Kraj pomeranja kazaljki u Americi? Svi žele duže dane, ali avio-kompanije upozoravaju na haos

Dok se u Sjedinjenim Američkim Državama bliži istorijska odluka o trajnom prelasku na letnje računanje vremena, avio-industrija šalje dramatično upozorenje: prelazak na novi sistem mogao bi trajati godinama, uz ogromne troškove i potpunu pometnju u redovima letenja. I dok milioni Amerikanaca sanjaju o kasnijim zalascima sunca, veći deo sveta već decenijama živi bez pomeranja sata, pokazujući da ono što smatramo "univerzalnim ritualom" zapravo postaje globalni izuzetak.

Pomeranje kazaljki dvaput godišnje - unapred u martu i unazad u novembru, ritual je na koji su Amerikanci navikli decenijama. Međutim, Predstavnički dom SAD nedavno je usvojio zakon koji bi ovaj običaj poslao u istoriju, čineći letnje računanje vremena permanentnim. Zakon sada ide pred Senat, a ako prođe, čeka ga potpis predsednika Trampa. Ipak, put do "večitog leta" popločan je nepredviđenim tehničkim preprekama.

Globalni raskorak: Većina sveta ne pomera sat

Iako se u Evropi i Severnoj Americi pomeranje sata podrazumeva, mapa sveta govori drugačiju priču. Većina zemalja u Aziji, Africi i Južnoj Americi drži se standardnog vremena tokom cele godine. Japan, Kina i Indija - neke od najvećih svetskih ekonomija, uopšte ne praktikuju letnje računanje vremena.

Mnoge zemlje koje su nekada eksperimentisale sa ovom praksom, poput Rusije, Brazila, Irana i Meksika, u poslednjih deset godina su je potpuno ukinule. Razlozi su jasni: istraživanja su pokazala da su uštede energije zanemarljive u poređenju sa poremećajima biološkog ritma i sna koje izaziva veštačka promena vremena.

Takođe, u tropskim predelima blizu ekvatora, razlika u dužini dana je toliko mala da pomeranje sata nema nikakvu praktičnu svrhu.

Alarm u avio-industriji

Unsplash

Dok zagovornici zakona u SAD ističu prednosti za maloprodaju, turizam i rekreaciju, sektor transporta je u panici. Udruženje Airlines for America (A4A), koje predstavlja vodeće američke avio-prevoznike, upozorilo je da bi trajno fiksiranje sata zahtevalo do 24 meseca za potpuno prilagođavanje sistema.

"Avio-kompanije rade u okviru ogromnih, međusobno povezanih globalnih mreža koje se oslanjaju na stabilnost i predvidivost. Svaka promena zahteva vreme za usklađivanje softvera, sistema za rezervacije, planiranje posada i platnih spiskova", navodi se u saopštenju udruženja.

Vazduhoplovni analitičar Henri Hartevelt za CBS News ističe da je avio-industrija specifična jer se karte prodaju mesecima unapred.

"Sve mora da se reprogramira - od sistema za održavanje aviona do onlajn rezervacija. Čak i sada, kod običnog pomeranja sata, putnici se često zbune i dođu na let u pogrešno vreme. Trajna promena bi bez dugog prelaznog perioda izazvala haos na aerodromima", objašnjava Hartevelt.

Ko dobija, a ko gubi?

Pored avio-prevoznika, značajne operativne promene morale bi da uvedu i železnice i špediterske kompanije. Kritičari zakona takođe upozoravaju na zdravstvene rizike, podsećajući na neuspeli eksperiment iz 1970-ih godina. SAD su tada, tokom energetske krize, pokušale da uvedu trajno letnje računanje vremena, ali je javnost ubrzo naterala vlasti da odustanu zbog mračnih zimskih jutara u kojima su deca po mraku i hladnoći odlazila u školu.

S druge strane, pristalice tvrde da će kasniji zalazak sunca tokom zime smanjiti potrošnju struje i podstaći ljude da provode više vremena napolju nakon posla, što direktno pomaže ekonomiji.

Dok zakon čeka zeleno svetlo Senata, ostaje pitanje: da li je Amerika spremna da se pridruži ostatku sveta u fiksnom vremenu ili će pokušaj "hvatanja Sunca" doneti više mraka nego što se očekivalo?