Sve smo bliži stvaranju "islamskog NATO pakta": Šta donosi susret Saudijske Arabije, Turske i Pakistana u Istanbulu

U najvećem turskom gradu koji leži na Bosforu, Istanbulu, održan je u ponedeljak, 31. avgusta, prvi susret Odbora/Komiteta koji je nastao nakon sklapanja ugovora o savezu između Saudijske Arabije, Turske i Pakistana 7. avgusta u Meki. Ovaj korak je vrlo važan jer pokazuje ozbiljnu nameru tri zemlje da formiraju institucije na kojima se zasniva svaki pakt. Ako posmatramo neke ranije primere stvaranja glavnih tela drugih saveza, naročito NATO-a, takav proces će sigurno trajati godinama, ali je rešenost ovih država da se krene tim putem pokazatelj odlučnosti.   

Kako je to preneo neimenovani izvor iz turskog ministarstva spoljnih poslova novinaru lista Rojters, u Istanbulu će se sastati ministri spoljnih poslova, ministri odbrane i načelnici generalštaba tri regionalne sile. Pojedini mediji, poput turske Anadolije, već nazivaju ovaj susret prvim sastankom Strateškog političkog i odbrambenog Odbora/Komiteta ovog saveza. Deluje sasvim izvesno da će pitanja međunarodne i regionalne bezbednosti biti glavna tema razgovora, ali ne treba zanemariti ni druge stvari o kojim se može raspravljati. Tu se pre svega misli na potencijalno jačanje odbrambenih sposobnosti tri sile, njihovu dalju saradnju u odbrambenoj industriji, kao na eventualnu zajedničku proizvodnju vojne opreme u budućnosti.  

Može se pretpostaviti sa velikom sigurnošću da će se raditi na daljem razvoju institucija saveza, određivanju mesta susreta na određeni vremenski period, formiranju novih tela, kao i na izboru ličnosti koje bi eventualno predstavljale alijansu. No međutim, ugovor iz Meke striktno ne obavezuje Saudijsku Arabiju, Tursku i Pakistan da krenu u ovom smeru, jer ne postoje striktne odredbe koje bi uslovile razvoj saveza u tom smeru, kao što je to bio slučaj sa Vašingtonskim ugovorom o osnivanju NATO-a 1949. godine. Osim razmene obaveštajnih informacija i saradnje odbrambene industrije, o tome u sporazumu iz Meke nema nikakvog pomena, ali je taj scenario izvestan ako se ozbiljno razmišlja da savez bude efikasan.  

Tanjug/AP/Saudi Press Agency

Ubrzo nakon razgovora turski ministar spoljnih poslova Hakan Fidan je istakao kako je „u Rijadu osnovan sekretarijat, a prvi generalni sekretar biće imenovan među našom pakistanskom braćom“. U daljem toku izjave on je ukazao kako će alijansa poštovati glavne međunarodne principe poput „suvereniteta drugih država, teritorijalnog integriteta i nemešanja u unutrašnje poslove“. Ono što je vrlo važno za budućnost saveza, Fidan je napomenuo da je on „otvoren za partnerstvo i učešće bilo koje druge zemlje“.   

Pojačane bezbednosne pretnje u regionu i glasine o mogućem širenju alijanse 

Kontekst u kom se odvija susret u Istanbulu je naročito interesantan. Susret prati nova eskalacija sukoba između Irana i SAD, kojoj su prethodile ekonomske sankcije koje je američki ministar finansija Skot Besent uveo režimu u Teheranu („Ekonomski dan D“). Evidentan je rast netrpeljivosti u odnosima Turske sa Izraelom, a vlada u Tel Avivu je 18. avgusta naredila gađanje vazduhoplovne baze Abu Al Duhur u Siriji gde je trebalo da se stacionira turska vojska. Ništa bolji nisu ni odnosi Ankare sa Grčkom, zbog ponovnog aktiviranja plana „Plave Domovine“ koja ugrožava grčki suverenitet i teritorijalne vode u Egeju i istočnom Mediteranu.  

profimedia

Ove pretnje sigurno su bile pomenute tokom susreta u Istanbulu, a nije naivno pretpostaviti da je Ankara iskoristila poziciju domaćina da ublaži negodovanje Saudijske Arabije sa početka avgusta u vezi prijema Egipta u ovaj savez. Prema pisanju pojedinih medija tokom avgusta navodno je Rijad počeo da menja stav, ali ostaje nejasno da li će se složiti sa prijemom egipatske vlade. Ono što je pozitivan impuls prema ovom pitanju jeste najava pakistanskih zvaničnika da će se Egipat možda pridružiti sastancima, ali ne kako bi razgovarao o sporazumu iz Meke, nego radi jačanja posredničke uloge zbog okončanja rata SAD i Irana.  Takođe, može se pretpostaviti da će turske vlasti rado videti prilazak Katara alijansi koja okuplja islamske države na Bliskom istoku.  

Iznenađujuću vest preneo je libanski mediji Al Majadin 23. avgusta, kako je Iran dobio poziv da „se pridruži ugovoru iz Meke i da se ovo pitanje preispituje“ u Teheranu. Objava je dospela u javnost samo dan pre odlaska načelnika pakistanskog Generalštaba feldmaršala Asima Munira u Teheran, koji je vršio posredničku aktivnost u sporu između Vašingtona i iranske vlade. U slučaju da je vest tačna, o njoj je sigurno bilo reči tokom susreta tri regionalne sile u Istanbulu, ali je sasvim jasno da je prvenstveni njihov cilj sklapanje mira u regionu i povratak SAD i Irana na Memorandum o razumevanju iz Islamabada. 

Poređenje sa formiranjem institucija NATO pakta 

Ako pogledamo nastanak NATO alijanse nakon potpisivanja Vašingtonskog sporazuma aprila 1949. godine, jasno je da formiranje institucija saveza zahteva višegodišnje napore. Primera radi, u toku iste godine nastao je Severnoatlanski savet (North Atlantic Council) koji u podseća na Strateški politički i odbrambeni odbor/komitet koji je zasedao u Istanbulu.  

NATO alijansa je u narednih godinu dana od nastanka formirala regionalne grupe za planiranje akcija, ali je tek 1952. godine na sastanku u Lisabonu izabrala generalnog sekretara kao čoveka koji će je voditi. Izbor je tada pao na britanskog diplomatu i lorda Hejstingsa Izmeja (1887-1965). Uz to, nastale su posebne komande u prvim godinama nakon 1949., kao i glavna strateška dokumenta na kojima se baziralo političko i vojno nastupanje prema Sovjetskom savezu. Ove činjenice samo ukazuju da je ispred tzv. „Islamskog NATO-a“ ozbiljan rad u budućnosti ako se želi institucionalno osposobljavanje alijanse po ugledu na Severnoatlanski savez. Na kraju treba istaći da tri države nisu u obavezi da idu u tom smeru prema dokumentu iz Meke, ali bi to svakako bilo poželjno.