potpuno prirodan proces, ali su ljudi odlučili da naprave plansko pomeranje kako bi društvene aktivnosti uskladili sa dnevnim ciklusom, odnosno kako bi se poslovi pretežno obavljali dok ima sunca.

Odgovarajući na pitanje da li je ušteda energije i dalje stvarni razlog za ovu praksu, Aleksić potvrđuje da je to bila osnovna ideja.

"Verujem i danas da to ima smisla, zato što se ljudske aktivnosti pomeraju tako da budu više tokom dnevne svetlosti. Kao posledica se manje koristi veštačko osvetljenje, sat vremena ćemo manje koristiti struju i svetla", navodi on.

Ipak, ističe važnu razliku između manjih sredina i velikih gradova poput Beograda, koji funkcionišu 24 sata dnevno. U takvim urbanim centrima ta razlika u realnoj uštedi je znatno manja.

Iako leti imamo osećaj da dani traju neuporedivo duže, astronom napominje da je osećaj samog trajanja ispunjenog dana zapravo samo "jedna subjektivna stvar i pojava". Promena rutine direktno utiče na radne ljude; mnogi će zbog pomeranja sada ujutru na posao polaziti po dnevnoj svetlosti, dok će se u popodnevnim časovima vraćati kućama po potpunom mraku.

Kompletan razgovor sa našim sagovornikom pogledajte u videu na početku teksta