Igre 
Preko Srbije do boljeg života: Broj migranata se ne smanjuje uprkos pandemiji, ove godine 40.000 ljudi ušlo u zemlju
Komentari17/12/2021
-18:29
Broj migranata u Srbiji, uprkos padnemijskim godinama nije se smanjio, naprotiv. Tražioci azila iz Avganistana, Sirije i drugih zemalja preko balkanske rute na kojoj je i Srbija i dalje žele da se domognu zemalja Evropske unije. Na Svetski dan migranata, svet se makar na kratko osvrne na sudbine tih ljudi.
Život migranata u Srbiji svodi se na čekanje prilike za odlazak u zemlje EU. Hasib želi da se domogne Nemačke.
"Kao što znate, u Avganistanu, situacija nije dobra, i želeo sam da odem jer želim da ostanem živ i jer želim da odem u Nemačku i tamo da živim i školujem se", rekao je Hasib, migrant iz Avganistana.
On nije jedini koji preko Srbije traži put u bolji život. Centri za azilante u Srbiji, proteklih godina su primili veliki broj ljudi.
"Od početka migrantske krize 2015. kroz našu zemlju je prošlo oko milion i po ljudi. Trenutno ih u Srbiji u našim centrima ima nešto manje od 5.000", rekao je Nikola Popov iz Komesarijata za izbeglice.
Zanemrljiv broj migranata azil zatraži u Srbiji, i većina ih to uradi kako bi imali više vremena da se pripreme za dalji put. Centri za azilante obično na jesen i zimu imaju veći priliv onih koji bi tu da se sklone.
Prema očekivanjima, u 2021. broj migranata neće biti manji nego prethodne godine jer je balkanska migrantska ruta i dalje aktivna, uprkos novim kanalima koji su se u međuvremenu otvorili.
Povezane vesti
Đurović: Srbija mora da podigne kapacitet prihvatnih centara
Prema procenama Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila, u Srbiji se trenutno nalazi 7.000 migranata, od toga 1.000 je smešteno duž granice sa Mađarskom, Hrvatskom i Rumunijom.
Direktor Centra Radoš Đurović rekao je da Srbija mora da podigne kapacitet na 10.000 u prihvatnim kampovima i omogući tim ljudima duži boravak u zemlji.
"Situacija je teška. Nisu svi u kampovima, najmanje 1.000 je u graničnim oblastima na severu zemlje. Teško je i u samim kampovima, nisu svi kampovi isti, negde nedostaje topla voda, odeća, obuća, doktori... Situacija nije sjajna, ali u poređenju sa ostatkom zemlje, migranti nekako dođu poslednji, oni se ne žale i snađu se za dalje", rekao je Đurović za Euronews Srbija.
On je dodao da je na severu zemlje zabeleženo na stotine slučajeva gde se ljudi guraju nazad u Srbiju, i uskraćuje im se mogućnost da traže azil u susednim zemaljama - Mađarskoj, Rumuniji i Hrvatskoj.
"Razna su svedočenja o guranju i nasilju koje dožive na našim svernim granicamna, ljudi dolaze sa zdravstvenim i psihološkim problemima. O tome se ne priča mnogo, jer ljudi prolaze, i sistem gleda blagonaklono na proces, da će ljudi, kad - tad, izaći i da ne trerba dizati paniku. Ali ako se bavite ovom problematikom, možemo da kažemo da ovo nisu dobri indikatori. U EU raste broj ljudi koji traže azil, dominiraju Avganistanci i Sirijci", rekao je on.
Kako kaže, Srbija je i dalje neka vrsta protočnog bojlera, jer ljudu pre ili kasnije napuste zemlju.
"Stalno smo u nekoj tenziji, broj ljudi koji uđe je veći od onih koji nastave dalje. Situacija je mnogo složenija nego ranije. Imamo stalan priliv ljudi, najmanje 40.000 je ušlo i izašlo u ovoj godini. Ulaze iz pravca KiM, Severne Makedonije i Bugarske, tu se ništa nije promenilo, čak je migracija intenzivirana. To se vidi po broju ilegalnog guranja nazad migranat iz susednih zemlja u našu zemlju", istakao je Đurović.
Povezane vesti
Migranti u Srbiji provedu 25 dana
Komesar za izbeglice Vladimir Cucić kaže da se migranti u Srbiji u proseku zadržavaju 25 dana, dok je taj boravak produžen u zimskom periodu.
"Ukupno vreme boravka u Srbiji sa nekadašnih tri meseca, skraćen je na 25 dana. Zimi ode na 37 ili 41, i to je maksimalno što možemo da 'iservisiramo'. Nama je stalo da ti ljudi, za vreme dok su u Srbiji, ne predastavlju nikakav bezbednosni, zdravstveni, socijalni i ekonomski problem. Nema više onog narativa od prošle godine kada je bilo više od 200.000 objava mržnje. To se smanjuje, to je dobro, a ni sa ove strane nema dela, koja bi na naki način uznemirila građane", rekao je Cucić.
OEBS pozvao na poštovanje ljudskih prava migranata
Predsedavajući ad hok komiteta za migracije i potpredsednik Parlamentarne skupštine OEBS Kristian Vigenin pozvao je danas na unapređenje međunarodne saradnje u oblasti migracija, kao i na uspostavljanje ravnoteže između suverenog prava država da štite svoje nacionalne granice i poštovanja ljudskog života.
Povezane vesti
"U mnogim oblastima u regionu OEBS-a, deca, žene i muškarci se sele napred-nazad preko granica, uz potpuno nepoštovanje njihovih osnovnih ljudskih prava", poručio je Vigenin u saopštenju uoči Međunarodnog dana migranata koji se sutra obeležava.
Vigenin je konstatovao povećanje poteškoća u prikupljanju pouzdanih podataka tokom pandemije kovid-19 i istakao odgovornost parlamentaraca u borbi protiv rastuće antimigrantske retorike.
On je takođe upozorio na dezinformacije usmerene na same migrante od strane krijumčara, trgovaca ljudima i drugih koji žele da zarade na nelegalnim migracijama.
"Zdravstvenu krizu ne bi trebalo koristiti za ostvarivanje ksenofobične agende. Od početka ove pandemije, videli smo porast i antimigrantske retorike. Svi moramo da damo svoj doprinos i da se suprotstavimo ovakvim dezinformacijama gde god da ih primetimo", rekao je Vigenin, saopšteno je iz OEBS-a.
Preporuka za vas
Komentari (0)